Francuska zabranjuje telefone i srednjoškolcima, Švedska se vratila udžbenicima

Francuska je još 2018. godine usvojila zakon kojim se zabranjuje upotreba mobilnih telefona u osnovnim školama (za učenike do 15 godina). U narednim godinama Francuzi su intenzivno raspravljali o ovom zakonu i o dodatnom pooštravanju mera. Tako je početkom školske 2025. godine uveden novi koncept “digitalna pauza” (fran. pause numérique) koji zahteva da učenici do 15 godina predaju svoje telefone na ulazu u školu ili ih odlože u posebne ormariće, umesto da ih samo drže isključene u torbama. Makron najavljuje da će nova pravila važiti i za liceje – srednjoškolce, učenike od 15 do 18 godina. Međutim, ovde nije kraj – donji dom francuskog parlamenta krajem januara ove godine izglasao je predlog zakona o zabrani društvenih mreža za mlađe od 15 godina. Ako zakon usvoji Senat, klinci bi mogli da se pozdrave sa Tik Tokom, Snapčetom, Fejsbukom i Instagramom. Glavni razlog? Vršnjačko nasilje, zaštita mentalnog zdravlja i jačanje fokusa. 

Šveđani su još 2023. uložili preko 60 miliona u nabavku štampanih udžbenika, jer ispostavilo se da digitalne učionice nisu baš najbolje rešenje, nakon što su rezultati učenika na međunarodnim testiranjima pokazali pad u čitalačkoj pismenosti i razumevanju teksta. Šveđani sada kažu: “Moramo jačati koncentraciju i razvijati kritičko razmišljanje”.

Australija je pokrenula javnu debatu i šokirala digitalne entuzijaste kada je prošle godine zabranila društvene mreže mlađima od 15 godina. Čini se da je i Evropa sada na istoj prekretnici. Da li je krajnji cilj ovih zabrana uspostavljanje kontrole ili uspostavljanje balansa? Države koje sprovode ove reforme odgovor na to pitanje vide u najnovijim istraživanjima o uticaju tehnologije na razvoj mladih

Prekomerna upotreba tehnologije: slabljenje fokusa i kritičkog razmišljanja 

Znate li da čak i samo prisustvo telefona na stolu može smanjiti kognitivne kapacitete, jer deo pažnje ostaje “rezervisan” za potencijalne notifikacije? Pre tri godine, UNESCO je kroz svoj Globalni izveštaj preporučio strogu regulaciju tehnologije, jer nema dokaza da ona pozitivno utiče na obrazovanje, dok su dokazi o distrakciji jasni. 

I najnovija istraživanja jasno pokazuju da preterana upotreba veštačke inteligencije dovodi do “kognitivnog rasterećenja” (eng. cognitive offloading), jer se sve prepušta tehnologiji, pa mozak prestaje da vežba duboku analizu i skladišti informacije. Ovakav pristup slabi kritičku misao – bez adekvatnih informacija gubi se osnova za njihovo povezivanje, poređenje i analizu, a samim tim i mogućnost objektivnog preispitivanja. Statistike potvrđuju da informacije više ne skladištimo niti dubinski analiziramo: preko 60% pripadnika generacije Z zaboravi podatke ubrzo nakon što ih dobije od AI alata. Budući da ih mozak ne procesuira duboko, sve se svodi na puku reprodukciju, a ne na istinsko povezivanje i analizu znanja. 

Preterana upotreba tehnologije nas nije samo ulenjila, već kako pokazuje jedno istraživanje sa Stenforda može uticati i na promenu fizologije mozga. Konstantno prebacivanje fokusa sa ekrana na ekran smanjuje sivu masu u prefrontalnom korteksu – delu mozga odgovornom za kontrolu impulsa i fokus. 

Kritičko razmišljanje zahteva vreme, tišinu i mentalni napor. Ako se pažnja stalno prekida, teže je razviti sposobnost analize, poređenja izvora i promišljanja informacija. A upravo sva prethodno pomenuta istraživanja govore u prilog odlukama koje u poslednjih nekoliko godina sprovode napredne zemlje sveta. 

Slova i ekrani

Obzirom da najnovije analize potvrđuju da učenici u proseku bolje razumeju i pamte duže i kompleksnije tekstove kada ih čitaju sa papira, u poređenju sa ekranom, ne čudi odluka Švedske da laptopove zameni starim dobrim udžbenicima. Razlog svakako nije tehnologija sama po sebi, već pre svega način na koji je koristimo – skrolovanje podstiče brže, fragmentisano čitanje, dok papir olakšava dublju koncentraciju i mentalno “mapiranje sadržaja”. Takođe, pisanje rukom aktivira više regija u mozgu, te pomaže u boljem memorisanju informacija. Osim toga, kod čitanje sa papira i pisanja rukom mnogo je niži nivo distrakcije – digitalni alati stalno nas “bombarduju” notifikacijama, linkovima, dodatnim alatima i mogućnostima. 

Digitalna higijena: granice, a ne zabrane

Ako ste detetu na onu: “Dosadno mi je!”, odgovorili sa: “Uhvati se za uši, pa igraj!”, umesto da mu tutnete telefon, učinili ste mu uslugu. Čak i dosada, verovali ili ne, ima  važnu ulogu u razvoju, jer podstiče kreativnost i jača sposobnost da se izdrži bez stalne stimulacije. Ukoliko je svaki trenutak ispunjen sadržajem, posebno onim digitalnim, prostor za promišljanje se sužava. 

Odluke koje poslednjih godina donose napredne zemlje treba posmatrati u širem kontekstu. Zabrane svakako ne mogu rešiti suštinu problema, niti danas možemo očekivati potpunu digitalnu apstinenciju. Ipak, čak i da nikada niste pročitali ovaj tekst, niti bilo koje od navedenih istraživanja, sigurno jasno i sami osećate posledice preterane upotrebe tehnologije. Ako se na prvu ne biste složili, misleći da vas posledice nisu dotakle, zapitajte se kada ste poslednji put bez prekidanja odgledali film duži od dva sata ili ‘u dahu’ pročitali tridesetak stranica knjige, a da vas u tome nisu omele poruke ili obaveštenja. 

Ukoliko većinu svog dana provedemo gledajući u telefon, naš mozak gotovo da i nema “offline” zonu za konsolidaciju informacija i znanja. Zato, realno je da i mi razmislimo o granicama i odgovornom, svesnom korišćenju tehnologije.