Zašto su mladi danas manje seksualno aktivni
U vremenu društvenih mreža i aplikacija za upoznavanje podaci koji ukazuju na smanjenu seksualnu aktivnost mladih čine se paradoksalno. Ili ipak ne? Generacija Z poznata po tome da ruši stereotipe i redefiniše norme postavila je, kako kažu najnovija istraživanja, još jedno pravilo: seks više nije prioritet.
Ova tema poslednjih godina postaje sve značajnija u psihološkim i sociološkim krugovima, ali i u okviru javnih zdravstvenih diskusija, jer ukazuje na dublje promene u društvu, vrednostima i načinu života mladih. Smanjena seksualna aktivnost kod mladih otvara razna pitanja, a neka od njih tiču se uticaja digitalizacije na svet mladih, ali i redefinisanja emocionalnih i seksualnih, odnosno partnerskih odnosa.
Jesu li seksualne slobode, zabava i avanturistički duh stvar prošlosti
Čuvene šeme za jednu noć i avanture, tako popularne među milenijalcima i njihovim prethodnicima, mogle bi da postanu stvar prošlosti – ili to bar tako kažu statistike iz brojnih istraživanja širom sveta, koje beleže pad seksualne aktivnosti među mladima.
U najnovijem izveštaju Survey Center on American Life iz 2024. godine, navodi se da je tek nešto više od 50% Gen Z odraslih imalo neki oblik romantične veze tokom adolescencije – što je značajno manje nego kod milenijalaca pre dve decenije. Feeld/Kinsey Institute studija iz 2024. pokazuje da 23% Gen Z rado zamišlja monogamiju, dok 12-15% preferira takozvane “friends with benefits” veze. Istraživanje Psihology Today iz 2024. konstatuje da je Gen Z generacija sa najizraženijim osećajem anksioznosti i nižeg emotivnog povezivanja, što direktno utiče na seksualnu aktivnost. I druga istraživanja pokazuju skok apstinencije među mladima, dok se sve više njih identifikuje van heteronormativnih okvira.
Američka novinarka Karter Šerman (Carter Sherman) u svojoj knjizi (The Second Coming: Sex and the Nex Generation’s Fight Over Its Future) intervjuisala je više od 100 mladih osoba, kako bi kroz njihova iskustva analizirala kako internet, politika i društvena dinamika oblikuju njihove seksualne navike. Šerman ističe da je pad seksualne aktivnosti kod mladih uzrokovan tehnologijom, pandemijom, neadekvatnom seksualnom edukacijom i pravno – političkim promenama koje ograničavaju slobodu izražavanja, stigmatizuju i utiču na emocionalno ponašanje mladih ljudi.
Zašto mladi danas izbegavaju intimne odnose
Pandemija COVID-19: katalizator promene
Teško je zaobići značaj pandemije kada govorimo o ovoj temi. Višemesečne izolacije, zatvorene škole i fakulteti i manjak fizičkog kontakta doveli su do porasta anksioznosti i depresije, posebno među mladim ljudima. Ovi faktori dodatno su distancirali mlade od socijalnih odnosa, pa je smanjena seksualna aktivnost jedna od logičnih posledica.
Digitalni svet – digitalna socijalizacija
Milenijalci, kao i njihovi prethodnici, morali su da se kreću, upoznaju, izlaze, kako bi ostvarili prijateljske ili partnerske odnose. Za njihove naslednike sve se dešava uz pomoć par klikova – druženje se odvija online, mladi se tu upoznaju, flertuju, razvijaju odnose putem ekrana. Ipak, ti odnosi ne prerastaju često i u realnu bliskost.
Seksualni odnosi zahtevaju emotivnu, socijalnu i fizičku bliskost, a uz tehnologiju lakše je podneti rizik od odbijanja i neprijatnost. Samim tim virtuelni kontakti su poželjniji, ali često ostaju površni.
