Intervju sa Veseleenom

Svojim humorom i iskrenošću, Veselin Vladimir Zvekić,  jednako privlači pažnju tinejdžera i milenijalaca širom regiona. Autentičano, kroz prizmu duhovitosti, u kratkoj video formi, često obrađuje veoma ozbiljne teme, svestan odgovornosi koju ima pred gotovo pola miliona pratilaca na Instagramu.  Primer je edukatora, zagovornik je mentalnog zdravlja i odgovornog ponašanja na društvenim mrežama, te ne skreće pogled sa aktuelnih dešavanja i problema,  a to mu je donelo status jednog od najpopularnijih influensera Balkana.

Upravo smo sa Veselinom razgovarali o influensingu, autentičnosti, odgovornosti, digitalnom nasilju, ali i o tome kako da postanemo #BoljiOnline. 

1.Kako vidiš ulogu influensera u današnjem društvu, posebno kada govorimo o mladima koji te prate?

Uloga influensera treba da bude pozitivna i na tome treba da se bazira sve. Nažalost, svedoci smo ‘zloupotrebe’ tog uticaja, jer pažnju posvećujemo manje pozitivnim aspektima online sveta, ali i to je donekle ogledalo nas samih i društva u kom živimo. Zato počnimo od nas samih i birajmo kome dajemo tu ‘moć’ i uspostavićemo ravnoteću u univerzumu. Šalu na stranu, uloga influensera je da podstiče i motiviše, ohrabruje i inspiriše druge, jer na kraju krajeva, to je ono što nas ljubitelje i ‘gura napred’.

2. Puno se govori o autentičnosti na mrežama. Kako ti uspevaš da se izboriš sa pritiscima društva i ostaneš svoj? Imaš li neke savete?

Hm, mislim da tu najveću ulogu igra samosvest. Rad na sebi pomaže da ostaneš dosledan sebi i svojim vrednostima. Kada zavoliš sebe i kada je tvoj odnos sa samim sobom baziran na univerzalnim vrednostima – možeš da vidiš budućnost kakvu zeliš, a tu moć nemaju spoljašnji faktori i uticaji. 

3. Koji su po tvom mišljenju najveći izazovi sa kojima se susreću mladi na društvenim mrežama, kada je u pitanju samopouzdanje i mentalno zdravlje?

Osude. Svi se mi plašimo osude, da se razumemo, ali kod mladih je posebno izražen taj strah jer odrastaju u skoro potpuno apatičnom društvu. Svedoci smo raznih incidenata i tragedija koje je izazvala upravo osuda. Retko gde mogu pronaći ‘siguran prostor’ da izraze šta žele i kako se osećaju. Međutim, upravo to može poslužiti kao motivacija jer svojim primerom možeš da podstakneš i motivišeš druge ljude da se ne plaše ‘bivstvovanja’ na internetu. Dokle god su ti namere utemeljene na dobročinstvu, empatiji, ljubavi i saosećanju – ne možeš da pogrešiš i nema razloga za strah. 

4. Često govoriš o mentalnom zdravlju i psihoterapiji. Da li ti se čini da su to i dalje taboo teme ili su mladi danas spremiji da razgovaraju o tome?

Imam osećaj da kad često pričamo o nečemu – izazivamo kontraefekat. Ljudi namerno osuđuju nešto, njima nepoznatno, iz revolta, a ne stručnosti. Međutim, potrebno je podizati svest o važnim temama, kao što su psihoterapija i mentalna higijena, ali na pravi način. Nije taboo tema, ali je tema koja se uvek ‘dočeka na nož’ iz neznanja i potrebno je edukovati ljude o tome, ali ne na agresivan način, što je slučaj nekad i sa ove ‘svesne’ strane pa dođe do kontraefekta. Potrebno je pronaći konstruktivniji način komunikacije sa ljudima koji negoduju psihoterapiju i održavanje mentalne higijene. Kod mladih je to izraženije i pohvalno mi je što toliko njih radi na sebi i želi bolju, zdraviju budućnost za sebe i svoju okolinu. Verujem da zajedničkim snagama možemo da poboljšamo sve oko nas, ali o tom potom, jedno po jedno.

