Visoka očekivanja su okej, ali ne i previsoka – Kako da odgajite srećno dete?
“Sreća je smisao i svrha života, ceo cilj i kraj ljudskog postojanja” Aristotel
Nastojanje da naša deca budu srećna možda nas je odvelo u pogrešnom smeru. Razne studije prikazuju medije i tehnologiju kao glavne okidače za naš svakodnevni stres, ali niko ne zna kako i u kojoj meri. Zapravo, suprotno njima su studije koje pokazuju da neke vrste aktivnosti na ekranu mogu biti korisne: svima nam je dobro poznat onaj topao, prisan osećaj kada zajedno gledamo televiziju ili se igramo porodično online, kada zajedno učimo i istražujemo digitalna prostranstva.
I sreća ima veze baš sa tim osećanjem, a ne za medijumom. Odnosi koji podržavaju, osećaj sopstvene vrednosti, snažan karakter i drugi pozitivni uticaji su ono što je zaista bitno, a to dolazi iz porodice i vaspitanja, a ne sa kompjutera. Ne možemo zahtevati da dete bude srećno, na mreži ili van nje, ako nismo stvorili okruženje u kom će se osećati sigurno, voljeno, radosno i bezbrižno. Srećno.
Evo saveta koji vam mogu pomoći da odgajite srećno dete u digitalnom dobu:
Kombinacija istrajnosti i izdržljivosti koja vam pomaže da se podignete posle loših dana ili situacija igra važnu ulogu u stvaranju blagostanja. U školi, na mreži, pa čak i sa prijateljima, deca osećaju pritisak da postignu nešto iz prvog pokušaja. Umesto toga, usadite mu ono što se naziva „način razmišljanja o rastu“: proces pokušaja, neuspeha i učenja na greškama. Kada se osete poraženima, njihov unutrašnji glas će reći: “Shvatio si!”.
Negujte njihov osećaj sopstvene vrednosti. Lajkovi, komentari i drugi pokazatelji onlajn statusa deo su dečjeg života na društvenim mrežama. Ali postoji prekretnica kada se sasvim prirodna radoznalost deteta o tome šta drugi misle o njima pretvori u štetnu fiksaciju vršnjačke validacije koja može prouzrokovati depresiju. Možete da pomognete cepljenju deteta protiv toga tako što ćete podsticati unutrašnji osećaj sopstvene vrednosti. Podstaknite aktivnosti i hobije koji deci daju osećaj postignuća pod njihovim uslovima.
Biti zahvalan. Biti svestan. Zapravo, možete koristiti medije i tehnologiju da biste gajili osećaj zahvalnosti. Pogledajte veb lokacije i aplikacije koje deci pomažu da njihov svet bude bolji. Gledajte TV emisije i filmove koji podstiču na zahvalnost. Kod kuće stvorite kulturu uvažavanja razgovarajući na čemu ste zahvalni.
Izađe napolje. Ozbiljno, to je sve što treba da uradite. Naučno je dokazano da priroda poboljšava doživljaj sreće. Ako vam je potrebna inspiracija, gledajte filmove o prirodi ili preuzmite aplikacije koje podstiču istraživanje na otvorenom. Ili jednostavno odložite telefon, zatvorite laptop, isključite televizor i krenite u šetnju.
U digitalno doba deca mogu da steknu nove prijatelje i ojačaju postojeće veze na mreži, bilo da se radi o igri Fortnite, nekoliko srca na Instagramu ili čak o FaceTime sesiji sa bakom i dekom. Ali, najsrećniji su ljudi koji neprestano pronalaze ravnotežu između ekrana i ostatka života. I kao odrasli, mi smo ti koji moramo da oblikujemo zdrave navike. Dakle, odredite vreme bez ekrana kod kuće. Isključite sve da biste sa klincima uspostavili važan kontakt očima i da zaista možete da saslušate porodicu, prijatelje, decu bez ometanja.
Uživajte u medijima zajedno – ali postavite ograničenja kako ne biste ometali interakcije licem u lice.
Naučite ih da daju sve od sebe u onome u čemu su dobri (pa makar to bila i igrica). Dozvolite im da osete radost pomaganja drugima tako što će učiniti jedno dobro, humano delo. Postavljajte im pitanja o svetu i o životu /i digitalnom i realnom) da biste ih naučili da izgrade svoj stav. Ne kažnjavajte ih za greške, svi grešimo. Pokažite im samo posledice i naučite ih da misle unapred bar jedan korak.
Grlite ih, ljubite i golicajte. Smeh je najbolji izvor sreće i zato nađite bar jedan razlog dnevno da se zajedno smejete naglas.