Moramo da pričamo o Telegram grupama

Ceo smisao osvetničke pornografije jeste da se žrtva osramoti, ponizi, te da joj se ugrozi lični identitet i dostojanstvo. Ovo ostavlja duboke emocionalne i psihološke posledice. Država nije kriminalizovala ovo delo, pa žrtve najčešće ostaju usamljene u borbi sa nasilnicima i birokratijom. Takođe, ne sme se zanemariti ni odnos medija, koji velikim delom utiču na odnos jednog društva prema žrtvama, najčešće ženama. Tako nasilnici još jednom bivaju oslobođeni, dok žrtve ostaju da trpe onu  “sama je slala fotografije = sama je kriva”. 

Značajan deo problema leži i u rasprostranjenosti pornografije, do koje deca i tinejdžeri veoma lako mogu doći. Osim što iskrivljuje sliku o seksualnim odnosima,  pornografija je dovela do popularnoati sekstinga među tinejdžerima, navodi se u istraživanju organizacije Culture Reframed. Ova organizacija, koja se bavi štetnim uticajem pornografije na mlade ljude, navodi da čak 1 od 7 tinejdžera šalje seksualno eksplicitne poruke (tekst, slike  ili video zapise), dok ih svaki četvrti prima. Ono što dodatno zabrinjava, jeste i to da svaki 12 tinejdžer navodi da su te poruke bile deljene bez njihove dozvole. To neovlašćeno deljenje intimnog sadržaja naziva se osvetnička pornografija. Dečija pornografija svakako je još opasnija, jer se tu radi o vrlo osetljivoj dobi, te to žrtvi može ostaviti duboke, čak trajne posledice. Mediji, kao i popularna kultura, uticali su takođe i na stvaranje slike o ženi kao o seksualnom objektu. Sve ovo dovelo je do toga da seksting postane normalna pojava od najranijeg tinejdžerskog perioda, pa se danas mnoge devojčice osećaju primorano da šalju takav sadržaj. Dodatno zabrinjava i promovisanje incesta, u ovim grupama, što ukazuje na normalizaciju raznih, izopačenih, seksualnih nagona usled sve veće pristupačnosti pornografskih sajtova. 

Širenje mržnje i etiketiranje žrtava (generalno žena), u medijima, govore u prilog tome da smo kao društvo sve manje empatični. Rijaliti ali i raznorazni slični programi, kao i muzika, filmovi i serije, doprinose normalizaciji nasilja.

I dok sve zabrinutiji čekamo adekvatan odgovor institucija, nameće se pitanje…

Šta mi možemo?

Problem ne smemo gurati pod tepih, sa njim se moramo suočiti i o njemu otvoreno govoriti. Pre svega, važno je naglasiti da za pojavu ovakvih negativnih grupa nisu krive žrtve, same aplikacije i društvene mreže, već ljudi koji stoje iza njih. Društvene mreže su stvorene kako bi nam olakšale  komunikaciju sa prijateljima i povezale nas sa ljudima sličnih interesovanja širom sveta. Koristimo ih i za zabavu i edukaciju, ali osnovni cilj ostaje isti. 

Danas je život gotovo  nezamisliv  bez pametnih telefona i društvenih mreža. Zato, umesto  da se plašimo i bežimo od njih, potrebno je da naučimo pravilno da ih koristimo. To pre svega podrazumeva da se edukujemo o načinima zaštite.

Privatnost na društvenim mrežama

Svaka društvena mreža pruža mogućnost zaključavanja profila i zaštite od neželjenih poruka. Jednostavno, u podešavanjima možemo namestiti da primamo poruke samo od osoba koje su nam prijatelji, čime se dodatno štitimo od nepoznatih i potencijalno opasnih kontakata. Naravno, važno je razgovarati sa tinejdžerima o mogućim rizicima koje donosi deljenje privatnih informacija na internetu. Niko, sem porodice i naših bliskih prijatelja, ne treba da zna našu adresu, broj telefona ili računa, kao i druge lične podatke.

