Poslovi budućnosti – gubimo li u trci sa tehnologijom?

Digitalna revolucija, razvoj interneta, mobilnih tehnologija i veštačke inteligencije promenile su način na koji komuniciramo, radimo i živimo. Upravo iz tih razloga brzinom svetlosti menja se i tržište rada, pa se postavlja pitanje – koji poslovi će opstati, a koji će postati samo relikti prošlosti? 

Šta nam sad predviđaju?

Automatizacija preti da uništi čak 45 miliona poslova do 2030. godine u SAD, navodi se u studiji McKinsey Global Instituta. Repetitivni zadaci, u industriji i administraciji, kao što su pakovanje i sortiranje robe, ili unos podataka, sve više se prepuštaju robotima. Čak će i vozači biti zamenjeni automatizovanim vozilima, poput milanske metro linije “M5”. Samouslužne kase, pametna kolica i prodavnice bez prodavaca postaće norma u budućnosti, dok korisničku podršku već uveliko menjaju ChatBot-ovi. Banke i pošte posećivaćemo samo onlajn putem. 

Sa druge strane, tehnologija donosi i nove prilike. Data analitičari, inžinjeri veštačke inteligencije, kao i stručnjaci za kibernetičku sigurnost biće sve traženiji. Do 2025. godine, preko 50% kompanija planira da poveća upotrebu AI tehnologije, navodi Svetski ekonomski forum. Velika ekspanzija očekuje nas u oblasti biotehnologije i genetike, dok Evropska komisija navodi da će do 2030. godine sektor obnovljivih izvora energije stvoriti oko milion novih radnih mesta. Sve ove promene pratiće i potrebu za brigom o mentalnom zdravlju, što otvara prostor za psihologe, psihoterapeute ali i socijalne radnike. To nam govori da će čovek i dalje biti potreban, samo će neki poslovi biti preoblikovani, a prema mnogim istraživanjima, nove generacije će obavljati i one koji još nisu definisani, a proisteći će upravo iz novih  potreba društva.

Šta nam je činiti?

Načelo 21. veka jeste promena, te je logično da se ponekad brinemo. Diploma je važna, ali nije faktor za uspeh. Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, ključne veštine u digitalnom dobu biće kritičko mišljenje i kreativnost, koje u stopu prati i fleksibilnost. Moramo biti spremni da se menjamo i prilagođavamo promenama koje dolaze. 

I koju profesiju onda izabrati? Pitanje je to čini se od milion dolara. I dok neki od malih nogu znaju šta žele od života, neki se traže i u tridesetima. Oba scenarija su okej, jer nas sve čeka isti posao – celoživotno učenje, koje mora biti praćeno znatiželjom i istraživanjem. Profesiju je dakle najbolje odrediti prema ličnim afinitetima. Digitalna pismenost, koja zapravo i jeste skup svih ovih veština, stoga stoji kao osnova za dalji razvoj, te nam omogućava da se prilagodimo brzim tehnološkim promenama i ostanemo konkurentni na tržištu rada.

Humanističke nauke postaće sve relevantnije, posebno u kontekstu etike i interkulturalne komunikacije u globalizovanom svetu. Sve je veći broj interdisciplinarnih studija koje kombinuju tradicionalne nauke sa tehnologijom, menjajući obrazovanje. Veštačka inteligencija će omogućiti personalizovane načine učenja, a profesorima pomoći da poboljšaju svoje metode podučavanja. Istovremeno, stručnjaci poput istoričara, arhitekata, dizajnera i muzičara moći će efikasnije da koriste nove alate za istraživanje, vizualizaciju i stvaranje.

A kada je veštačka inteligencija tako sjajna, zašto je se onda bojimo? Zato što nas izvodi iz zone komfora i menja svet kakav poznajemo. Najpre, zato što nam poručuje –

Budućnost je nesigurna

Prvi posao verovatno neće biti i onaj sa kojim se odlazi u penziju, jer taj brod odavno je otplovio. Sada je došlo vreme da se ukrcamo na onaj novi, čija je putanja neizvesna i verovatno puna iznenađenja. Generacije Z i Alfa možda bolje plivaju u svetu kodova, društvenih mreža i tehnologije, ali radna etika, strpljenje i posvećenost ostavljaju milenijalce, generaciju X i bumere u igri! Zato, hajde da odbacimo strah, jer uz fleksibilnost i otvorenost svaki izazov može postati šansa za uspeh!