AI kompanje uništavaju stare i retke knjige, nakon „hranjenja veštačke inteligencije”
Kompanije veštačke inteligencije navodno kupuju velike količine polovnih knjiga, među kojima su i retka i veoma stara izdanja, skeniraju ih za obuku modela, a zatim ih fizički uništavaju. To bi ukratko bila vest koja je protekle nedelje uznemirila deo javnosti na internetu.
AI kompanije to rade kako bi došle do kvalitetnih podataka za obuku svojih modela, a nakon što fizičke primerke skeniraju uništavaju ih. Prema istraživanju portala 404 Media, tehnološke kompanije na ovaj način pokušavaju da izbegnu pažnju javnosti i moguće kritike.
Kako bi se razvili sistemi veštačke inteligencije i unapredili četbotovi neophodne su velike količine kvalitetnog sadržaja, a na internetu je sve više sadržaja osrednjeg kvaliteta koji je već „nahranio” AI agente. Takav sadržaj može da „zagadi” skupove podataka, pa se kompanije okreću knjigama koje su napisali ljudi, posebno izdanjima objavljenim pre 2022. godine. AI kompanije traže nove izvore materijala koji mogu pomoći sistemima da bolje razumeju jezik, stil i znanje. Za ove poduhvate angažuju posrednike.
Među kompanijama koje se povezuju sa uništavanjem knjiga zbog razvoja AI je Anthropic, koja, prema pisanju medija, ulaže milione kako bi kupila, skenirala i uništila knjige za razvoj svog Claude modela, u okviru projekta Panorama. Ova firma je kažnjena sa 1,5 milijardi dolara zbog čuvanja sedam miliona piratskih knjiga, dok je s druge strane sud dozvolio da knjige mogu da se koriste za obuku AI agenata. Grupa izdavača nedavno je tužila i Gugl zbog navodnog korišćenja miliona zaštićenih knjiga za razvoj Gemini modela.
ISBNdb, baza sa više od 111 miliona evidentiranih naslova, navodno je počela da nudi usluge masovne kupovine knjiga za potrebe AI industrije. Porudžbine se kreću od hiljadu primeraka do čak milion knjiga u jednoj transakciji.
Prodavci polovnih knjiga ističu nagli rast prodaje od aprila 2026. godine. Koliko se prodaja povećala slikovito prikazuje primer jednog prodavca koji je tokom dobre nedelje prodavao oko 20 knjiga, dok sada prodaje nekoliko stotina. Slična situacija zabeležena je i na sajtovima namenjenim za prodaju polovnih izdanja.
Pri kupovini postoje obrasci – isključivo knjige koje imaju ISBN oznaku, bez jasne veze između tema, žanrova ili autora, dok kupci često ne obraćaju pažnju na cenu.
Za digitalizaciju se koriste kompanije koje nude destruktivno skeniranje. Knjige se tada rasparaju, a pojedinačne stranice ubacuju u brze industrijske skenere. Ovaj postupak je jeftiniji i efikasniji i dovodi do fizičkog uništavanja velikog broja knjiga. Među primercima koji se uništavaju nalaze se i retka izdanja i knjige koje se već dugo ne štampaju i ne reizdaju.
I dok je proces jednostavan, posledice su izazvale pravu buru na društvenim mrežama naročito kod ljubitelja knjiga. Pored pitanja autorskih prava, pojavljuje se i pitanje očuvanja kulturnih dobara. Knjige koje su decenijama ili vekovima čuvane i bile deo istorije sada postaju resurs za tehnološku industriju.
