Kako funkcioniše algoritam društvenih mreža i možemo li ga nadmudriti?
Prosečan korisnik interneta provede više od dva sata dnevno na društvenim mrežama, te za to vreme skroluje i do 300 metara sadržaja, što je otprilike visina Ajfelovog tornja. U taj začarani krug, neprestanog listanja palcem, odvodi nas algoritam, kojem je potrebno svega nekoliko sekundi da shvati šta je ono što nam se dopada.
Uzmeš telefon samo da odgovoriš na poruku, ali 45 minuta kasnije zatekneš se kako gledaš tutorijal za krojenje haljine, dubinsko pranje tepiha ili pravljenje francuskih poslastica. Verovatnije od toga da ćeš sesti za šiveću mašinu, oribati stan ili napraviti čokoladne kroasane, jeste da je algoritam prepoznao sadržaj koji treba da ti izbacuje kako bi te što duže zadržao na mreži.
Kako algoritam kroji tvoj feed?
Možemo reći da je algoritam zapravo mozak društvenih mreža, koji uz pomoć seta pravila, analizira tvoje ponašanje i na taj način odlučuje šta će ti prikazati. Algoritam posmatra:
- Šta lajkuješ, komentarišeš i šeruješ na svojim mrežama
- Koliko dugo gledaš određeni sadržaj
- Koje teme te zanimaju
Dok kolačići (o kojima smo pričali ovde) skupljaju podatke o tvojim aktivnostima na različitim sajtovima i šalju ih oglašivačima, algoritam koristi te podatke, zajedno sa drugim podacima o tvom ponašanju na određenoj društvenoj mreži, kako bi personalizovao ono što vidiš.
Feed društvene mreže je kao zid sa beskonačnim sadržajem. Algoritam odlučuje šta će ti staviti na vrh, jer zna da nećeš skrolovati zauvek. Ipak, cilj je samo jedan – da te što duže zadrži. Baš zato Tik Tok, Instagram i Fejsbuk pažljivo prate svaki tvoj pokret. Ukoliko se na video klipu o mačkama zadržiš svega 10 sekundi, a na video klipu sa psom 30 sekundi algoritam zaključuje da si dog person. Zato ćeš sledeći put, kada uđeš na mrežu, dobiti više klipova sa psima. Algoritam se trudi da baš svaki video, svaka fotka bude pažljivo odabrana za tebe. Čak će i story objave tvojih prijatelja stavljati po redosledu – one sa kojima najviše komuniciraš izbaciće na početak. To se zove pažljiva personalizacija, a ona ima svoju cenu.
Stručnjaci navode da algoritmi direktno mogu uticati na fokus. Naš mozak neprestano traži stimulaciju, a svaki post, video ili notifikacija pružaju male “dopaminske udare” koji nas teraju da skrolujemo još, još i još. Dugoročno, to dovodi do slabljenja naše pažnje, jer utiče na našu sposobnost da se fokusiramo na duže zadatke i realan svet.
Može li se izaći iz algoritamske mreže?
Teško. Pobeći od algoritma društvenih mreža bilo bi jednako pokušaju da se pobegne iz lavirinta čiji se zidovi neprestano pomeraju. Algoritmi su dizajnirani da prepoznaju ono što nam se dopada, i to često bolje nego što mi sami znamo. Kako? Pa čak i duže zadržavanje na objavi, bez lajkovanja i komentarisanja, šalje signal koji algoritam koristi kako bi nam servirao još više sličnog sadržaja. Ukoliko pokušamo da zeznemo algoritam, lajkovanjem sadržaja koji nam se ne dopada, zeznućemo u stvari sami sebe – završićemo zatrpani sadržajem koji ne želimo da gledamo. Pa, šta nam je onda činiti?
Umesto beskrajnog skrolovanja bolje je pronaći sadržaje koji nas zaista interesuju, inspirišu i iz kojih možemo da naučemo nešto novo. Uz to, potrebno je da pronađemo balans između online i relanog sveta, a u tome nam mogu pomoći i opcije za vremensko ograničenje na aplikacijama. Dodatno, čitanjem, gledanjem dužeg sadržaja poput filmova ili serija, kao i odvajenjem vremena za sport ili hobije koji nam prijaju vežbamo fokus.
