Koliko treba da bude teška školska torba?
Svaka nova školska godina predstavlja novi period rasta i razvoja svakog školarca. Tokom tog perioda, pored učenja kako da steknu radne navike, ali i period tokom koga se formiraju brojne navike važne za zdravlje u kasnijem životu. Za decu koja prvi put kreću u školu to je period sticanja novih radnih navika, dok je za starije učenike vreme za ponovno uspostavljanje navika učenja, odmora i organizovanja vremena.
U ovom periodu deca su svakodnevno izložena različitim opterećenjima, a posebnu pažnju treba skrenuti na težinu školske torbe, način na koji se nosi, dugo sedi, te nepravilnom položaju tela i nedovoljnoj fizičkoj aktivnosti.
Povratak u školu nakon raspusta prilika je da se, korak po korak, ponovo uspostavi svakodnevni ritam, a Institut za javno zdavlje Batut objavio je savete kako pomoći deci da ponovo uspostave dobre radne navike. Takođe, Batut ukazuje i na to koliko treba da bude teška školska torba, koja je uprkos upozorenjima svake godine sve teža. Ono što savetuju iz Batuta jeste da se promene uvode postepeno kako bi se deca blagovremeno vratila u školske navike.
Uspostavljanje radnih navika
Prevencija mišićno-koštanih tegoba ne završava se izborom dobrog ranca. Redovna fizička aktivnost jača mišiće leđa, stomaka i ramenog pojasa, poboljšava ravnotežu, koordinaciju i držanje tela.
Decu treba podsticati na svakodnevno kretanje, aktivnu igru, pešačenje, vožnju bicikla, sport i druge aktivnosti prilagođene njihovom uzrastu, sposobnostima i zdravstvenom stanju. Fizička aktivnost ne može da „poništi” posledice svakodnevnog nošenja preteške torbe, ali predstavlja važan deo sveobuhvatne brige o pravilnom rastu i razvoju.
Nekoliko dana pre početka školske godine treba otpočeti sa uobičajenim vremenom ustajanja za školu kao i odlaskom na spavanje. Može se napraviti i raspored dnevnik aktivnosti – odrediti vreme za učenje, igru, domor, fizičku aktivnost, korišćenje mobilnog telefona ili računara.
Kod predškolaca i đaka prvaka važno je da se radne navike grade postepeno – kroz kratke i redovne aktivnosti, poput pripreme školskog pribora ili samostalnog obavljanja jednostavnih zadataka. Kod starijih školaraca dobra organizacija vremena može da pomogne kako bi se izbeglo odlaganje obaveza i nagomilavanje školskih zadataka.
Kada je u pitanju san, dobro i kvalitetno spavanje je važno za pažnju, koncentraciju, učenje i pamćenje. O tome koliko deca treba da spavaju već smo pisali, o čemu možete pročitati u posebnom tekstu.
Dan treba započeti doručkom, koji je važan deo pravilne ishrane dece i mladih. Doručak ne mora da bude obilan, ali je važno da bude raznovrstan. Pored doručka deo rutine školaraca treba da bude i kretanje, odnosno fizička aktivnost.
Školski ranac – koliko treba da bude težak?
Pretežak ili nepravilno postavljen ranac može da dovede do zamora mišića, nelagodnosti i bolova u vratu, ramenima i leđima. Pokušavajući da održi ravnotežu, dete se može naginjati unapred, unazad ili u stranu, što dodatno opterećuje mišićno-koštani sistem i narušava pravilno držanje tela, saopštio je Batut.
Međutim, teška školska torba nije dokazani neposredni uzrok skolioze i drugih problema sa kičmom. Njihov nastanak je složen i povezan sa brojnim faktorima. Ipak, prevelika težina i nepravilno nošenje ranca mogu da stvore bol, zamor mišića, promene položaja tela i druge dodatne tegobe.
Očuvati zdravu kičmu odgovornost je kako roditelja, tako i nastavnika, škole, doktora i same dece. Dobro odabran i pravilno postavljen ranac, manje nepotrebnog tereta, svakodnevno kretanje i blagovremeno prepoznavanje tegoba jednostavne su mere koje mogu značajno da doprinesu zdravijem i bezbednijem odrastanju.
Prema podacima koji je objavio Batut najčešći poremećaji držanja i deformiteti mišićno-koštanog sistema kod školske dece u Beogradu tokom školske 2023/24. godine su deformiteti stopala, loše telesno držanje, deformiteti kičmenog stuba i deformiteti grudnog koša.
Deformiteti stopala utvrđeni su kod 22,4 odsto pregledane dece, dok je loše telesno držanje bilo prisutno kod 10,3 odsto pregledane dece, pri čemu je ono izraženije kod dece srednjoškolskog uzrasta. Od deformiteta kičme najčešća je kifoza (krivljenje grudnog dela kičme unazad) sa zastupljenošću od sedam odsto, dok je skolioza (bočno krivljenje kičmenog stuba) prisutna kod 5,2 odsto, a lordoza (preterano krivljenje kičme unapred ili gubitak fiziološke zakrivljenosti) kod 0,4 odsto pregledane dece. Deformiteti grudnog koša utvrđeni su kod oko 1,8 odsto pregledane dece.
