Pričam ti priču…

Kroz priče lakše dajemo smisao svemu što vidimo, čujemo i osetimo. A život bez smisla, čini se, ne bi imao smisla. Zato je i samo pripovedanje staro koliko i ljudski rod, jer imamo potrebu da objasnimo, ispričamo, da se nekome obratimo. Nekada su se priče prenosile sa kolena na koleno, danas ih češće delimo uz pomoć tehnologije. A one koje su među koricama, u filmovima, ekranima ili pesmama važan su element svakog odrastanja. U prilog tome govore i istraživanja, koja potvrđuju da se pričanjem priča u ranom detinjstvu jačaju osnovne veštine, što može imati uticaj na dalji razvoj. 

Kognitivni razvoj

Pripovedanje će podstaći dečiji um na kritičko razmišljanje, što je jedna od najvažnijih veština ovog, novog, doba. Dok prate naraciju deca razmišljaju o motivaciji likova i ishodu same priče. Tako će povezivati ideje i emocije, lakše organizovati svoje misli, ali  i ojačati pamćenje. Psiholozi takođe navode da se deca kroz priče upoznaju i sa konceptom uzrok-posledica, koji je važan u donošenju odluka.

Jezičke veštine i pismenost

Dok slušaju priče, deca su izložena širokom spektru reči, ali i složenih rečeničnih struktura. To će im pomoći u razvoju govora, jer će uz pripovedanje lakše razumeti, usvojiti i koristiti reči i fraze. Takođe,uz listanje slikovnica i drugih knjiga deca se upoznaju sa pisanim jezikom, kao i čitanjem sa leva na desno, a to može doprineti tome da što pre nauče da čitaju. 

Moralne vrednosti

Uz pričanje priča deca će doći u kontakt sa idejama o pravdi, etici, moralu, upoznaće se sa pojmovima dobra i zla. Bajke i basne, na primer, nose snažne poruke, kroz koje deca mogu učiti o poštovanju, ljubaznosti i odgovornosti. Poželjno je da se te poruke postave i u kontekst svakodnevnog života, te da se o tome sa decom razgovara, jer će tako lakše formirati sopstveni sistem vrednosti. 

Emocionalne i socijalne veštine

Deca će se kroz priče najbolje upoznati sa svetom i svim različitostima koje u njemu postoje. Pripovedanje će im pomoći da bolje razumeju tuđe emocije, da prepoznaju i imenuju sopstevna osećanja, kao i da razviju mehanizme za njihovo upravljanje. Pripovedanje podstiče i komunikaciju, pa će tako deca podstaknuta pričama zajedno učestvovati u raznim aktivnostima kroz igru. 

Kreativnost i mašta

Ima li boljeg načina za podsticanje dečije mašte od pričanja priča? Pored toga, pripovedanje ima ključnu ulogu u razvoju kreativnog mišljenja i podstiče decu da probleme rešavaju na inovatvan način. 

Aktivno slušanje

Lako je pričati, ali treba znati slušati! U današnjem svetu, u kojem zbog brzine tempa sve više gubimo fokus, pripovedanje će pomoći u razvijanju koncentracije, a to će decu lakše spremiti za školu i druge aktivnosti. 

Ljubav prema čitanju

Umemo da se žalimo kako deca danas samo gledaju u telefone, ali ukoliko im ponudimo nešto drugo možda nas iznenade. Osim toga, niko se nije rodio sa knjigom u ruci! 

Učenje kroz zabavu

Pripovedanjem se mnoge lekcije mogu lakše savladati, a deca tako mogu stvoriti ljubav prema učenju. Koliko je to bitno, potvrđuju i stručnjaci, koji navode da je jedna od najvažnijih veština 21. veka sposobnost celoživotnog učenja. 

Poželjno je da deci ponekad ispričate i vaše lične priče, jer ćete ih tako podstaći na razgovor, i stvoriti otvoreniji odnos u kojem nema tajni ni tabu tema. Pored čitanja priča, za decu su pogodni i dugometražni crtani filmovi, jer se u njima priča razvija sporije, što im daje vremena da shvate motive i poruke koje priča sa sobom nosi. U takvim crtaćima jasna je i podela između dobra i zla, čime se jasno prenose moralne vrednosti. I sami tekstovi u pesmama prenose važne poruke, kojih često nismo ni svesni, obuzeti melodijom koja je i sama priča za sebe.

Jer, u svemu je priča, samo ako to umemo da prepoznamo. A svet bez nje prosto ne bi imao smisla.

O pričanju priča, u našem podkastu, razgovarali smo i sa glumcem, rediteljem i producentom Goranom Šušljikom.