Praznična euforija, anksioznost i depresija

Uzroci praznične anksioznosti i depresije

Reklama Koka Kole. Savršeno dekorisani domovi, idealni pokloni, praznične pesme, puni stolovi, hermonični odnosi. Samo takvi praznici idealni su praznici – ili u to bar pokušavaju da nas uvere. Ipak, to “idealno” nije svakome po meri, a vrlo često i nije dostižno. Međutim, pritisak koji donose okolina, marketing i društvene mreže često može dovesti do stresa. Psiholozi ističu da je važno postaviti realna očekivanja i prihvatiti da praznici ne moraju biti savršeni. Pojam savršenstva nije isti za svakakoga. Zato, ukoliko svoje slobodne dane želite da provedete uz celodnevno razvlačenje u pidžami, uz rusku salatu i bindžovanje omiljene serije – zašto to ne biste i uradili? Ukoliko za vas praznici nisu ništa specijalno, zašto biste se pretvarali da jesu? Zato što ste to videli na Instagramu?

Anksioznost koju mreže mogu doneti nije zanemarljiva, no potrebno je setiti se da ono što vidimo online često nije tako fantastično u relanom životu. Čak i kada se ton i slika podudaraju, potrebno je zapitati se – da li i ja zaista ovo želim ili samo mislim da želim?

Finansijski pritisak je još jedan veoma značajan faktor, koji tokom praznika kod mnogih može izazvati osećaj bespomoćnosti, jer nemaju dovoljno sredstava da priušte “savršene”, praznike.  Iako planiranje budžeta unapred može pomoći u smanjenju stresa, dobro je znati da oni pokloni, sa velikim crvenim mašnama, nisu obavezan deo paketa zvanog “praznična euforija”.

Dodatno, usamljenost tokom praznika može biti posebno izražena kod onih koji nemaju bliske odnose ili su izgubili voljene osobe. Sećanja na prošle praznike i osećaj izolacije u tim slučajevima mogu pojačati simptome depresije. Stručnjaci savetuju traženje socijalne podrške i uključivanje u zajedničke aktivnosti, kako bi se osećaj usamljenosti umanjio.

Kako se nositi sa prazničnom tugom?

Održavanje zdravih navika uvek je od velike pomoći, pa tako i tokom praznika. Redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana, dovoljno sna, vreme za hobije i druženje sa dragim ljudima mogu značajno poboljšati raspoloženje i smanjiti stres. Takođe, postavljanje granica veoma je važno. Reći “ne” obavezama, ljudima, događajima i svemu onome što donosi više stresa nego radosti, pomaže u očuvanju mentalnog zdravlja. Ono što je još važno znati – traženje profesionalne pomoći nije znak slabosti. Kada osećaji tuge ili anksioznosti postanu preplavljujući, razgovor sa stručnjakom može pružiti potrebnu podršku, a pre svega strategije za suočavanje sa problemima.

Kako možeš pomoći onima koji se tokom praznika osećaju loše?

Ključ za sve je – empatija, zato, ukoliko i ti poznaješ nekoga ko je tokom praznika tužan, kao i  Ana, potrudi se da:

• Ponudiš podršku i razgovor – Ukoliko primetiš da se neko u tvom okruženju povlači ili deluje tužno započni razgovor. Nekada je dovoljno samo biti prisutan i saslušati.
• Uključiš nekoga u aktivnosti – Pozovi prijatelja ili člana porodice u šetnju, na gledanje filma ili da zajedno pripremite obrok. Mali gestovi mogu imati veliki uticaj.
• Pozoveš ili pišeš – Malo pažnje neće škoditi, a i lepo je znati da si nekome bitan.
• Iniciraš zdrave navike – Organizuj zajedničke aktivnosti poput treninga, kuvanja zdravih obroka i sl.
• Nasmeješ – Pošalji neki smešan reel, meme, fotku ili poruku.