Učitelj poručuje: Škola mora biti ogledalo društva
Orkestar će teško bez dirigenta, pozorište bez reditelja, sportsti bez kapitena, brod bez kapetana. Tako i škola - ne može bez onih inspiratora i vodiča, koje još zovemo i učiteljima, nastavnicima i profesorima. Zoran Ilić, učitelj s dugogodišnjim iskustvom, jedan je od onih koji veruju da škola nije samo mesto za puko bubanje činjenica, već da je pre svega tu kako bi decu pripremila za svet pun izazova. Ali, kako prenositi znanje u vremenu kada se tehnologija menja brže od teksta u čitankama? Kako učenike naučiti da budu odgovorni digitalni građani, a ne samo pasivni korisnici koji internetom surfaju u potrazi za razonodom? U razgovoru sa Zoranom otkrivamo zašto klasične veštine ne izlaze iz mode, kako ocene treba da prate trud, a ne samo rezultat, i šta đaci najviše vole da čuju od svojih nastavnika. Ovo je priča o izazovima, kreativnosti i ljubavi prema znanju.
Koliko prostora ima u našem obrazovnom programu za inovativne metode, tehnologiju i digitalni svet uopšte?
Naša obrazovna politika trenutno prolazi kroz izazovnu i neefikasnu fazu digitalne transformacije, koja prostor za uvođenje inovacija često loše koristi. Sadašnji digitalni prostor više pripada mladima, dok nastavnici, kada predaju ili koriste digitalne resurse, često deluju kao gosti na “tuđem terenu.” Da budem slikovitiji, trenutak kada se učenik u formalnom obrazovanju prvi put susreće s digitalnim uređajem u školi, često dolazi nakon što je već stekao bogato znanje kroz neformalnu edukaciju. To je kao da dete koje već trči vratimo da ponovo uči da puzi, uveravajući ga da će, ako nas pažljivo sluša, uskoro prohodati.
Verujem da u našem obrazovnom programu ima prostora za digitalni svet, ali način na koji ga koristimo mora se menjati. Nastavnike treba osnažiti za mentorsku ulogu, u kojoj će voditi učenike kroz digitalni svet i pomagati im da razviju kritičko mišljenje i odgovornost u korišćenju tehnologije. Takođe, važno je u škole uvoditi kvalitetnu tehnologiju i resurse koji će unaprediti proces učenja, a ne ga dodatno usporavati.
Školski prostor treba da bude reprezentativan deo društva, poput sajamske izložbe koja predstavlja ono najbolje što možemo da ponudimo. Zamislimo da neko poseti našu zemlju, a mi ga dovedemo u školu i kažemo: “Ovo je ogledalo svega što radimo i što želimo da postignemo.” Škola bi trebalo da bude simbol napretka, inovacija i obrazovne izvrsnosti.
Da li je sistem ocenjivanja kakav poznajemo zastareo?
Sistem ocenjivanja zasnovan na standardizovanim testovima i brojnim ocenama svakako ima svojih ograničenja. Učenje se ne može svesti samo na brojeve, iako ocene i dalje imaju značajnu ulogu u motivaciji učenika. Međutim, potrebno je više pažnje posvetiti samoproceni učenika, njihovim projektima i kreativnim zadacima, koji pružaju priliku da pokažu svoje stvarne sposobnosti.
Naglasak bi trebalo staviti na proces, a ne samo na rezultat. Decu je važno učiti da cene trud, učenje i saradnju, a ne samo krajnji ishod. Na primer, vrednuje se način na koji rešavaju problem ili učestvuju u timu, a ne isključivo finalni proizvod. Takođe, učenici bi trebalo da razumeju kako njihovi projekti mogu doprineti zajednici kroz rešavanje konkretnih problema. Time se razvija osećaj veće svrhe i motivacija koja nije zasnovana na materijalnim vrednostima.
Zašto tehnologija i AI ne mogu zameniti klasične veštine i znanje koje pruža škola?