Torba sa svim knjigama, priborom, opremom, hranom i vodom treba da bude što lakša. Preporuka medicinskih stručnjaka, pre svega ortopeda i fizijatara, je da težina školske torbe sa školskim priborom i pratećom opremom treba da iznosi 5-10 odsto, do maksimalno 15 odsto telesne težine deteta, iznad čega ona štetno deluje na koštano-mišićni sistem i njegov razvoj. Poželjno je težiti donjoj granici i, kad god je moguće, zadržati težinu torbe od oko 10 odsto telesne težine deteta. Ipak, ne postoji jedna granica koja odgovara svakom detetu, pa treba uzeti u obzir uzrast, telesnu građu, snagu, zdravstveno stanje, dužinu puta do škole i način kretanja.
Preporučena težina školske torbe u odnosu na telesnu masu deteta od 20 kilograma, poželjna težina torbe je dva kilograma, a gornja tri, za decu od 25 kilograma poželjna težina je za 0,5 kilograma veća, odnosno 2,5, dok je gornja granica 3,75 kilograma. Deca težine 30 kilograma treba da nose torbu od tri kilograma, odnosno 4,5 koliko iznosi gornja granica, dok deca od 40 kilograma na svojim leđiam treba da imaju ranac težak četiri odnosno šest kilogama. Za decu težine 50 kilograma preporučena težina ranca je pet, a gornja granica 7,5 kilograma.
Pored težine ranca bitno je i njegovo pravilno nošenje. Ranac se uvek nosi na oba ramena. Nošenje preko jednog ramena dovodi do neravnomernog opterećenja i naginjanja tela u stranu.
Naramenice treba podesiti tako da ranac prileže uz leđa i ne klati se tokom hoda, da teret bude postavljen visoko i blizu središnje linije tela, da naramenice ne stežu i ne ostavljaju tragove na ramenima, kao i da dete može uspravno i nesmetano da hoda.
Pri podizanju torbe/ranca sa poda dete treba da savije kolena, priđe torbi i podigne je snagom nogu, bez naglog savijanja i uvrtanja u struku. Ranac ne treba nositi tokom vožnje u automobilu ili drugom vozilu jer može ometati pravilno postavljanje sigurnosnog pojasa.
Kako da prepoznate da je ranac pretežak?
Ranac je verovatno pretežak ili nepravilno podešen ako dete ne može samostalno i lako da ga podigne i stavi na ramena, pri hodu se naginje ka napred, ka nazad ili u stranu, brzo se zamara ili zadiše nakon kratkog hoda ili oseća bol ili ukočenost u vratu, ramenima ili leđima. Takođe, kada dete ima trnjenje, slabost ili gubitak osećaja u rukama, ima crvenilo ili tragove na ramenima, menja način hoda ili izbegava nošenje torbe i žali se da je torba teška ili neudobna.
Bol koji traje, ponavlja se, budi dete noću, praćen je slabošću, trnjenjem, promenom hoda ili vidljivom asimetrijom ramena i leđa zahteva pregled izabranog pedijatra, koji će proceniti da li je potrebno dalje ispitivanje.
Kako pravilno odabrati školsku torbu?
Osim težine školske torbe, pažnju treba posvetiti i njenom obliku i veličini.
Pri izboru školske torbe ili ranca treba voditi računa o tome da odgovara visini i telesnoj građi deteta, da prazan ranac bude što lakši i dovoljno čvrtst da zadrži oblik, gornja ivica ne bi trebalo da bude iznad ramena, a donja bi trebalo da se nalazi u visini struka ili nekoliko centimetara iznad njega, ranac ne treba da bude širi od trupa deteta.
Poželjno je da ima dve široke, podesive i adekvatno postavljene naramenice kako bi se težina podjednako rasporedila na oba ramena, kao i da su ojačana leđa koja štite dete od pritiska tvrdih i oštrih predmeta.
Grudni i pojasni kaiš pomažu da ranac ostane uz telo i da se teret ravnomernije rasporedi. Više pregrada olakšava pravilan raspored sadržaja i sprečava njegovo pomeranje, a reflektujući elementi doprinose boljoj uočljivosti deteta u saobraćaju, naročito pri smanjenoj vidljivosti.
Torbe sa točkićima mogu da smanje opterećenje leđa kada dete mora da prenosi težak sadržaj na ravnoj i prohodnoj površini. Međutim, nisu uvek praktične – povlačenje samo jednom rukom može neravnomerno opteretiti rame i trup, dok točkovi i produžena ručka povećavaju težinu same torbe. One mogu nositi i veći rizik od saplitanja u gužvi, na neravnom terenu i stepenicama.
Kako pravilno spakovati ranac?
Težina ranca ne zavisi samo od knjiga. Pernica, sveske tvrdog poveza, flašica vode, užina, sportska oprema, elektronski uređaji i predmeti koji su ostali od prethodnih dana mogu znatno povećati opterećenje.
Treba nositi samo udžbenike, sveske i pribor koji su potrebni za taj dan. Najteže predmete postaviti u pregradu najbližu leđima, a sadržaj rasporediti ravnomerno, kako se ne bi pomerao tokom hoda. Poželjno je da se koriste sveske mekih korica i lakši školski pribor, ukoliko nastavnici ne traže sveske tvrdog poveza. Flašicu vode i druge predmete rasporediti tako da ne opterećuju samo jednu stranu. Jednom nedeljno izbaciti sve nepotrebne stvari iz torbe.
Opremu za fizičko i likovno možete spakovati u drugu tobru, odnosno kesu za blok. Kako bi deca stekla odgovornost, a i kako ujutru ne bi kasnili na čas, torbu prema rasporedu časova mogu spakovati uveče za naredni dan.
