Kako odgajati introvertno dete?

Tokom odrastanja se menjamo, ali rođeni smo kao introverti ili ekstroverti – što možemo da otkrijemo veoma rano. Neki od stručnjaka navode da prve znake zatvorenosti ili otvorenosti pokazujemo već od četiri meseca.

Ukoliko je vaše dete povučeno, ćutljivo i radije voli da se samostalno igra, najverovatnije da odgajate malog introverta. S druge strane, ekstroverna deca prilično su živahna i pričljiva. Introvertnost, kao osobina ličnosti, kao što smo pomenuli, prisutna je od rođenja. Ako još uvek niste sigurni kako da se nosite sa tim, ovaj tekst vam može biti od koristi.

Kako prepoznati da je dete introvertno? 

Introvetna osoba se najčešće opisuje kao ona koju umara socijalizacija i ima potrebu da bude sama kako bi povratila energiju ili u okruženju sa malim brojem bliskih ljudi. Jedna od zabluda kada su u pitanju introvertne osobe jeste da one ne uživaju u druženju, što ne mora uvek da bude tačno. 

Introvertna deca mogu da budu opuštena u komunikaciji sa porodicom i blickim prijateljima, da su kod kuće aktivniji – plešu, pevaju, šale se, igraju društvene igre – da odluke donose na osnovu svojih želja i interesa, a ne zbog toga jer je nešto popularno ili radi grupa njihovih školskih drugova, na primer.

Ako ste primetili da je vaše dete ćutljivo i da voli da se samo igra, stručnjaci smatraju da bi introvertno dete trebalo pustiti da se nesmetano razvija i gradi svoj unutrašnji svet. Među savetima je  i onaj da ih ne treba prisiljavati na komunikaciju, već da se ona dogodi kada deca to budu želela. Sa njima je sve u redu. Ne treba brinuti. 

Osetljivija deca su češće povučenija nego druga deca. Ona vole svoj unutrašnji svet. Isto tako vole i da se druže sa drugom decom, ali onom probranom – sa kojima se osećaju bezbedno. I takvi će, verovatnom ostati i kada odrastu. Možda neće biti u centru pažnje, neće biti najpopularnija, ipak će imati jednog ili dva prijatelja – prava i duboka prijateljstva.

Kada odrastu težiće tome da se s vremena na vreme osame i da u samoći skupljaju energiju. Težiće dubokim razgovorima, dok će s druge strane imati odbojnost da ćaskaju i lako se upuštaju u razgovore sa nepoznatim ljudima ili u društvu više osoba. 

Neretko se dešava da kada se dete osamljuje na velikom odmoru i čita knjigu, umesto da se igra sa drugom decom, učiteljica će pozvati roditelje da kaže da je dete usamljeno ili neprilagođeno. Često to nije tako.

Pojedina deca mnogo su srećnija dok se osame i čitaju, nego u društvu druge dece. Nisu usamljena, ali bi se osećala usamljeno kada bi bila primorana da se igraju sa drugom decom.

Introverti su često kreativni, empatični, znatiželjni, inovativni i imaju neverovatnu moć razmišljanja. Više vole da slušaju, nego da pričaju. Prihvatanje detetove introvertnosti će mu pomoći u otkrivanju sopstvenih snaga i samoostvarenju, i zbog toga će imati srećno detinjstvo.

Zbog čestih etiketiranja, introvertna deca su neretko i nesigurna.

Ako je dete introvertno, roditeljstvo može da bude malo komplikovanije. Ovo su znakovi kako da prepoznate da li je vaše dete introvertno:

• Izbegava kontakt očima i interakciju sa drugima, posebno ukoliko je reč o novim ljudima
• Druži se sa nekoliko prijatelja
• Razgovara samo sa sobom ili sa omiljenom igračkom
• Više voli da se igra samo nego sa drugom decom
• Ima problem da izrazi svoje emocije
• Ima izlive besa ili je uznemireno nakon napornog dana
• Ne upušta se često u isprobavanju novih stvari

Psihološkinja Džesika Rabeiro smatra da introvertnost karakteriše sklonost ka tihim, manje stimulativnim okruženjima i aktivnostima, kao i okrenutost na sopstvene misli, osećanja i raspoloženja.

