Šta je to (tamno)zelena strana veštačke inteligencije koju ne vidimo?

Koliko puta dnevno upišemo neko pitanje u pretraživač ili ga postavimo veštačkoj inteligenciji? „Koliko kalorija ima banana?“, „Koji film da gledam večeras?“, „Kako da se smirim kad me sve nervira?“

Odgovor stiže u sekundi, elegantan, precizan i besplatan – barem tako nam se čini. Ono što ne vidimo jeste da svaka ta digitalna radnja, svako „pitaj AI“ ili „guglaj“, troši električnu energiju. Ne mnogo, rekli bismo, ali kada milijarde ljudi svakog dana zadaju milijarde pitanja, trošak postaje ogroman.

Većina nas i dalje posmatra internet kao nevidljiv prostor u oblaku, a ne kao ono što on zaista jeste – mrežu fizičkih servera, kablova, ventilatora i hlađenja, koji rade neprekidno i gutaju struju da bi naše misli i pitanja uopšte postojala na ekranu. Digitalna budućnost ima svoju cenu, samo što se ne plaća novcem nego kilovatima.

AI pretraga vs. klasična pretraga. Šta troši više i zašto?

Klasična pretraga, poput one na Google-u, funkcioniše tako što pretražuje već postojeće, unapred indeksirane podatke. Google, zapravo, ima ogroman katalog interneta i samo nam pokazuje gde da pogledamo.

AI pretraga, s druge strane, funkcioniše drugačije. Kada pitate ChatGPT, Perplexity ili neki sličan alat, oni ne pretražuju, već generišu odgovor. Koriste modele obučene na milijardama rečenica i uzoraka jezika, koji svaku našu rečenicu prerađuju, tumače i iznova stvaraju tekst. I to zahteva znatno više energije.

Procene pokazuju da jedna AI pretraga može potrošiti i deset puta više energije nego obična Google pretraga. Trening jednog velikog jezičkog modela troši toliko struje koliko i stotine letova preko Atlantskog okeana. A sama infrastruktura koja pokreće AI na hiljade grafičkih procesora koji se hlade vodom, koristi količine energije jednake onima koje troši manji grad.

Da bi se sprečilo pregrevanje, data-centri troše i ogromne količine vode. Prema istraživanju Univerziteta Kalifornije, samo za hlađenje servera potrebnog za rad jednog većeg modela dnevno se potroši na desetine hiljada litara. Dakle, dok mi pitamo ChatGPT šta da kuvamo za večeru, negde u Ajovi, Holandiji ili Finskoj hladi se čitav niz računara koji to pitanje pretvaraju u odgovor.

Ekološka dilema – digitalna udobnost vs. planetarna stvarnost

Živimo u vremenu kada nam se čini da digitalno nema težinu. Sve je u cloudu, sve je „nevidljivo“. Ali svaki podatak ima svoju cenu. Fotografije na telefonu, mejlovi u arhivi, filmovi koje streamujemo, pa i ovaj tekst koji upravo čitaš – svi oni zauzimaju prostor na serverima koji rade 24 sata dnevno.

Nismo mi krivi što ne mislimo o tome. Tehnologija je stvorena da bude udobna, a udobnost zamućuje granicu između luksuza i potrebe. Baš kao bogati kolonijalisti u Indiji koje hlade onim velikim lepezama skoro nevidljivi robovi.

 Ipak, sve češće se postavlja pitanje: da li naša glad za informacijama i brzim odgovorima dolazi na račun planete?

Zelena strana AI – tehnologija koja pomaže prirodi

Iako troši mnogo, AI može i da štedi ali ako se koristi pametno. Danas postoje modeli koji pomažu naučnicima da predvide klimatske promene preciznije nego ikada. Analizom ogromnih količina podataka o temperaturama, okeanskim strujama i emisijama gasova, AI pomaže u otkrivanju obrazaca koje ljudski um ne može lako da sagleda.

U poljoprivredi, AI sistemi optimizuju navodnjavanje i smanjuju upotrebu pesticida, čime se štedi voda i čuva zemljište. U gradovima, AI pomaže u razvoju pametnih mreža – sistema koji prilagođavaju potrošnju struje u realnom vremenu, kako bi se smanjila upotreba energije u trenucima kada nije neophodna.

AI već učestvuje u razdvajanju i reciklaži otpada pomoću kamera koje prepoznaju materijale, kao i u nadzoru šuma i mora, gde dronovi i senzori nadgledaju požare, zagađenje i kretanje životinjskih vrsta.

Postoji i rastući pokret nazvan Green AI, čiji je cilj da modeli budu obučavani uz manju potrošnju resursa. Uključuje razvoj energetski efikasnijih čipova i softverskih rešenja koja omogućavaju da se AI trenira uz znatno manji karbonski otisak.

Svetla budućnost će biti onda, kad tehnologija postane svesna svog otiska

Možda je sledeći korak upravo u tome da veštačka inteligencija postane svesna svoje energetske potrošnje. Neki od najnovijih istraživačkih projekata već razvijaju modele koji sami prate koliko troše i uče da optimizuju sopstveni rad.

Uz prelazak na obnovljive izvore energije u data centrima i sve napredniju tehnologiju čipova, postoji nada da će AI jednog dana biti ne samo pametna, već i održiva. Da će pisati, analizirati i učiti bez da previše troši.

Možda je to i simbol našeg vremena – pokušaj da spojimo znanje i odgovornost, udobnost i svest. Jer, kao i u svemu što stvorimo, na kraju će opet sve zavisiti od nas.

Veštačka inteligencija samo uči ono što mi živimo. Ako joj pokažemo da znanje može biti zeleno, možda će i ona pomoći da svet to zaista postane.