Bolji Online
Unesi reč za pretragu

Sve što treba da znaš o internet kolačićima

Svakodnevno surfaš po internetu, a malo-malo pa ti iskoči prozorčić sa pitanjem: “Prihvataš li kolačiće?”. Ne, niko ti zaista nije ponudio hrskave biskvite, iako si na njihovom sajtu samo gost. Ali, znaš li šta su zaista cookies i zašto ove digitalne “mrvice” prate svaki tvoj potez? Da li baš uvek treba da klikneš “odobri sve”? Saznaćeš, ukoliko pročitaš ovaj tekst.

Šta su internet kolačići?

Internet kolačići, ili cookies,  pamte tvoje poteze, oblikuju tvoje preferencije, učestvuju u stvaranju oglasa koje vidiš, a time i u stvaranju tvog digitalnog otiska. Oni zapravo predstavljaju male tekstualne datoteke koje kreiraju sajtovi i skladište ih na tvom računaru, telefonu, tabletu. Kada prvi put posetiš neki sajt, on prosleđuje kolačić tvom uređaju i tu ga čuva, najčešće kako bi poboljšao tvoje korisničko iskustvo sledeći put kada se vratiš na taj sajt.

Iako mi ne vidimo pozadinske radnje, kolačići nose mnogo korisnih informacija, pamte naše preferencije, od jezika sajta koji koristimo, naših pretraga, pa sve do onoga što smo stavili u kopru, čak i kada  online kupovinu nismo završili.

Kako funkcionišu kolačići?

Prilikom odlaska u restoran ili u hotel potrebno je predstaviti se na recepciji. Tako se i tvoj uređaj predstavlja sajtu, a sajt uređaju kada se prvi put sretnu. Zatim sajt, u želji da gostu pruži jedinstveno iskustvo, postavlja pitanje: “Prihvataš li kolačiće?”. Naravno, kako kultura i nalaže, nudi nekoliko opcija:

  • Da prihvatiš samo neophodne kolačiće – koji su neophodni kako bi sajt funkcionisao ispravno, odnosno ovim se omogućavaju osnovne funkcije poput navigacije ili pristupa delovima sajta kojima nije moguće pristupiti bez čekiranja tog box-a. Isto kao što ni u hotelsku sobu ne možeš ući ukoliko na recepciji ne ostaviš ime i ne dobiješ ključ, tako ćeš teško surfovati po sajtu ukoliko ne prihvatiš osnovna pravila, odnosno “osnovne” kolačiće.
  • Da prihvatiš i analitičke kolačiće – Ovi kolačići zapravo prate tvoje korisničko iskustvo i to kako koristiš sajt – na primer, koje stranice najčešće posećuješ. Ti podaci pomažu vlasnicima sajta da unaprede svoje sadržaje, navigaciju, izgled sajta itd. I u restoranu uvek pitaju “Da li je sve bilo u redu?”, u želji da se mušterija vrati zadovoljnija sledeći put.
  • Da prihvatiš i marketinške kolačiće – Njihova su zasluga svi oni oglasi koji te prate na koju god mrežu da se uputiš. Oni zapravo prate dvoje interese i prikazuju oglase prilagođene tvojim navikama i potrebama. 

Neki sajtovi nude i više opcija, ali možemo reći da je ovo standardna ponuda. Ukoliko prihvatiš sve, sajt može koristiti ove informacije za personalizaciju i praćenje. No, ako prihvatiš samo neophodne kolačiće, dobijaš funkcionalnost sajta bez dodatnog praćenja. 

Naravno, ukoliko se ne radi o prvoj poseti, sajt verovatno već zna šta voliš, pa ti može prikazati personalizovane sadržaje – pogotovo ako su prilikom upoznavanja prihvaćeni baš svi kolačići. Baš zato nas one patike čekaju u korpi, i kada posle dve nedelje ponovo svratimo u taj isti web shop. 

