Bolji Online
Unesi reč za pretragu

Mobilno bankarstvo

Onlajn kupovina - samo klikneš i... virus?

Onlajn kupovina – samo klikneš i…virus?

U Srbiji, preko 70% punoletnih korisnika Interneta koristi usluge elektronskog/mobilnog bankarstva. U odnosu na prethodne godine, kada je 2018. ovaj broj iznosio oko 25 procenata, a sa povećanjem aktivnih korisnika povećava se i broj pretnji u onlajn svetu. Samo u Srbiji 60% korisnika interneta je bilo zaraženo virusom ili zlonamernim softverom barem jednom, a 25% ne zna da li se tako nešto dogodilo.

Znamo da je Korona virus promenio način na koji živimo, ali i koristimo internet. Tako danas sve više ljudi kupuje onlajn i koristi usluge mobilnog bankarstva, ali i radi od kuće. Kako ovo utiče na našu sigurnost na internetu? Ovakav način rada predstavlja otežanu kontrolu softvera i razmenu informacija i dovelo je do ugrožavanja sajber bezbednosti u 20% organizacija, dok su korisnici sve manje obazrivi i slobodniji kada je u pitanju korišćenje kartica onlajn.

Zato, super je što se brzo navikavamo na usluge onlajn bankarstva, ali ostaje pitanje da li dovoljno brzo usvajamo i znanja koja su potrebna da se zaštitimo od potencijalnih napada na internetu.

Koje su najčešće pretnje

U finansijskim sistemima najčešče vrste napada jesu phishing, virusi, zlonamerni programi i ransomware. Fišing (eng. Phising) je “pecanje” korisnika da kliknu na neproverene izvore koji ih usmeravaju na druge sajtove i navode da ostave osetljive podatke kao što su broj kartice, lozinke, i lični podaci. Korisnici se najčešće “pecaju” na mejlove gde se napadači predstavljaju kao banke, koriste njihov logo i pažljivo dizajnirane poruke koje zahtevaju brzu reakciju od korisnika!

Ransomware i zlonamerni programi su jedni od najopasnijih napada, a jedan od poznatijih primera desio se u januaru 2008. kada su hakeri ubacili zlonameran softver na sajt za obradu plaćanja, Heartland, što je dovelo do kompromitovanja podataka sa preko 130 miliona kartica. Bilo je potrebno preko 2 meseca da se otkrije ovaj problem, što je bilo dovoljno vremena da nastane ogromna šteta – preko 200 miliona dolara odštete i ugrožavanje reputacije. Finansijske institucije su savršene mete i kao takve će stalno biti izložene ovakvim napadima i na to ne možeš da utičeš. Ali, ukoliko se kompanije ne odbrane od ovakvih napada i hakeri dođu do tvojih podataka, mogu doći i do tvog novca i raditi sa njim pa…šta god im padne na pamet! Čak, mogu da podignu kredit, to se dešavalo takođe. Iako ovo zvuči strašno i van tvoje kontrole, neke stvari su ipak i do tebe. Na primer, sigurno možeš da pročitaš mejl koji ti je stigao dva puta, proveriš izvor i NIKADA ne klikćeš na link koji nije proveren!

Kako još da se zaštitimo?

Iako neki napadi zvuče strašno, nemoj da zaboraviš da finansijske institucije, ali i druge kompanije izdvajaju veliku količinu resursa kako bi konstantno unapređivali svoje sisteme i zaštitili korisnike. Ono što mi korisnici još možemo da uradimo da bismo se zaštitili je da, kada ostavljamo osetljive podatke na internetu, vodimo računa i kako to radimo i redovno osvežavamo svoje.


Slične vesti

Da li znaš šta znači…Sajber rečnik (za početnike)

Avatar – ikonica, grafička slika, koja predstavlja određenu osobu u digitalnom okruženju. Avatari mogu da se koriste u video-igricama, forumima,…

Pročitaj

Influenseri kao novi mediji – kako i koliko utiču na medijsku pismenost mladih

Suprotno zakonima današnjice, pop kultura nekada je od zvezda pravila mitove i legende, postavljajući ih na pijedestal. Tek sa novim…

Pročitaj

Jesmo li spremni za Digitalni svet?

Naime, čini se da učenici često znaju više od nastavnika. A, možda je to samo privid? Da li baratanje tehnologijom…

Pročitaj

Poslovi budućnosti – gubimo li u trci sa tehnologijom?

Digitalna revolucija, razvoj interneta, mobilnih tehnologija i veštačke inteligencije promenile su način na koji komuniciramo, radimo i živimo. Upravo iz…

Pročitaj