„To ne znači da ne vole ljude, ali socijalna interakcija za njih može da bude iscrpljujuća, te traže samoću kako bi napunili baterije”, rekla je Rabeiro.

Pored toga, ona napominje da introverti imaju potrebu za validacijom od drugih ljudi, što u kasnijem dobu vodi ka tome da samostalno razmišljaju i imaju potrebu da izbegavaju društvene konvencije.

Kako podići introvertno dete?

Deca odrastaju u kulturi koja, poput naše, koje više ceni ekstrovertne osobine, poput društvenosti, i da su one  „jedino dobro” a da osamljivanje to nije, to može dovesti do toga da se kod introverta stvara osećaj nelagode i neprihvaćenosti i introvertna deca smatraće da sa njima nešto nije u redu. Da je sve u redu, treba da ukažu roditelji/staratelji, učitelji, i da se ono ne razlikuje na bilo koji način od druge dece – da je podjednako vredno.

Stručnjaci objašnjavaju kako da prepoznate da li  je vaše dete introvertno i nude savete za uspešnije vaspitanje introvertnog deteta. 

Ono što je važno jeste da ih roditelji ohrabruju i usmeravaju, te ih naučiti kako da kontrolišu negativna osećanja ako na primer upoznaju nove ljude. Mogu im se pokazati posebne tehnike relaksacije u situacijama koje im stvaraju nelagodu.

Introvertnoj deci će nekada biti potrebno više vremena za prihvatanje novih ljudi i situacija.

Ukoliko ono voli da bude samo ili u malom krugu ljudi, roditelji treba da prihvate da je to nešto u čemu oni uživaju, što ih opušta i omogućava da se „oporave”.

Budući da su introvertna deca često empatična, promišljena i fokusirana, nemojte ih sramotiti i omalovažavati njihove introverzije. Nemojte ih opisivati kao stidljive, jer je to za njih negativna konotacija.

Imajte na umu da možda neće uživati u druženju sa velikim grupama, naročito kada planirate rođendane, praznična ili porodična okupljanja ili odlaske na druge društvene događaje.

Najveća greška koju roditelji mogu da naprave je da pokušaju da uklope dete u neki zamišljenu prosečnu društvenu metriku „pravog prijatelja”. Možete im podstaknuti da se igraju, prijave na neku društvenu aktivnost, ali im takođe treba ostaviti prostora da sami odluče da li će se baviti tim aktivnostima ili ne.

Stručnjaci navode i da treba razgovarati sa nastavnicima o posebnosti svog deteta, kako bi je mogli negovati u školskom okruženju, kao i da se deca uvode u određene društvene situacije i pohvaliti ih a preuzimanje rizika.

Stručnjaci ističu da roditelji treba da budu svesni posebnosti svog deteta i da podržavaju njegov izbor da sledi sebe. Nije loše da roditelji podele sa decom svoje životne priče, kako bi bolje razumela stvari koje im se događaju. Na primer, kakvi su bili u školi.

Važno je da se detetu ulije samopouzdanje, a najvažnije je svakako razgovarati sa detetom.

Suzan Kejn, spisateljica, autorka knjige „Tihi ljudi”, daje savete za odgajanje introvertne dece. Ona ističe da introvertna deca imaju sposobnost da razviju veliku strast prema određenim stvarima i da to treba negovati kod njih. 

Ona savetuje da ukoliko se dete nerado otvara za nove stvari i ljude, ne treba mu dozvoliti da odustane, ali isto tako da treba poštovati njegova ograničenja. Kad uradi nešto što ne bi inače uradio, pohvalite ga.

Ako je dete stidljivo, trudite se da vas ne čuje da ga tako opisujete. Počeće to da doživljava kao osobinu, a ne kao emociju, koju može da nauči da kontroliše. Kada kreće u školu ili neko novo okruženje, Kejn savetuje da roditelji treba da istraže novo okruženje zajedno sa detetom.

U društvu ima mesta za svakog, bilo to zabavljači i brbljivci, ili samotnjaci i ćutljivci. Jedni će vam podići raspoloženje, a drugi će vas saslušati i posavetovati. Svi imaju vrline i mane. Najvažnije je naučiti dete da bude Čovek.