Vrste kolačića

Nisu svi kolačići isti, a posebno razlikujemo:

  • Kolačiće sesija – Kao gosti koji brzo odlaze. Služe za privremeno pamćenje informacija dok si na samom sajtu, ali netsaju čim zatvoriš pretraživač.
  • Trajni kolačići – Gosti koji nikako do odu. Zadržavaju se u tvom uređaju određeno vreme, a zahvaljujući njima sajtovi te “prepoznaju” čak i mesecima nakon poslednje posete.
  • Kolačići treće strane – Neželjeni gosti. Ove kolačiće postavljaju zapravo drugi sajtovi ili oglašivači na sajt koji posećuješ. Baš zbog toga se često dešava da nas neki oglasi jure i na drugim mestima, odnosno na drugim mrežama.
Na šta posebno treba da obratiš pažnju kada su kolačići u pitanju?

Iako ove kolačiće ne jedemo, oni nisu nužno loši. Ipak, treba znati:

  • Privatnost i praćenje – Kolačići treće strane mogu pratiti tvoje aktivnosti na internetu i prikupljati podatke o tvojim navikama i koristiti ih za ciljano oglašavanje. To znači da čak i kada nisi na određenom sajtu, tvoje “digitalno JA” se prati.
  • Pristanak na kolačiće – Preporuka je da uvek izabereš opciju “samo neophodni kolačići”, osim ukoliko želiš potpuno prilagođeno iskustvo
  • Brisanje kolačića – Ne bi bilo loše da s vremena na vreme obrišeš istoriju u svom pretraživaču, kao i da izabereš opciju “Obriši sve kolačiće”. To je dobro, jer preopterećenost kolačićima može usporiti tvoj uređaj i zauzeti memoriju. Ipak, moraš znati da brisanjem kolačića postoji mogućnost da izgubiš neke spremljene podatke, zapamćene lozinke ili druga podešavanja na određenim sajtovima.
Kako da zaštitiš svoju privatnost na internetu?

Sada kada znaš šta su i kako funkcionišu kolačići, verujemo da ćeš pažljivije čekirti sve one prozorčiće prilikom posete nekom sajtu, a nadamo se da ćeš možda izdvojiti vreme da neke od tih poruka i ozbiljnije pročitaš. Ipak, kako znamo da ti se često žuri, ostavljamo ispod par saveta koji ti mogu pomoći da sačuvaš svoju privatnost na internetu:

  • Prilagodi postavke u privatnosti – U svom pretraživaču možeš podesiti onemogućavanje kolačića treće strane ili čak blokiranje svih kolačića. Ipak, važno je da znaš da to može ograničiti funkcionalnosti nekih sajtova
  • Koristi “private” ili “incognito” mode – jer tako se ne čuvaju kolačići, pa nakon što završiš sesiju kolačići nestaju
  • Redovno briši istoriju na pretraživaču – ali zapamti, moraš izabrati opciju i “obriši sve kolačiće”

Naravno, nadamo se da ne moramo ni da spominjemo koliko je važno da posećuješ samo proverene i bezbedne sajtove? Pazi gde lutaš, jer samo tako ćeš biti #BoljiOnline. 


Slične vesti

Finansijski vodič za tinejdžere

Šta je finansijska pismenost i zašto je ona važna? Finanskisja pismenost je kognitivno razumevanje finansijskih komponenti, kao što su budžetiranje,…

Pročitaj

Kako da ne postaneš žrtva krađe identiteta ili zašto je zaštita ličnih podataka važna

Sajber identitet ili naše drugo JA Kada se u školi ili na poslu upoznajemo sa nekim mi mu se predstavimo…

Pročitaj

Zašto su klinci danas opsednuti modom s početka milenijuma?

Rođeni između 1997. i početka 2010. godine, pripadnici Generacije Z su odrasli sa mobilnim telefonom u ruci i brzo se…

Pročitaj