Prvi put s društvom na proslavi
Roditelji tinejdžera unapred se preznojavaju od prve novogodišnje žurke na koju tinejdžeri idu bez roditelja: da li će se pristojno ponašati, da li će bezbedno stići i vratiti se (u slučaju da idu organizovano, a ne vozimo ih mi), da li će konzumirati alkohol iako ne smeju… Uglavnom, nema nam spavanja sve dok “mladunci” ne budu ušuškani u svom krevetu i vrata tri puta zaključana.
Ali, hajde da se setimo da smo nekad i mi bili tinejdžeri i da su se naši roditelji isto preznojavali usred zime kad mu vreme nije. I setimo se da su nas puštali sa velikim strahom, ali i još većim poverenjem jer smo izlazili iz kuće i nosili najdragocenije: lepo vaspitanje.Vreme je sada drugačije i mi imamo mnogo prednosti u odnosu na naše roditelje. Sećate se Anice Dobre i Nebojše Bakočevića u “Kako je propao rokenrol”. E, mi imamo vajber, vocap, mobilni i vezu s decom u svakom trenutku i važno je samo da ih uputimo u pravila bezbednosti i ponašanja i da im ukažemo poverenje.
Razgovaramo sa njima prvo o ponašanju u gostima. Dogovaramo se da se kulturno jave domaćinima, da ne psuju, da ne izvode nikakve kerefeke i da ne zapadaju u opasne i nepristojne situacije, da ni pod kakvim uslovima i uticajima ne konzumiraju alkohol i da nam na svakih, recimo, sat i po, puste poruku da su OK.
Dogovaramo se o vremenu i načinu povratka kući, ali ako društvo ostaje pola sata, 45 minuta duže, učinićemo ustupak i pustiti i njih, ali ne duže od toga. Na taj način stiču naše poverenje, uče odgovornost i dobijaju slobodu koja im je u tim ranjivim godinama zaista vrlo važna.
Posebna tema o kojoj bi trebalo da popričamo jesu fotke koje će šerovati na mreže. Poneseni atmosferom, klinci mogu da budu neobazrivi i da stave fotografije zbog kojih će se možda sutradan postideti ili izazvati neprijatne komentare drugara koji nisu bili pozvani, na primer. Dogovaramo se da stave jednu ili dve fotografije, na kojima su sa najboljim prijateljima, nasmejani i veseli i koje će potpisati nekim super pozitivnim, lepim rečima. Sutradan možemo zajedno da gledamo fotke i da biramo one za mreže, dok nam pričaju kako su se proveli.
Na nama je da sa njima izgradimo poverenje. Da im objasnimo da ne želimo da ih “smaramo” time što će nam pustiti poruku i javiti nam se kad se žurka završi i kad krenu kući bez nas, već da želimo da znamo da su u svakom trenutku dobro i bezbedno i da je taj prvi doček zapravo njihova ulaznica za žurke u budućnosti.
Kada deca imaju podršku u kući, kada znaju da roditelji brinu za njih, ali i da su spremni da ih puste u veliki svet, čak i tinejdžeri, koji su po pravilu buntovnici, biće naši najbolji saveznici tokom svog odrastanja. Poverenje se gradi razgovorima, ljubavlju, bez ultimatuma, kazni, vike, zabrana… Dajemo im dovoljno slobode da se osete “velikima” jer će u takvom porodičnom okruženju biti slobodni da nam se otvore, povere i da podele sa nama svoj svet.
