Dejting kroz generacije – deo 3
U prethodna dva teksta smo prošli kroz vremeplov prvih zaljubljivanja i mladosti baka i majki ove toliko nove i neobične generacije. Verujemo da je sakoj od pripadnica jedne generacije bilo neobično da razume razlike ali ne i da prepozna ono što se kroz vekove ne menja, a to je da je svaka mladost posebna i lepa na svoj način. Niko se ne bi menjao za tuđu, već bi samo svoju produžio. U pokušaju da premostimo jaz a tako i izbrišemo osude, pitali smo pripadnice takozvane gen Z kako izgleda ovaj deo njihovih emotivnih sazrevanja.
Gde se danas upoznajete sa simpatijama – uživo ili preko interneta?
Mia (19): Uživo. Mislim da nikoga nikada nisam upoznala preko interneta, pa ni simpatiju.
Vasilisa(22): I uživo i preko interneta, ali ja lično više volim upoznavanje uživo.
Natalia (19): Uživo uglavnom. Dešava se da se s nekim zapratite sa instagrama, onda to praćenje, bar kod mene, dugo traje. To su retke situacije, može da se desi samo ako vidim da pratimo iste ljude.
Da li ti je prirodno da ti prva napišeš poruku nekome ko ti se sviđa?
Mia: Apsolutno nije, ali više zbog toga što sam devojčica pa očekujem da će se prvo muško javiti.
Vasilisa: Nije mi prirodno, ali mislim da ne postoji pravilo, zavisi od situacije.
Natalia: Meni je jako glupo. Neke devojke to rade, nije zabranjeno, ali ja više volim da to dečko prvi uradi. Old school…
Da li osećaš pritisak da tvoja veza bude “Instagram-savršena”?
Mia: Ne osećam, ali ako mogu napraviću da bude.
Vasilisa: Nisam toliko aktivna na društvenim mrežama, tako da nemam tu vrstu pritiska. Ja sam od onih što posmatraju.
Natalia: To više niko normalan ne oseća. Ja čak ne bih ni kačila tako lako neke intimne stvari.
Kako tvoja mama/baka reaguju kada pričaš o ljubavi?
Mia: Zanimaju ih svi detalji, proživljavaju sve sa mnom.
Vasilisa: Rekla bih srećno. Ja nikad nisam pričala sa njima nešto mnogo o tome, a ni oni ne pitaju previše. Uvek znaju da li sam dobro, ali ne ulazimo mnogo u detalje.
Natalia: Uživaju. Srećne su i baš slatke. Kao da se njima dešava sve to. Uvek nabace neku priču iz svog života.
Da li im veruješ kada ti daju ljubavne savete ili misliš da “ne kapiraju danas”?
Mia: Baš mislim, čak sam gotovo sigurna da ne kapiraju danas, retko se dešavalo da su mi dale primenljiv ljubavni savet.
Vasilisa: Volim da čujem njihove savete, mislim da mogu da shvate i da se stvari u tom smislu nisu mnogo promenile s vremenom.
Natalia: Zavisi kako i šta. Postoje neke univerzalne stvari koje važe i danas. Lepo je što hoće da pomognu. Poslušam ih, ali odluka je uvek na meni. U tim razgovorima posebno uživam jer mi izgleda kao da sam u njihovoj vremenskoj kapsuli.
Da li ti je teško da prepoznaš šta je prava emocija u svetu dopisivanja i lajkova?
Mia: Jeste i najčešće ne prepoznam, a vidim da i moje drugarice imaju sličan problem.
Vasilisa: Mislim da emocija može da se prepozna preko poruka, ali da je lakše kada nekoga poznajemo uživo, pa bolje razumemo njegov način dopisivanja.
Natalia: Lajkovanje story-ja ne znači ništa. Dok dopisivanjem već može da se provali emocija.
Kako bi opisala idealnu vezu danas? I da li misliš da su “prave ljubavi” i dalje moguće?
Mia: Jesu moguće, ali nisam ni videla niti očekujem da budu u našim godinama. Ne bih znala šta je idealna veza tinejdžera jer mislim da nije ni vreme za istu, već da ništa ne bude savršeno i idealno i da se na tome uči.
Vasilisa: Verujem da postoje prave ljubavi i da su moguće. Veza zasnovana na toleranciji i poverenju, sličnim interesima je idealna veza.
Natalia: Naravno da su moguće, ali idealna veza ne postoji. Neke stvari su iste, ali ono što je drugačije danas, mislim je to da dolazim u kontakt sa mnogo više osoba nego ljudi pre 100 godina.
Da li veruješ da je ono što osećaš isto što je tvoja mama osećala kad je bila tvojih godina?
Mia: Verujem da jeste, ali i dosta zavisi od osobe do osobe, verovatno neka moja drugarica doživljava osećanja sličnije mojoj mami u našim godinama, a ja nečijoj tudjoj, tj. mislim da nije do godina nego do osobe.
Vasilisa: Pa ne znam, nadam se da se moja mama bolje osećala.
Natalia: Mislim da je moja mama u mojim godinama bila dosta emotivno zrelija. Ne znam sa čime je to u vezi, ali ne slažem se da su današnje generacije toliko slobodne. Malo se čak i krijemo iza displeja od tih kontakata.
Uz malo zavirivanje u tako genijalnu GenZ generaciju zaključujemo da nam je kontakt na međugeneracijskom nivou i te kako neophodan. Da ne kažemo da je najveći eliksir mladosti upravo druženje sa mladima, kontakt sa njima je definitivno i velika škola za sve nas. Ovi mladi ljudi konstantno drže lekcije o tome da život i svet nisu i ne treba da budu komplikovani. To svakako ne znači da je uprošten i besmislen. Naprotiv.
Možda današnje devojke swipe-uju umesto da pišu ljubavna pisma, ali srce im lupa isto kao što je kucalo i njihovim majkama i bakama. Razlikuju se sredstva, ali ne i osećanja. Ljubav je i dalje nespretna, uzbudljiva, tiha, glasna, ponekad nedorečena — ali uvek lična i stvarna. A dokle god jedno drugo pitamo “Kako si?” i stvarno čekamo odgovor, generacije se ipak razumeju bolje nego što mislimo.
