Kako tehnologija menja detinjstvo
Naša deca su na prvim linijama digitalne revolucije. Uređaji, društvene mreže i mediji menjaju detinjstvo na radikalne načine. Svi želimo da deca rastu zdrava i srećna dok se svet oko njih ubrzava.
Istražujemo na koje načine tehnologija menja detinjstvo i šta je sve u tome dobro.
Fizičke promene
Dokazi su još uvek anegdotski, ali je verovatno da sveprisutnost tehnologije od najranijih godina pa nadalje – petina dece uzrasta od tri i četiri godine ima svoj tablet – preoblikuje naša tela. Kratkovidost se udvostručila od 1960-ih, a gojaznost se povećava. Samo polovina sedmogodišnjaka i osmogodišnjaka dobija preporučeni dnevni sat vežbanja u Velikoj Britaniji. Hirurzi za kičmu su prijavili povećanje broja mladih pacijenata sa bolovima u vratu i leđima, verovatno povezanim sa lošim držanjem tokom dugih perioda korišćenja pametnog telefona. Ali sa sve većim brojem aplikacija i uređaja za praćenje nivoa fizičke aktivnosti, rešenje bi moglo biti i digitalno.
Prostor, ne vreme
Usred kršenja ruku oko kognitivnog pada, vredi zapamtiti da tehnologija možda samo čini decu drugačijom od nas. Čak su i rane studije efekata video igara sugerisale da su poboljšale prostorno rezonovanje. Iako je verbalnim veštinama, logičkim argumentima i pažnjom sada možda potrebno više podsticanja van mreže, većina mališana će imati koristi od ubrzane koordinacije ruku i očiju i sposobnosti prepoznavanja slika, kao i opšte digitalne pismenosti koja je sada neophodna za odrastanje.
Definicija detinjstva
Baš kao što su pritisci industrijalizacije stvorili koncept „detinjstva“ u viktorijanskom dobu, a posleratni konzumerizam je iznedrio ideju „tinejdžera“, digitalna era ponovo pomera životne granice. Dok se prva godina srednje škole može smatrati podrazumevanim uzrastom za dete da dobije svoj prvi pametni telefon, 39% dece uzrasta od 8 do 11 godina već ih ima.
Ulazak u svet društvenih medija odjednom daje nezreloj deci relativno nezavisan prostor u kojem mogu da testiraju „rizična ponašanja“ koja ne mogu nužno da razumeju ili da se nose sa njima. Sukob između neskladnih starosnih grupa i ponašanja koje društveni mediji podrazumevaju znači da i deca i odrasli moraju da razumeju svoje odgovornosti prema novom digitalnom sporazumu.
Čuvanje mentalnog zdravlja
Bilo je mnogo diskusija o rastućem osećaju neadekvatnosti i usamljenosti koji podstiču društveni mediji, i njihovom uticaju na mentalno zdravlje mladih ljudi. Prema nedavnoj američkoj studiji, tinejdžeri koji provode više od tri sata dnevno na mreži za 35 odsto su skloniji suicidu. Ali možda to zbunjuje uzrok i posledicu. U poslednjoj deceniji došlo je do rastuće svesti i osetljivosti na probleme mentalnog zdravlja. Veliki deo ove diskusije mladi ljudi vode u okruženju koje je za njih najprirodnije – ali i diskretnije – na internetu.
Nema sumnje da nova digitalna granica drastično menja detinjstvo, ugrožavajući nežna tela i umove. Ali možda možemo da odgovorimo na ove izazove ako se njima postupa u duhu originalnog pravila interneta: slobodne i iskrene diskusije.