Kada je pravo vreme za kućnog ljubimca?
Gotovo da nema ili su pak veoma retke porodice koje u današnje vreme nemaju kućnog ljubimca. Pa zašto je to i dalje tako ako nam sa svih strana pristižu takozvana upozorenja o tome kakva je odgovornost i teret imati krznenog člana porodice. O benefitima i nesumnjivim prednostima odrastanja dece uz ljubimce govore nam brojna istraživanja. Jedno od njih je posebno zanimljivo - Istraživanje je pokazalo da prisustvo psa u prostoriji tokom rešavanja zadataka može smanjiti broj grešaka koje deca prave i povećati njihovu koncentraciju. Ovo istraživanje sprovela je dr. Kerolajn Belsi, stručnjak za razvoj dece.
Još po koja reč o prednosti odrastanja dece uz ljubimca
Brojna istraživanja ukazuju na to da prisustvo kućnih ljubimaca može imati pozitivan uticaj na razvoj dece. Studije su pokazale da deca koja odrastaju sa psima od najranijeg detinjstva imaju manji rizik od razvoja alergija, što se pripisuje jačanju imunološkog sistema kroz ranu izloženost alergenima.
Takođe, interakcija sa kućnim ljubimcima može poboljšati društvene veštine i kognitivni razvoj dece. Na primer, prisustvo psa u prostoriji tokom zadataka može smanjiti broj grešaka koje deca prave i povećati njihovu koncentraciju.
Pored toga, briga o ljubimcima može povećati nivo empatije kod dece, jer uče da prepoznaju i odgovaraju na potrebe drugog bića. Za decu sa autizmom, interakcija sa životinjama može smanjiti stres i pružiti mogućnosti za razvoj socijalnih veština.
Međutim, važno je napomenuti da kvalitet odnosa između deteta i ljubimca igra ključnu ulogu u ovim pozitivnim efektima. Samo prisustvo ljubimca u domaćinstvu nije dovoljno; neophodno je da dete provodi kvalitetno vreme sa životinjom kako bi se ostvarile ove koristi.
Kako to zapravo izgleda u praksi
Deca uzrasta oko desetak godina razvijaju neverovatnu želju za kućnim ljubimcem. Onda kreću sličice koje se šalju mami i tati na viber sa umilnim porukicama, mame i tate malo ucenjuju sa postignutim uspehom u školi, pa onda spremanje sobe, ili ako pojedeš sve iz tanjira što ti budemo sipali… i tako uvidimo da se dečija želja uspešno opire izazovima ispunjavajući baš svaki od zahteva roditelja.
Onda uglavnom dođu praznici ili neki rođendan, možda kraj školske godine i ta-tam…stiže ljubimac (čitaj živo biće) uvijeno u ogromnu mašnu i kartonsku kutiju koju je verovatno već natopilo urinom. Koliko pogrešnih poteza, odluka i naravno neželjenih posledica u nizu.
Kada detetu koje je prethodno dokazalo odgovornost i odlučnost ljubimca predate kao poklon igračku, očekujte da se prema njoj tako i odnose. U početku svaka igračka predstavlja prozor u svet novih igara, onda se one vremenom savladaju, dosade i završe na polici sa ostalim novim, a starim igračkama.
Da bi deca shvatila da imaju posla sa živim bićima, njihovim potrebama i osećanjima, poseta ili usvajenje ljubimca iz nekog pansiona ili azila je vrlo dobar potez kako bi dete uvidelo razliku između onog što ljubimac trenutno ima i onoga što biste ljubimcu mogli da pružite.
Kako bi bilo da roditelji postupe malo drugačije? Ljubimac ulazi u dom sa idejom da tamo ostane do kraja njegovog života. Ti lepi ali i zahtevni trenuci sa njim treba da budu riznica lepih sećanja ali i prilika da se steknu neke divne navike. Nemojte detetu pretiti obavezama. Obaveze nisu kazna već sastavni deo života. Ljubimac je odgovornost cele porodice i kao takva, činjenica da su zajedno u dobru i u zlu oni uče kako da se dopunjavaju i kako da zajedničkim snagama rade za dobrobit svih.
Obaveze se mogu deliti u odnosu na uzrast
Deca od 2 do 4 godine
Ovako mala deca mogu posmatrati obaveze roditelja oko ljubimca i pomagati uz vođenje (npr. doneti činiju za hranu ili vodu).
Treba imati na umu da oni nemaju motorne veštine ni razumevanje da preuzmu odgovornost, ali interakcija s ljubimcem svakako pomaže razvoju empatije u ovako ranom uzrastu.
Deca od 5 do 7 godina
Deca predškolskog uzrasta mogu obavljati jednostavne zadatke poput punjenja činije s hranom ili vodom, četkanja ljubimca uz nadzor, i sakupljanja igračaka za ljubimca.
Ipak, potrebna je pomoć i nadzor roditelja jer deca u ovom uzrastu još nemaju dovoljno doslednosti i odgovornosti. Poželjno im je ne kroz kaznu, ali primer objasniti šta će se desiti ako pas ili mačka nemaju dovoljno vode ili hrane.
Deca od 8 do 10 godina
Školarci mogu samostalno hraniti ljubimca, čistiti manje prostorije poput kaveza, šetati manje pse uz nadzor, ili obavljati jednostavne zadatke vezane za negu. Ovo je, inače dobar uzrast da počnu razvijati rutinu u brizi o ljubimcu, ali roditelji treba da budu uključeni, posebno kada pas ili papagaj na primer razviju neke nove veštine uz pomoć dece. Mislimo na prisutnost roditelja u vidu pohvale i ohrabrenja.
Deca od 11 godina i više
Već ovako stariji uzrast dece može samostalno hraniti, šetati ljubimce, čistiti kavez ili prostirku, i pomagati u zakazivanju veterinarskih pregleda. U ovom uzrastu deca mogu preuzeti veći deo odgovornosti, ali i dalje im je potrebna podrška roditelja u slučaju većih obaveza.
Postavljanje realnih očekivanja je ključno: deca mogu učiti kroz male korake, ali ljubimac ostaje zajednička odgovornost cele porodice i ne treba je nametati kao kaznu za ispunjenu želju. Ljubimac u domu je zajednička obaveza ali i radost i na tome treba insistirati. Ovo je prilika da se deca nauče strpljenju i istrajnosti jer ne zaboravimo, svaki početak je težak i ne treba odustajati.
