Dejtovanje kroz generacije – bumerke
Da li se emocija kroz generacije promenila ili je isto ono pucketanje u grudima isto kao i ranije? Da li su se uloge među simpatijama zamenile, pomešale ili stereotipi i dalje vladaju? Pitali smo pripadnice boomer generacije, njihove ćerke i unuke da nam objasne kako je dejtovanje izgledalo nekada, a kako to izgleda danas.
Pitali smo pripadnice boomer generacije, njihove ćerke i unuke da nam objasne kako je dejtovanje izgledalo nekada, a kako to izgleda danas.
U narednom tekstu smo razgovarali sa bakama koje se vrlo jasno sećaju svojih prvih emocija, zaljubljivanja i trikova koje su koristile kako bi prevazilazile prepreke koje su im odrasli postavljali. Pitale smo Branku – prevodilac i lektorka, Danicu – arheološkinja i Svetlanu – profesorka biologije.
Kako ste se vi upoznavali sa simpatijama kad ste bili mladi? Gde se to dešavalo?
Branka (70): Upoznavanje je najčešće bilo u diskoklubovima. Muzika, ples u gomili, prigušeno svetlo, al možeš ipak da snimaš okolo pogledom i, naravno, biraš.
Svetlana (75): Prve simpatije u školi naravno, OŠ Veljko Dugosevic i VI gimnazija.
Danica (77): Tada su u malim gradovima bili korzoi ali i u Beogradu u Knez Mihajlovoj ispred air france-a. Nesto kao šetačka zona. Dečko ti priđe tokom šetnje, hoda pored tebe i spontano započne se razgovor.
Sećate li se svoje prve ljubavi? Kako ste znali da vam se ta osoba sviđa?
Danica: Sećam se prve ljubavi, mada to nije ispočetka delovalo kao ljubav. Bili smo drugari. Kada smo prešli tu granicu, ne znam tačno.
Svetlana: Prva ljubav se desila na letnjem raspustu kod bake. On i celo društvo bili su maturanti, ja mladja. Svirao je bubnjeve na igrankama pored reke. Nezaboravan je osećaj topline i sreće ,igra očima, zanos, muzika i ples. Najlepše sećanje na mladost.
Branka: Pretpostavljam da se skoro svi sećaju svoje prve ljubavi a samo pojedini su znali zašto. I ja sam onda znala, sad samo mogu da nagađam ali bi to više bilo sadašnje iskustvo.
Da li je bilo prihvatljivo da žena prva priđe muškarcu u vaše vreme?
Branka: Ja lično mislim da je žena uvek mogla prva priđe samo što se taj prilaz menjao tokom vremena. Mi smo prilazile ili glasnim smehom, ili što kraćom suknjom ili nekom inteligentnom rečenicom. Meni je odgovaralo ovo poslednje, kad ti se neko sviđa, imaš mnogo inspiracija.
Svetlana: Ne baš ali oči i pogledi sve govore, pa se momak ohrabri i priđe prvi.
Danica: Nije bilo prihvatljivo. Žena se osvajala u to vreme. Momci su uživali u svojoj ulozi da otope led oko devojke, a mi smo baš umele da ih mučimo i teramo da se trude.
Koliko su roditelji imali uticaja na vaše zabavljanje?
Branka: Ne znam koliko su uticali ali da su se mešali, i to mnogo, jesu. Na primer, ograničeno vreme dolaska uveče, primedbe oko oblačenja ali glavna stvar je bila, nikako ne smemo same sa dečkom na more. Tako da smo uvek išle sa drugaricom a naši momci u drugom kupeu.
Danica: Od roditelja se uglavnom krilo. Delilo se ono što je bas, bas ozbiljno i to samo jedanput, odnosno onda kad je to ozbiljna veza.
Svetlana: Veliki uticaj su imali roditelji: zabrane i ograničeni izlasci.
Da li je bilo važno da osoba “bude dobra partija” ili da se samo volite?
Branka: Verovatno da je bilo važno da bude dobra partija iako se to manje naglašavalo. Ali ni ovo drugo nije bilo izrečeno. Samo je bilo važno reći da si još mlad i nezreo i da je bolje da učiš pa će sve doći u svoje vreme. Nikad nisu rekli kad je to “svoje vreme”.
Danica: Razlike nisu bile bitne. Prve ljubavi se dese rano, a tu se ne razmišlja mnogo o nekoj daljoj perspektivi i da li je neko dobra partija za duže staze.
Svetlana: Ne, nismo tada o tome razmišljali i nije nas interesovalo ko pripada kom staležu.
Kako ste pokazivali ljubav kad nije bilo telefona, poruka, interneta?
Branka: Bilo je telefona, ali onih sa gajtanom. Što duži gajtan, to tajniji razgovor!
Danica: Tu su radila pisamca i drugarica bi to prenela dečaku koji ti se sviđa.
Svetlana: Sastanci su se zakazivali krišom, fiksni telefon koji je kablom bio statičan i postavljen uglavnom u dnevnoj sobi, a to znači i sto kraći razgovori. Negad smo se pravile da se dogovaramo oko viđanja sa drugaricom a ne sa dečkom. Da roditelji ne čuju.
Šta mislite kada vidite kako se danas mladi upoznaju – da li vas to raduje ili zabrinjava?
Branka: Meni sve danas deluje bolje i lakše, ali onda sam takođe bila srećna što se nisam rodila dva veka ranije!
Danica: Isti je princip samo je danas poštenije na neki način. Otvoreno pokažu jedan drugom da se sviđaju.
Svetlana: Ne svidja mi se preterano, ne raduje me. Mobilni je najvažniji. Žive brzo, ne cene vrednosti. Kao da ne znaju da vole svim srcem, ali – Živela mladost! Naći će oni svoj put.
Da li biste koristili dejting aplikaciju da ste sad mladi?
Branka: Ne bih jer preko aplikacije ne mogu da osetim nečiju dušu. Interesovanja ili izgled nisu presudni za uspešnu vezu.
Danica: Ne bih jer preko aplikacije ne mogu da osetim nečiju dušu. Interesovanja ili izgled nisu presudni za uspešnu vezu.
Svetlana: Ne, ima mesta i načina za upoznavanje svuda. Toliko lepih mesta i prilika.
