Da li postoji Deda Mraz? Kada je pravo vreme iskreno odgovoriti na ovo pitanje?
Šta je to što čini magiju praznika tako nezaboravnom? Da li su to pokloni, rituali koji prelaze u tradiciju, vreme koje ukrademo od obaveza i posvetimo svojoj porodici...? Svako od nas ima svoj odgovor, a šta se dešava kada godine odrastanja polako iz magijske prelaze u magične trenutke? Ovo je predlog kako da ovaj prelaz bude što ˝bezbolniji˝i i kako da od njega napravimo trenutak deljenja ljubavi.
Generacijski jaz je sigurno doprineo i tome da loši kostimi i nevešta gluma naših roditelja otvore bezbroj sumnji još u najranijem uzrastu. One brade čuvenog Dede od vate, nisu mogle da pothrane ni najmaštovitije dečije glavice. Uvek je lako bilo da se nađe rupa u priči. Današnji kostimi, brade od prirodne dlake, Dedin tvrdi stomak, zlatni okvir od naočara kao na Coca-cola reklami…iskreno i nas bi prevario u ovim godinama.
A kako onda prelomiti preko usta da Deda Mraz nije mitska ličnost u koju veruju?
Prema istraživanju objavljenom u časopisu Child Psychiatry & Human Development, većina dece saznaje istinu oko 8. godine. Ovo se poklapa s razvojem njihove kognitivne sposobnosti da razlikuju fantaziju od stvarnosti. A ako sve ovo znamo pitanje je samo kako to i saopštiti. Svakako da grubost i odsečni odgovori ne dolaze u obzir u ma kakvom lošem trenutku dana nas ovo pitanje snađe. Ovaj trenutak može ostati jednako duboko urezan u sećanja mališana, baš kao i sama magija Deda Mraza. Budite strpljivi, zastanite na par minuta, budite i vi ono dete koje je nekada davno verovalo u čaroliju praznika i osetite sav teret sumnje na svojim grudima. Ostanite par minuta uz dete, bez dodatnih pitanja i gledajte kako vaše dete u svega par trenutaka otvara vrata novog sveta, sveta odraslih.
Sadržaj razgovora na ovako delikatno pitanje ostavljamo svakom roditelju na izbor, a naš predlog je da ovo osetljivo tle ispunite ljubavlju, pažnjom i malim anegdotama.
Uvek je dobro da se dete ne oseća prevarenim. Da zna da ga niko nije lagao da bi bio prevaren već da su magiju Deda Mraza odrasli prilagođavali uzrastu mališana. Kada klinci upotrebe sposobnost kritičkog mišljenja sa raznoraznim sumnjama kao što su ˝kako Deda Mraz obiđe celu planetu za jednu noć ili kako se spušta niz odžak a mi ni nemamo kamin…˝ tada je pravo vreme da vaš mališan sazna da je Deda Mraz mnogo više od jednog mitskog lika, a da njegova uloga u stvari ima snagu najjače magije koju mi imamo, a to je – ljubav.
Kao predlog u kom pravcu može ići ovaj razgovor, ostavljamo vam ovde pismo jedne mame svojoj ćerki
Draga moja Natalija,
Postavila si mi jedno važno pitanje –da li sam ja u stvari Deda Mraz?
Odgovor je – NE. Nisam ja Deda Mraz, jer njih je u stvari zaista mnogo. Ja sam ipak ona koja nedeljama pre praznika osluškuje pažljivo tvoje razgovore sa bakom i dekom, drugarima, tatom i batom šta je to što bi ti najviše od svega želela da vidiš ispod jelke. Ja sam ta koja bira tvoje poklone uz pomoć tate, pažljivo ih pakuje u odabrani ukrasni papir kada ti zaspiš, gledam radost na tvom licu kada ih pronalaziš ispod jelke i baš kao što je to nekada radila i moja mama za mene, a njena mama za nju protrljam oči da sačuvam neku radosnicu i za drugu priliku (…dobro, pomaže malo i tata).
Verujem da ćes i ti to isto jednog dana raditi za svoju decu, i znam da ces uživati u tome kada ih budeš gledala kako se zaleću ispod jelke i sede oko nje dok im lica budu ozarena otvarajući poklone.
Ipak, to nije sve što će te učiniti njihovim Deda Mrazom.
Ono što jeste Deda Mraz je ustvari mnogo veće od bilo koje kupovine poklona i mnogo veće od bilo koga od nas. Ono što jedan Deda Mraz radi je vrlo jednostavno, ali u isto vreme i veoma važno. On uči decu da veruju u nesto što ne mogu da vide ili dodirnu. A to je veoma bitno.
Tokom celog svog života bice ti potrebna ta sposobnost, da verujes u sebe, svoje prijatelje, svoje talente, svoju porodicu… Moraćeš da veruješ u stvari koje ne možeš da izbrojiš, prebrojiš, ili držiš u rukama. A kada to kažem mislim na ljubav, onu ogromnu snagu koja osvetljava sve pa čak i one najmračnije trenutke u životu.
Deda Mraz je je bio učitelj, a ja njegov djak. Sada znaš tajnu kako je uspeo da prodje kroz odžak za svaku Novu godinu ili Božić, a mi nemamo kamin: on ima pomoćnika u svakom od nas čije je srce ispunjeno radošću.
Punog srca, ljudi kao sto smo tata i ja, hvatamo se u red da pomognemo Deda Mrazu u poslu, koji bi bez nas bio nemoguć.
Dakle, ja nisam onaj Deda Mraz sa bradom. On je ljubav, magija, nada i radost, a svi mi smo u njegovoj družini, a od danas si i ti uključena u nju.
