Dumskroling: Zašto ne možemo da prestanemo da skrolujemo?
Koliko često uhvatite sebe da bez ikakvog cilja i plana polupasivno listate društvene mreže, ulazite iz aplikacije u aplikaciju? Ta navika skrolovanja u nedogled naziva se dumskroling. Ankete i istraživanja pokazuju da je dumskroling najviše prisutan među mlađom populacijom – milenijalcima i zedovcima.
Volstrit žurnal piše da je termin upotrebljen prvi put 2018. godine. Izraz je nastao od reči propast (doom) i skrolovanje (scrolling). Dumskroling možemo posmatrati i kao neku vrstu zavisnosti od interneta. U septembru 2023. dumskroling je priznat kao zvanična reč, dok ju je tri godine ranije, u avgustu, Dictionary proglasio za vodeći trend tog meseca. Iste godine postala je i reč godine.
Ova aktivnost nema jasno vreme trajanja. Iako prisutna od kada su pametni telefonu i razvoj društvenih mreža uzeli maha, vrhunac je doživela tokom globalne pandemije Kovida-19. Te godine, kada je svet bio u izolaciji, radilo se od kuće i mnogi su imali višak slobodnog vremena, te je svakodnevica mahom bila vezana za ekrane – u pretrazi za informacijama o virusu, simptomima, lečenju, dežurnim ambulantama, vakcinaciji, preminulima, obolelima…
Dumskroling (doomscrolling) karakteriše uznemirenost, anksioznost, depresija, neprijatnost, pojačani strah, potreba za izolacijom, FOMO… Ovi simptomi javljaju se u želji da što bolje razumemo sve ono što se dešava oko nas, poput društveno-političkih tema, lokalne i globalne probleme… Ipak, beskrajnim skrolovanjem ne dobijamo ništa. Ostavljamo telefon preplavljeni informacija i (ne)svesno prihvatamo određene podatke kao istinu (iako to ona zapravo ne mora da bude).
Izloženost lošim vestima može biti štetna po mentalno i fizičko zdravlje. Istraživanja pokazuju da preterano skrolovanje kako bismo se informisali o nečemu nije korisno, već štetno. Tako je i želja ljudi da se informisu tokom pandemije dovodila do toga da budu još zabrinutiji nego što im je pomogla. S druge strane oni koji su tokom izolacije ograničili vreme koje će posvetiti vestima o virusu, mnogo lakše su podnosili celokupnu situaciju.
Zašto ljudi dumskroluju?
Ljudi pretražuju sadržaj koji nije uvek lep – ratove, smrt, rasizam, nasilje… Ali zbog čega? Tajna je u mozgu – on voli takav sadržaj, a za to je zaslužna evolucija.
Naime, naši predi su tokom vekova učili na koji načim mogu da se ozlede i kako da izbegnu svaku mogućnost da se to desi. Mi danas možemo da predosetimo opasnost, informišući se o onome što se dešava oko nas.
Ljudi dumskrolujući na internetu pokušavaju da dođu i do odgovora koji ih zanimaju. Ipak, odgovor ne dovodi uvek do pozitivnog osećanja, već ljudi nastavljaju da skroluju i nakon toga se osećaju gore.
Šta možemo uraditi?
Prvenstveno potrebno je prepoznavanje da nam besciljno skrolovanje na internetu stvara uznemirenost, a nakon toga možemo iskorisiti vremensko ograničenje korišćenja određenih aplikacija ili pak da odredimo tačno vreme tokom dana kada ćemo se posvetiti čitanju vesti.
Na kraju, možemo da isključimo sva ona “iskačuća” obaveštenja za sve one aplikacije i sajtove koje nam nisu neophodni.
Naravno, održavanje kontakta sa bliskim ljudima je ključno kako bismo se rasteretili negativnih misli.