Mentalno zdravlje
Prema istraživanju birtanskog instituta Mental Health Foundation, mladi ljudi između 18 i 25 godina su grupa sa najizraženijim simptomima anksioznosti i depresije. U isto vreme, pod uticajem mentalnih problema, potreba za stvaranjem novih konekcija, druženjem i seksom značajno opada.
Strah, stigma i manjak edukacije
U društvima u kojima je seksualno obrazovanje nedovoljno razvijeno mladi ljudi često dobijaju informacije iz nepouzdanih izvora ili uopšte nisu edukovani. Studija iz 2023. godine, sprovedena među 700 učenika iz Beograda pokazala je da je preko 30% adolescenata koristilo internet da sanzna nešto o seksu, dok je tek nešto više od 12% pretraživalo informacije o polno prenosivim bolestima. Većina ih je koristila forume i društvene mreže, umesto medicinskih sajtova, saveta lekara ili starijih osoba.
Mlade osobe jesu seksualno radoznale, ali nedostatak adekvatnih programa i odsustvo bezbednog prostora za razgovor o tim temama dovodi do izbegavanja seksualnih odnosa u potpunosti.
Redefinisanje normi, vrednosti i intime
Za razliku od prethodnih generacija, mladi ljudi danas neguju drugačije vrednosti, preispituju svoju seksualnost, svoj identitet.
Kultura samodovoljnosti
Ključan kulturološki pomak koji oblikuje ponašanje novih generacije jeste i izraženija orijentacija ka samodovoljnosti, individualnom razvoju i samopoboljšanju. Mladi danas prioritet daju ličnim ciljevima – obrazovanju, kraijeri, ličnom rastu i razvoju i mentalnom zdravlju – pre nego što se upuste u lične i emotivne veze. Sociolozi ukazuju na to da ova generacija ima jače izražen “self-focus”, što ne treba nužno tumačiti kao sebičnost, već kao potrebu za balansom i jasnijim granicama. Ovaj trend svakako podstiču i dominantni narativi na društvenim mrežama koji promovišu nezavisnost, “self-care” kulturu i profesionalni uspeh kao glavne izvore ispunjenja.
Pornografija i iskrivljeno shvatanje bliskosti
Danas su eksplicitni sadržaju lako dostupni mladima, a to je svakako uticalo na percepciju intimnih odnosa. Mnogobrojna istraživanja ukazuju na to da preterana izloženost pornografiji može dovesti do nerealnih očekivanja, ali i smanjene želje za stvarnim kontaktom i disocijacije emocija od fizičke intimnosti.
Sexting i virtuelno zlostavljanje
Prema istraživanju Centra za nestalu i zlostavljanu decu iz 2023. godine, čak 27% tinejdžera je tvrdilo da je na mrežama dobilo seksualni sadržaj od nepoznatih korisnika, dok je njih 20% priznalo da je takav sadržaj primilo ili poslalo usled pritiska i pretnji. Ovi podaci ukazuju na to da je sexting kutlura danas sveprisutna kod mladih ljudi, kao i da je takav način komunikacije normalizovan i očekivan.
Posledice – i šta možemo da uradimo?
Ovu promenu ne treba nužno posmatrati u negativnom kontekstu – ona zahteva pažljivo razumevanje, te traži odgovore iz sistema obrazovanja i zdravstva, kao i preispitivanje nivoa medijske i digitalne pismenosti kod mladih.
Psiholozi navode da bi mladi koji ne stiču iskustva bliskosti i intime mogli da se suoče sa osećajem usamljenosti, manjkom samopouzdanja, teškoćama u ostvarivanju partnerskih odnosa, kao i mentalnim i emocionalnim disbalansom.
Zato je ključno:
- Uvesti kvalitetnu seksualnu edukaciju u škole
- Obezbediti mladima besplatnu psihološku podršku
- Normalizovati razgovor o ovim temama unutar porodice, škole i društva
- Podsticati otvorenu komunikaciju i dijalog
