Digitalni detoks – ravnoteža koja čuva naše mentalno zdravlje
U okviru serije tribina koje nastaju u saradnji #BoljiOnline zajednice i DCI instituta pred brojnom publikom roditelja i dece održano je još jedno u nizu predavanja posvećenih bezbednosti i mentalnom zdravlju dece u digitalnom dobu. Ovog puta, predavanje je vodila dr Ana Mirković, psihološkinja i stručnjakinja za digitalnu komunikaciju, na temu „Digitalni detoks˝ o važnost balansa između onlajn i oflajn života.
Mentalna higijena u digitalnom dobu podrazumeva i isključenje jer „digitalni svet nije neprijatelj, ali ako mu prepustimo sve – vreme, pažnju, odnose – on postaje gospodar našeg mira“.
Zato je balans jedina prava digitalna pismenost, i ona se uči razgovorom, primerom i zajedničkim vremenom.
Predavanje ovom prilikom pokazalo je da interesovanje roditelja i dece za ovakve teme ne jenjava, naprotiv – raste iz potrebe da se pronađe nova mera između stvarnog i virtuelnog života. Jer tek kad naučimo da se isključimo, možemo ponovo da se povežemo – sa sobom, sa drugima i sa svetom oko nas.
„Jedna od najvećih civilizacijskih tekovina današnjice jeste digitalizacija,“ započela je dr Ana Mirković. „Ali svaka tekovina nosi i svoju cenu, a to je balans koji moramo svesno da gradimo.“
Prema istraživanjima koja je predstavila, 98% mladih u Srbiji svakodnevno je izloženo stresu, dok 75% njih pokazuje znake anksioznosti, a 73% ima simptome depresije. Mladi, kaže, često umeju da prepoznaju depresiju kod sebe, ali sistem im ne pruža dovoljno podrške, jer nema dovoljno školskih psihologa. Upravo zato su ovakva okupljanja i razgovori dragoceni, oni popunjavaju prazninu koja postoji između potrebe dece za razumevanjem i mogućnosti sistema da im ga pruži.
Savremeni život doneo je i fenomen rasejanosti – stanje koje mnogi pogrešno tumače kao manjak koncentracije ili volje. „Rasejanost je zapravo posledica preopterećenosti informacijama,“ objašnjava dr Mirković. „Mozak ne može da procesuira toliki broj podataka, jer mu retko dajemo priliku da ponovi informaciju, a ponavljanje mu je neophodno.“
U tom preopterećenju, javljaju se psihosomatske refleksije: stres, gubitak pažnje, poremećaji sna, socijalna izolacija, pa i mentalno iscrpljenje.
Poseban deo predavanja bio je posvećen pojmovima „digitalna cucla“ i „digitalna dadilja“. To su situacije u kojima roditelji, želeći da umire dete ili obave neki posao u miru, predaju telefon detetu da ga „zabavi“. Takva praksa, upozorava dr Mirković, može dugoročno stvoriti zavisnost od ekrana, jer dete uči da mu digitalni svet pruža brzu utehu, a ne stvarni odnosi i iskustva.
Istraživanje KidsOnline pokazuje da naša deca koriste digitalne uređaje više nego vršnjaci u Evropi, a da je kod nas i rizik od „groominga“ takozvanog manipulativnog ponašanja odraslih prema deci na internetu najveći. Iako naša deca ocenjuju svoje digitalno znanje kao izuzetno dobro, upravo to često stvara lažni osećaj sigurnosti.
Jedan od ključnih pojmova predavanja dakle, bio je digitalni detoks – svesna odluka da se na neko vreme povučemo iz digitalnog sveta. Kao prvo potrebno je da naglasimo da postoji više vrsta detoksa:
- selektivni, kada se isključe notifikacije i ograniče aplikacije,
- vremenski, kada se određeni broj sati provede bez telefona,
- fizički, kada se svaka minuta provedena pred ekranom „izbalansira“ minutom u prirodi.
U nekim zemljama Evrope postoje i kampovi potpunog digitalnog detoksa koji traju i po 12 dana. U njima učesnici – uglavnom mladi tj. deca se potpuno odvajaju od ekrana i ponovo uče da čitaju neverbalne signale – pogled, gest, ton glasa, koriste slobodno vreme na kvalitetniji način, ali i vreme predodređeno za obaveze produktivnije i sa više fokusa; „Sve ono što digitalni svet ne može da prenese,“ dodala je Ana Mirković.
Veliki deo razgovora bio je posvećen i porodičnoj dinamici u digitalnom dobu. Adolescenti prirodno žele da se udalje od roditelja i pronađu svoje mesto među vršnjacima, ali danas to rade u svetu lajkova, storija i digitalnog priznanja. „Detetu je lajkom potvrđeno da pripada,“ objasnila je dr Mirković. „Zato roditelji moraju da budu prisutni i u tom svetu, ne kao kontrolori, nego kao saveznici.“
Deca, kako kaže, žele granice, samo očekuju da ih roditelji postave dogovorom, a ne zabranom. „Telefon jeste igračka, ali igračke služe da decu pripreme za život. Zato je važno da ga koristimo zajedno sa njima.“
Ana Mirković je predložila i konkretne tehnike za vraćanje fokusa i mentalne higijene:
Raditi u ciklusima: 25 minuta koncentrisanog rada + 5 minuta provere telefona,- Nakon dva takva ciklusa napraviti pauzu od 15 minuta,
- Na svakih 20 minuta pogledati u jednu tačku u daljini 20 sekundi, kako bi se odmorio mozak i vid,
- U domu uvesti digitalnu detox zonu, prostor bez telefona, televizora i laptopova, makar tokom obroka ili pred spavanje.
Kao zaključak ovog i te kako korisnog i važnog predavanja podvukli smo da mentalna higijena u digitalnom dobu podrazumeva i isključenje. Jer, kako kaže, „digitalni svet nije neprijatelj, ali ako mu prepustimo sve: vreme, pažnju, odnose – on postaje gospodar našeg mira“.
Zato je balans jedina prava digitalna pismenost, i ona se uči razgovorom, primerom i zajedničkim vremenom.
Predavanje je pokazalo da interesovanje roditelja i dece za ovakve teme ne jenjava, naprotiv – raste iz potrebe da se pronađe nova mera između stvarnog i virtuelnog života. Jer tek kad naučimo da se isključimo, možemo ponovo da se povežemo – sa sobom, sa drugima i sa svetom oko nas.
