Influenseri kao novi mediji – kako i koliko utiču na medijsku pismenost mladih

Suprotno zakonima današnjice, pop kultura nekada je od zvezda pravila mitove i legende, postavljajući ih na pijedestal. Tek sa novim milenijumom komunikacija postaje dvosmerna, a zvezde malo bliže nama smrtnicima. Socijalne mreže učinile su nas ravnopravnim učesnicima društvenog života, dale nam pravo glasa i omogućile nam da i sami kreiramo sadržaj, ali i narativ oko određenih društvenih pitanja. Oni koji su znali da prepoznaju i iskoriste ove benefite postli su novi superstarovi i uzori. Njihove navike dobro su nam poznate, oni rado sa nama dele sadržaj svoje torbe, savete za negu kože,  ali i mišljenje o važnim društvenim problemima. Zovemo ih influenserima, a prema istraživanju CeSID-a oni utiču na stavove o modi, načinu govora, ali i na životne trendove čak 40% mladih u Srbiji.

Danas živimo ono o čemu je nekoliko decenija pre rijalitija, vlogova, YouTube-a, Instagrama i Tik Toka, govorio Endi Vorhol – da će svako biti popularan na 15 minuta. To otvara pitanja – koliko su relevantni oni koji uspeju da dobace do šesnaestog minuta i kakav uticaj imaju na društvo?

Put uticaja – kako nastaju uzori

Poznati psiholog Albert Bandura, još 60ih godina je, kroz eksperiment sa lutkom Bobo, potvrdio da deca uče posmatranjem i imitiranjem uzora. Njegova teorija socijalnog učenja pokazuje da se kroz posmatranje usvaja i način razmišljanja, što je temelj za oblikovanje stavova i vrednosti, jer se viđeno preuzima kao poželjno i uspešno. To nas dovodi do priče o važnosti uticaja. Svi smo, već od prvog dana svog života pod nečijim uticajem. Naši prvi uzori bili su roditelji, starija braća i sestre, bake i deke. Kako rastemo, nastavnici i profesori nam postaju važni autoriteti, uz koje otkrivamo svet i stičemo nova znanja. Ipak, uticaj ne dolazi samo iz našeg neposrednog okruženja. Mediji su ti koji igraju veliku ulogu, jer  kreiraju sliku o uspehu, lepoti, moralnim vrednostima, onom poželjnom i nepoželjnom. Pažljivo kreirana medijska slika od mnogih je stvorila idole. Nekada su to bili sportisti, pevači, glumci, pa čak i političari. Danas se pop kultura preselila na instagram, a algoritmi postaju novi urednici vesti, pa se relevantnost meri brojem pregleda i pratilaca na društvenim mrežama. Tako influenseri postaju mediji za sebe. Da oni imaju veliki uticaj na mlade, ali i na celokupno društvo, govori i činjenica da se više od 70% mladih u Srbiji informiše na njihovom terenu – preko društvenih mreža. Istraživanje CeSID-a, pokazalo je da influenseri najviše utiču na mlade od 12 do 14 godina. Osim što ovi novi autoriteti nude kratku i zabavnu formu, koja dominira u savremenom svetu, mladi ih cene i zbog realnijeg sadržaja, koji je bliži stvarnom čoveku, pokazuju istraživanja.

No, koliko je to sve realno, a koliko precizno izrežiran produkt i da li mladi ljudi proveravaju informacije koje im omiljeni jutjuberi i tiktokeri serviraju?

Činjenica ili tek dobra reklama

Očekuje se da će vrednost tržišta za prikriveno oglašavanje u 2025. godini preći 400 milijardi dolara, navodi se u istraživanju koje je sprovela tehnološka platforma za digitalno oglašavanje Adyoulike. Ovaj podatak budi sumnju u sve preporuke influensera, te nas ponovo vraća na pitnje sa početka – koliko su relevantne informacije koje oni plasiraju? Ukoliko blogerka preporuči umivalicu protiv akni, da li je ona lična i iskrena preporuka ili pak prikriveni oglas plaćen od strane kompanije? Ovo nas dovodi do još jednog, važnijeg pitanja – Šta se dešava kada umesto o proizvodu, influenseri govore o važnim društvenim pojavama i problemima, te na taj način potencijalno utiču na stav (mlade) osobe? Ukoliko neko uverljivo govori znači li to da su informacije koje prenosi nepobitne činjenice?

Detektivska priča – vreme je za postavljanje pitanja

Iako su mladi spremniji da prihvate inovacije, čini se da im nedostaju alati, znanja, veštine, ali i kritički odnos prema ogromnoj količini sadržaja koja dolazi sa svih strana – navodi Ana Martinoli, pruducentkinja i teoretičarka medija.

Danas, funkcionalna pismenost ne potrazumeva samo da znamo da čitamo i pišemo. Potrebno je da budemo medijski i informaciono pismeni, odnosno da znamo kritički da sagledmo stvari i analiziramo informacije koje do nas dolaze putem raznih kanala. To bi značilo da ne uzimamo sve informacije zdravo za gotovo, već da ih preispitujemo i upoređujemo, te da dalje istražujemo.

U društvu post istine, u kojem dominiraju lažne vesti, mlađe generacije bi trebalo od medija da traže više, da konstantno postavljaju pitanja, dok bi roditelji trebalo da budu spremni na preispitivanje svojih stavova, ističe Martinoli.

Pripremite se učićemo

Ukoliko pazimo šta jedemo, zbog čega ne pazimo čime hranimo mozak? Ukoliko čitamo sadržaj na ambalaži proizvoda, zbog čega ne proveravamo relevantnost informacija koje smo dobili na društvenim mrežama i portalima?

Svakodnevno, do nas dolazi 17.500 informacija, od kojih zapamtimo svega tri, ili šest, ukoliko verujemo onim optimističnijim psiholozima. Influenseri kao moderni mediji imaju veliku publiku, nekad veću i od tradicionalnih medija, pogotovo kada su u pitanju nove generacije, no to svakako ne znači da je njihov sadržaj uvek progodan, istinit i kvalitetan. Iako je veliki broj onih influensera uz čiji sadržaj možemo da rastemo, razvijamo se, motivišemo, zabavimo ili dobijemo inspiraciju, gužva u kojoj smo se našli od nas zahteva da budemo medijski pismeni. Samo ukoliko kritički promišljamo, odnosno ukoliko analiziramo sadržaj, istražujemo izvore i proveravamo informacije, moći ćemo da filtriramo ono što je zaista važno i istinito.

Danas je, zbog brzine promene trendova, razvoja tehnologije, kao i velikog protoka informacija, važnije nego ikada pre da budemo spremni na celoživotno učenje. A zašto je to tako i šta roditelji mogu da urade, saznajte u razgovoru medijske ekspertkinje Maje Zarić i psihološkinje i direktorke Instituta za digitalne komunikacije, Ane Mirković.