Tri fantastične knjige za klince i roditelje u vanrednom stanju
Smeh je najbolji antistresor, a ove tri knjige su među najboljim porodičnim knjigama ikad (i da, skroz smo subjektivni) uz koje ćete se zaceniti od smeha.
Dani su sve kraći, već od 17h nema šetkanja i zaista je teško održati dan bez stresa i tenzije. Ali, koliko god bilo teško sedeti u kući po ceo dan, ovo je jedinstvena prilika da se povežete sa porodicom i pronađete zajedničke izvore smeha. A ništa bolje od knjige jer neki super ljudi su napisali neke od najsmešnijih i najzabavnijih knjiga ikada. Ideja: organizujte književno veče. Svaki dan drugi član porodice čita po deo ili priču, a još će biti zabavnije ako unesete i malo glumačkih akrobacija. Književne večeri možete i da snimate i da na kraju napravite malu video celinu koja će ostati lepa uspomena.
Efraim Kišon, Kod kuće je najgore
Jedna od najistinitijih, najurnebesnijih i najsažetijih priča o porodičnim odnosima. Kišon je majstor blage ironije, fenomenalnog humora, a njegova tajna je u jednostavnosti i plastičnom opisivanju događaja koji svakog dana zadese baš svaku porodicu na svetu: klinci koji “vilene” noću dok su roditelji zaspali snom pravednika u devet, kad deca uveliko treba da spavaju, usisavanje kuće koje poprima biblijske razmere. Jedna od priča bavi se spremanjem Kišonove supruge za doček Nove godine. Pisac polazi od poznatog klišea da su ženama potrebne enormne količine vremena da se spreme za običan izlazak – tako i njegova supruga provodi sate isprobavajući različite odevne kombinacije (sve vreme uz opaske da zaista nema šta da obuče), dok Kišon za to vreme drema, čita novine i piše kratak scenario. Autor je već odustao od izlaska, kada gospođa Kišon konačno u dva sata posle ponoći objavljuje da je spremna. Kako je u međuvremenu autoru brada ponovo porasla, on odlazi da se obrije, a „najbolja supruga na svetu“ ga ispraća komentarom osobe koju je strpljenje uveliko izdalo: „Uvek moram da te čekam!“
Gradimir Stojković, serijal Hajduk u Beogradu
Fantastičan vodič kroz odrastanje u velikom gradu, zaljubljivanje, sticanje prijatelja. Hajduk su svaki klinac i svaka devojčica u pubertetu koji prolaze kroz razne hormonske potrese i nerazumevanja okoline, ali iz Stojkovićeve mašte izlaze najurnebesnije situacije i dijalozi koje možete da zamislite: “Eto – pričao je Himalaja Razrednoj – ovi naši golupčići doći će jednoga dana kod vas, u posetu, isto ovako zaluđeni, kao sada. Zamislite, ide ponosni tata Hajduk i vuče za sobom jedno malo Hajduče, da ga upiše u školu. A mama Hajdučica gura kolica sa bebom Hajdučicom. Vi kao brišete cvikere, da bolje vidite hajdučko potomstvo, a već vas muka hvata jer će vam još jedan Hajduk zagorčati dane pred penzijom.”
Mark Tven, Tom Sojer
Tom Sojer je bukvalno institucija u književnosti i teško da će se naći čovek na planeti koji nije čitao fenomenalne pustolovine i ljubavne dogodovštine Toma Sojera i njegovog verog druga Haklberija Fina. Beskrajno duhovit, filmičan, zabavan, dinamičan, ovaj roman se čita bez daha uz litar suza koje će vam teći od smeha: “Kažem ja – reče tetka Pola – nije bio rđavo dete, nego, da se tako izrazim, nestašno. Okačenjak, lucprda, eto, tako bih mogla reći, ždrebence jedno. Ako je šta ždrebe krivo, onda je i on!” Ova knjiga nam prikazuje radost detinjstva, i još važnije – otkriva da u svakom od nas postoji jedan mali Tom Sojer.“ The Newyork Times