Tehnologija i AI su alati koji mogu poboljšati učenje, ali nikada neće zameniti osnovne veštine koje pruža škola, kao što su kritičko mišljenje, empatija i sposobnost za rešavanje problema u realnom svetu. Škola je mesto gde deca razvijaju socijalne veštine, uče vrednosti i kako da se nose sa izazovima. Tehnologija može biti pomoć, ali ljudska interakcija i emocionalni razvoj ostaju nezamenjivi.
Da li su đaci danas ‘kreativniji’ nego ranije kada je u pitanju snalaženje na testovima, i koliko tehnologija ima uticaja u svemu tome?
Da, mislim da su današnji učenici kreativniji u pronalaženju načina da se snađu na testovima, često koristeći tehnologiju za pretragu informacija. Ali, važno je da ih učimo da tehnologiju koriste odgovorno. Snalažljivost nije samo u tome da se nađe brz odgovor, već u razumevanju gradiva, razvijanju sopstvenog mišljenja i primeni naučenog.
Šta je vaša generacija volela da čuje od nastavnika, a smatrate da i današnja deca vole?
Moja generacija volela je da čuje motivaciju i inspiraciju od nastavnika. Danas deca žele da se osećaju povezano sa učiteljem, žele da vide da im je stalo do njihovog uspeha, ali i da se njihovo mišljenje uzima u obzir. Smatram da je važan razgovor o tome da svako dete ima svoje talente, i da učitelj treba da pomogne da ih prepozna i razvije.
Kako da učenici prepoznaju kvalitetan sadržaj na internetu? Kako im u tome može pomoći škola ili sam nastavnik? Pričate li o tome sa učenicima?
Učenici moraju naučiti da kritički analiziraju informacije, da razumeju razliku između verodostojnih izvora i onih koji nisu pouzdani. Škola, kroz edukaciju, može im pomoći da nauče kako da razlikuju kvalitetne izvore od dezinformacija. Na svojim časovima često pričam o tome sa učenicima, podstičući ih da postavljaju pitanja i budu skeptični prema neproverenim informacijama.
Jedna stvar koju biste želeli da svaki đak ponese sa vaših časova, pored znanja je…?
Govorim često svojim učenicima da problemi na koje nailaze i koje primećuju nisu prepreke, već prilike da svoju okolinu učine boljom, rešavajući ih. Zato im poručujem: ne bojte se problema, nego nedostatka rešenja. To je zapravo veći problem.
Želim da moji učenici razviju ljubav prema učenju, istraživanju i radu. Da shvate da obrazovanje nije samo sticanje informacija, već sposobnost da se stalno razvijaju, postavljaju pitanja i neguju radoznalost. Učim ih da je rad najbolja zabava, jer u njemu učestvuju i telo i duša. Govorim deci: učite da biste radili, a ne samo da biste, nazovi, uživali.
“Uživanje” je, zapravo, samo trenutak pripremnog odmora, koji treba iskoristiti za još predaniji rad – bilo mentalni ili fizički. U svom radu treba uvek da teže ka elitnim uspesima, da angažuju najbolji deo sebe i kroz to se predstave svetu. Bez obzira na to čime će se baviti u budućnosti – kao lekari, majstori, inspektori, predavači ili influenseri – ključno je da sa strašću i predanošću stvaraju svoj život. To je ono što ostaje s njima zauvek, vodi ih i osnažuje.
Savet nastavnika – Kako da postanemo i ostanemo #BoljiOnline?
Biti #BoljiOnline znači koristiti tehnologiju na način koji je koristan i odgovoran. To podrazumeva stalno usavršavanje i praćenje novih trendova, ali i bolje razvijanje socijalnih veština i kritičko mišljenje. Moramo biti primer učenicima ali i roditeljima kako da se ponašaju online. Na primer, treba da znaju da zaštita svoje privatnosti ne znači skrivati se iza tuđeg identiteta, da je snaga misli u rečima a ne reči u mislima. Od svih nas, onaj, #BoljiOnline, bolje koristi internet kao alat za učenje i delovanje, a ne samo za bolju online zabavu.
