Da li roditelji zaista imaju omiljeno dete? Nauka otkriva suptilne razlike u roditeljskom pristupu

Šapat favorizacije – istina ili mit?

Hajde da budemo iskreni – da li vam se nekada činilo da jedno dete u porodici dobija malo više pažnje? Ako ste roditelj, možda ste se nekad uhvatili kako se duže zadržavate u razgovoru s jednim detetom, dok drugo negoduje u pozadini. Iako većina roditelja tvrdi da voli svu svoju decu podjednako, istraživanja sugerišu da suptilne razlike u ponašanju ipak postoje.

Studija sprovedena na Univerzitetu Nortistern bavila se upravo ovom temom. Profesorka Lori Kramer, koja je vodila istraživanje, objašnjava: „Naš cilj je bio da otkrijemo da li roditelji nesvesno pokazuju naklonost prema određenom detetu i kako to utiče na decu.“

Roditelji pokušavaju da budu pravedni, ali…

Istraživanja su pokazala da, iako se roditelji trude da budu jednaki, čak 70% majki i 74% očeva priznaje da oseća jaču povezanost sa jednim detetom. Nekada je to zbog sličnosti u karakteru, zajedničkih interesovanja ili prosto zato što jedno dete traži više pažnje.

Zanimljivo je da se favorizacija menja tokom vremena. Prema studiji objavljenoj u časopisu Journal of Family Psychology, roditelji češće favorizuju najmlađe dete dok je ono malo, ali kako deca odrastaju, starija deca često postaju „miljenici“ jer preuzimaju više odgovornosti i postižu zapaženije uspehe.

Zašto neko dete dobija više pažnje?

Postoji nekoliko faktora koji mogu uticati na to da roditelji (nesvesno) pokažu naklonost ka jednom detetu:

•  Karakter i temperament – dete koje je smirenije i komunikativnije može prirodno više privući roditelje.
• Zajednička interesovanja – ako dete deli roditeljsku strast prema umetnosti, sportu ili nauci, veća je verovatnoća da će provoditi više vremena zajedno.
•  Specifične porodične okolnosti – dete koje prolazi kroz težak period može dobiti više pažnje, što kod druge dece može izazvati osećaj nepravde.

Studija sprovedena u Kanadi na grupi tinejdžera beskućnika pokazala je da sedmoro od osam ispitanika veruje da su njihovi roditelji imali omiljeno dete, što je doprinelo njihovom osećaju zapostavljenosti i udaljenosti od porodice.

Kako sprečiti rivalstvo i osećaj nepravde među decom?

Profesorka Kramer savetuje roditelje da ne pokušavaju da tretiraju svu decu potpuno isto, jer svako dete ima svoje potrebe i osobenosti.

„Deca ne žele da budu klonovi jedni drugih, već da ih roditelji prepoznaju i vole zbog njihove individualnosti“, ističe Kramerova.

Roditelji bi mogli da:

•  Vode računa o sopstvenim reakcijama – da li nesvesno više hvalite jedno dete?
• Odvoje kvalitetno vreme za svako dete – individualni trenuci su ključni za jačanje veze.
• Podstiču decu na međusobnu podršku umesto rivalstva.

Ljubav nije matematika

Roditeljska ljubav se ne deli na jednake delove kao čokolada, ali ono što je važno jeste da svako dete oseća da je voljeno i prihvaćeno. Svest o sopstvenim ponašanjima pomaže roditeljima da izbegnu nesvesnu favorizaciju i izgrade zdrave odnose sa svakim detetom. Jer, na kraju dana, svako dete želi da zna da je jedinstveno i nezamenjivo u očima svojih roditelja.