5. Tinejdžeri, ali i stariji, često su žrtve digitalnog nasilja. Kako kao društvo možemo raditi na njegovom smanjenju i koji je tvoj savet mladima kako da se nose sa tim?

Jao… ako mene pitate, ja bih da se radi monitoring na mrežama i sankcionišu ljudi koji pišu maliciozne, uvredljive, rasističke i.. ma negativne komentare generalno. Naravno, ne treba nikada uskraćivati slobodu govora, ali treba sankcionisati ljude čiji komentari/poruke mogu nekog ugroziti u bilo kakvom smislu. Međutim, kako smo daleko od toga, savet je da se udalje. Udaljite se ukoliko vas remeti i ukoliko vidite da ne možete da se nosite sa tim. Ukoliko možete, a ipak vas vređaju loši komentari – setite se da ne doživljavate to lično, jer psihologija kaže da ljudi koji pišu ružne komentare drugima ne doživljavaju tu osobu kao pravu osobu. Zato nemojte ni vi. Zanemarite sve što nije konstruktivno!

6. Bićeš jedan od polaznika Škole odgovornog influensinga. Koliko ti je to važno i šta očekuješ u tom procesu?

Pa, ne očekujem informacije kojih nisam već svestan, ali očekujem podsećanje i motivisanje što uvek volim i smatram da je potrebno svakome od nas.

7. Koje trendove primećuješ na društvenim mrežama u poslednje vreme? Šta te posebno raduje? Ima li nešto što te brine?

U poslednje vreme primećujem ‘prirodnu estetiku’ jer su kreatori konačno shvatili da forsiranje nedostižnih standarda ne prolazi ‘lepo’ kod mladih, ali generalno i publike jer je svima postalo bitno da mogu da saosećaju i empatišu sa osobom koju gledaju/podržavaju.

Ranije su me brinuli trendovi gde bi dolazilo do povreda i gde bi se promovisale pogrešne vrednosti, ali imam veru u mlade i kolektivnu svest.

8. Mnogi govore da mladima danas fali empatije. Veruješ li da je zaista tako i mogu li društvene mreže pomoći u razvijanju empatije?

Mislim da to nije slučaj i da su mladi samo naučili da postave zdrave granice. Pa toliko mladih se angažuje kada su društveno-odgovorne teme u pitanju, životinje, priroda, životna sredina.. Društvene mreže definitivno mogu pomoći ali i odmoći kada je empatija u pitanju, ali smatram da na pravi način možemo i probuditi pravu empatiju. Mladi, ako čitate ovo, pratite one sličnih vrednosti i negujte empatiju i zdrave granice.

9. Šta bi poručio mladima, kako da se ponašaju i predstavljaju na internetu? Kako svi možemo postati #BoljiOnline?

Nadovezaću se na prethodni odgovor i ponoviti da je neophodno postaviti zdrave granice. Uvek recite šta želite na konstruktivan način, ne dozvolite da bes upravlja vašim razmišljanjem. Negujte odnose u stvarnom životu i pokušajte to da praktikujete i na mrežama, jer iako ne mogu da se porede offline i online svet, moramo postati svesni da smo na mrežama isto mi, ali digitalna verzija. Prvo rad na sebi pa praktikovanje toga i u stvarnom i u digitalnom svetu. 

10. Kakve promene očekuješ na društvenim mrežama u narednim godinama i kako planiraš da se razvijaš sa njima?

Promene su neminovne i radujem se svakoj dokle god može da bude zabavno, zanimljivo i konstruktivno.. Ja ću ostati dosledan sebi i svojim načelima, ali ću biti prisutan i razvijaću se dokle god mi je prijatno to da radim. Kada ne bude, povlačim se i energiju usmeravam na nešto drugo. Do tad, družićemo se i u digitalnom svetu, a ja se nadam da budućnost nosi sigurniji prostor za sve nas.