Internet sve pamti

Sve što postavimo na internet ( a to znači i pošaljemo nekome) tamo zauvek i ostaje. Ključno je dakle edukovati tinejdžere pre svega o mogućim posledicama sekstinga. Razgovor je iz raja izašao, te je to najbolja metoda koliko god da  ona može nekad biti i neprijatna za obe strane – i roditelje i tinejdžere. Svako ima pravo na privatnost, te je to prva lekcija za sve, obzirom da je jedan od problema ovih Telegram grupa upravo i neovlašćeno fotografisanje članova porodice. Dečake pre svega treba da učimo da poštuju žene i prihvate granice. Devojčice moramo učiti da uvek imaju pravo da kažu svoje mišljenje, da ne treba da ćute, te da su ravnopravne članice društva. Naravno, ključno je razgovarati i o samom kontekstu i o porukama koje šaljemo kada sekstingujemo, pa na kraju i slici o nama samima koju želimo da prezentujemo društvu.

Roditeljska (ne)kontrola

Ono što može umiriti roditelje je blokiranje neželjenih sajtova i aplikacija na telefonima svoje dece. Takođe, postoje aplikacije koje roditeljima pružaju uvid u to kako i u koje svrhe deca koriste telefone. Međutim, kada su u pitanju tinejdžeri, ove opcije mogu biti manje efikasne. Zato je najvažnije da postoji odnos pun poverenja u kojem se dete oseća slobodno da razgovara o svemu. Normalno je da tinejdžeri neće otkriti sve, ali to je u redu. Potrebno je poštovati njihovu privatnost, jer to su godine u kojima se traže, grade svoje stavove, istražuju sve(t) oko sebe, te se uče odgovornosti i samostalnosti. Svakako, poštovanje i osećaj ravnopravnosti može ojačati vezu između dece i roditelja. 

Znanje je rešenje

Neprestana edukacija o nasilju i digitalnom nasilju u školama od velikog je značaja za pravilan razvoj dece. Potrebno je aktivno širiti svest o ovim problemima i od najranijeg perioda deci pružiti obrazovanje o posledicama nasilja i mehanizmima odbrane. Takođe, ne smemo zanemariti značaj seksualnog obrazovanja. Istraživanja pokazuju da tinejdžeri često koriste pornografiju kao izvor znanja o seksualnim odnosima, pa je ključno pružiti stručno obrazovanje o seksualnim odnosima i njihovoj bezbednosti. Ovim se može uticati na formiranje zdrave slike o partnerskim odnosima, poštovanju prema ženama, kao i o telu i seksualnosti uopšte. Naravno, ne možemo očekivati da škola preuzme svu odgovornost, te je važno da roditelji ravnopravno učestvuju. Odnos u kome nema zabranjenih pitanja otvara put ka boljoj komunikaciji sa tinejdžerima. Isto tako, dobro je osloniti se i na stručnjake, pa su tu uvek paiholozi, psihoterapeuti koji mogu pružiti adekvatnu pomoć roditeljima, ali i tinejdžerima. Takođe, postoji priručnik o medijskoj pismenosti, koji može dobro poslužiti kao smernica u prepoznavanju lažnih vesti, ali i u samom prosuđivanju sadržaja koji nam se plasira. Podsticanje kritičkog načina razmišljanja od velikog je značaja za dalji razvoj. Na kraju, važno je aktivno učestvovati u životu dece, te pratiti sve ono što oni čitaju, slušaju i gledaju te o tome razgovarati. 

Širenje empatije 

Deca uče empatiju, od najranijih dana. Uče po modelu, odnosno od roditelja. Važno je decu ne sputavamo da iznose svoje emocije, te da ih podstičemo da razgovaraju o njima. Bitno je da negujemo empatiju, te da mi prvi budemo primer mlađima tako što ćemo podržati žrtve i jasno osuditi nasilnike.