Pet pravila za digitalne roditelje koja stvarno deluju
Vi ste roditelj Milenijalac i živite sa malim sveznalicama generacije Alfa? Dobrodošli u klub roditelja čija deca znaju više od njih :)
Šalimo se malo, ali znamo da nije lako pratiti korak sa klincima koji žive u digitalnom svetu i do kojih informacije stižu brže nego što se nama izdinsta luk u šerpi. O bezbednosti na mreži napisano je milion saveta, neki su kontradiktorni, a neki zastareli, što je i razumljivo s obzirom na dinamiku kojom se tehnologija razvija.
Internet je sada glavni deo gotovo svakog aspekta svakodnevnog života – a to se odnosi podjednako na porodični život, na posao i na zabavu.
Živimo u vremenu u kojem Pokemoni tumaraju po muzejima, a digitalni blokovi se koriste za rekreiranje velikog požara u Londonu. I bila bi stvarno velika šteta da propustimo priliku da se naša deca angažuju i da razvijaju svoje veštine kroz ove digitalne napore. Istraživanja pokazuju da su deca sa digitalnim znanjem daleko sigurnija na mreži.
Dakle, koja su pravila o bezbednosti na mreži najvažnija u 2021. godini?
Evo pet ključnih saveta:
Izgradnja digitalne otpornosti deteta učiniće ga sigurnijim od blokiranja ili filtriranja.
Najbolji način da klincima obezbedimo sigurnost i da budemo sigurni da donose ispravne odluke na mreži jeste poverenje i izgradnja stava kod mališana.
Omogućavanje detetu da se samoreguliše podsticanjem njegovih interesovanja na mreži, raspravljanjem o granicama i dostupnošću podrške ako mu je potrebna, daleko je efikasnije od alata za blokiranje sadržaja.
Tu tezu potkrepljuje britanska studija koju su proizveli “Parent Zone i Oksford Internet Group”. Studija, koja je proučavala ponašanje na mreži 2000 mladića od 14 do 17 godina, otkrila je da su oni koji su mogli da sami regulišu upotrebu Interneta i društvenih medija bili u stanju da se lakše nose kada su na mreži naišli na potencijalno štetan ili neprikladan sadržaj.
Istraživanje je takođe otkrilo da će izgradnja otpornosti putem roditeljske podrške i samoregulacije verovatno rezultirati decom sa poboljšanim digitalnim veštinama jer je veća verovatnoća da će samostalno potražiti nove mogućnosti i razviti i izraziti svoj identitet.
Ne ograničavajte razgovor sa detetom na „onlajn bezbednosni razgovor”.
Ne dozvolite da vaši razgovori sa detetom o njegovom online životu budu na deklarativnom nivou. Razgovarajte o avanturama koje vaša deca prolaze na mreži, aktivno se interesujte, saznajte u čemu su dobri i što vole da rade i neka to bude stalna diskusija, rutina, a da bezbednost predstavlja samo deo te priče. Ako vam se dete obrati zbog nečega što ga brine na mreži, pobrinite se da može da razgovara sa vama o tome kako da postupi u takvim slučajevima. Objasnite im da neće upasti u nevolje zbog greške i da im možete pomoći da to reše. Uravnotežite interesovanje za onlajn aktivnosti vašeg deteta i dajte mu prostora da bude nezavisno.
Mladi ljudi koji imaju prostora da sami regulišu svoje internet aktivnosti ne samo da imaju veću verovatnoću da donose bolje odluke u potencijalno štetnim situacijama, već će verovatno steći nove veštine i interesovanja; biti kreativniji; više se baviti građanskim aktivnostima i razvijati bogatije društvene odnose.
Ne plašite se postavljanja granica
Pružanje detetu slobode da istražuje na mreži ne znači da treba da budete potpuno neaktivan roditelj. Interesovanje roditelja i uključenost u detetove aktivnosti su u pozitivnoj korelaciji sa otpornošću na mreži – deca koja dobiju granice odrastaće osećajući se mnogo sigurnijom; zato nemojte ostati potpuno udaljeni od detetovog onlajn života. Postavite očekivanja o tome kako treba da se ponašaju prema drugima na mreži – prema svojim prijateljima i prema ljudima koje ne poznaju. Razgovarajte o pravilima o deljenju fotografija i fotografija sebe i drugih, ne dozvolite korišćenje telefona tokom jela i kad legnu da spavaju.
Uverite se da su ove granice deo celokupnog internetskog razgovora koji vodite sa decom, umesto da im predstavljate niz nefleksibilnih pravila – bolje je da ih podstaknete da koriste sopstveni sud na osnovu granica koje određujete.
Skoncentrišite se na to kako deca koriste digitalne medije, a ne koliko dugo.
Što se tiče vremena na ekranu, ne postoji ista mera za sve. Mnogo je važnije usredsrediti se na kontekst i sadržaj upotrebe detetovih digitalnih medija, a ne na vreme koje provodi na ekranu, kao i na veze koje ono uspostavlja.
Roditelji mogu da pomognu svojoj deci ako se ne plaše novih tehnologija, ali i samim modeliranjem konstruktivnih i uravnoteženih digitalnih navika. Klinci moraju da razviju svoju nezavisnost, da rizikuju i da pronađu sopstvene načine da se nose sa raznim situacijama. Jednog dana, dolazimo do tačke kada više nije moguće da radimo šta naše dete radi na mreži. I tada ćemo se oslanjati na znanje koje smo im preneli, na pravilna ponašanja kojima smo ih naučili od malih nogu i činićemo sve što možemo da bi bili sigurni da smo tu ako smo im potrebni.
Ljubav, podrška, poverenje. Tri ključa za bezbedan život naših klinaca u digitalnom svetu.