Postavimo jasna vremenska ograničenja

Definišimo tačno koliko vremena želimo da provodimo online tokom dana (na primer dva do tri sata van škole ili posla). Zatim povremeno proveravajmo aplikacije za praćenje vremena kako bismo imali jasniji uvid u svoje navike i lakše ih prilagodili.

Svako od nas ima profile na nekoliko društvenih mreža, a u telefonu bar dvadesetak aplikacija. Notifikacije nam svako malo stižu sa svih strana – poruke, novi reelsi, storiji, vesti, podsetnici iz kalendara, još samo ovo i još samo ono…

Svaka ta notifikacija nas uvlači u digitalni svet, samo ovo da vidim, na ovo da odgovorim, ovo da lajkujem… Sekund po sekund i minut po minut i stignemo do nekoliko sati dnevno na internetu dnevno – ne znamo ni sami kako 🙁

Spamovani smo. Umorni smo. Fokus nam se rasipa, energija curi, a dan prolazi u stalnim prekidima pažnje, misli, rečenice… Zaboravljamo, preskačemo, vraćamo se unazad. I na kraju, imamo osećaj da smo stalno „tu“, a nigde zapravo prisutni.

U čemu je problem?

Kada nemamo jasna vremenska ograničenja, tehnologija popunjava svaki slobodan trenutak. Ne zato što mora, već zato što može, a mi ne vidimo način da je u tome sprečimo. Bez granica, lako prelazimo iz „samo pet minuta“ u sate pred ekranom iako to ne želimo i nismo planirali.

Kako da postavimo granice koje rade za tebe?

Izaberemo platforme koje su nam zaista važne – gde su ljudi do kojih nam je zaista stalo i gde je sadržaj koji nam zaista koristi
Odredimo konkretno vreme za njih (na primer dva do tri puta dnevno po 10-15 minuta)
Isključimo notifikacije koje nisu važne – ne moramo da reagujemo na sve odmah
Napravimo „offline zone“ u danu (jutro bez telefona, vreme za obrok, sat pred spavanje)

Zašto je ovo važno?

Zato što svaka informacija traži našu pažnju (a pažnja je ograničen resurs i sve nam je kraća). Zato što nam prekomerna konzumacija novih informacija koje stalno pristižu – troši energiju i osećamo konstantan umor. Zato što zaboravljamo jako važne stvari, dogovore i datume. Zato što nam je jasno da umesto da mi imamo kontrolu nad tehnologijom, ona kontroliše svaki segment našeg života.

Kada smanjimo količinu sadržaja koji dolazi do nas: