Šta META aplikacije zaista znaju o nama i da li čitaju naše poruke?

U godinama pre ekspanzije AI-a, aplikacije su uglavnom pratile naše ponašanje kako bi nam prikazale relevantne oglase i sadržaje. Beležilo se šta to klikćemo, koliko dugo nešto gledamo ili čitamo, koje linkove otvaramo, koga pratimo – a na osnovu tih obrazaca iskakali su nam oglasi ili neki novi, nama verovatno zanimljivi, profili.

Međutim, sa pojavom generativne veštačke inteligencije, stvari se menjaju. Danas se naše ponašanje prati, ali i analizira. Fokus se pomera sa klasičnog algoritma, koji je predstavljao preporuku, ka dubljem razumevanju korisnika, njegovih želja i potreba.   I to otvara niz pitanja o privatnosti, bezbednosti i kontroli naših podataka. 

Šta aplikacije prikupljaju o nama?

Postoje dve osnovne kategorije, kada je u pitanju prikupljanje podataka:

Podaci o ponašanju korisnika

Ovo bi bili osnovni podaci o tome kako koristimo određene aplikacije:

• koje sadržaje gledamo
• na koje objave i linkove klikćemo
• kojim redosledom prolazimo kroz aplikaciju
• koliko često koristimo određene funkcije

Ovi podaci čine osnovu za personalizaciju iskustva na samoj platformi/ aplikaciji, kao i samih oglasa. Analizom ovih podataka kompanije dolaze do uvida, pa tako menjaju i izgled samih aplikacija, unapređuju korisničko iskustvo tako što dodaju nove opcije, ali i ukidaju one koje se ne koriste. 

Interackcija sa AI

Većina modernih AI chat sistema prikuplja više informacija iz razgovora kao što su sadržaj pitanja i zahteva, teme koje korisnici pokreću u razgovoru, kontekst poruke i načine komunikacije. 

Prema analizi popularni AI chatbotovi prikupljaju različite tipove podataka – dok Meta AI beleži čak 32 od mogućih 35 tipova podataka. To znači da ovaj alat koristi preko 90% informacija iz razgovora i interakcija sa korisnicima – analizira ih i koristi kako bi se unapredilo korisničko iskustvo sa chatbotom. I sama kompanija je to najavila – od kraja 2025. godine, sve poruke koje podelite sa Meta AI chatbotom mogu se analizirati i čitati, a sve zarad treniranja AI modela i unapređenje celog sistema.

Da li se analiziraju naše privatne poruke?

Ovo je pitanje koje se često postavlja na internetu u poslednjih nekoliko meseci, od kako je Meta najavila da će se analizirati poruke koje korisnici razmenjuju sa njihovim AI chatbotom. Mnogi su se našli u rebusu, pojedini u panici, dok mrežama i sada kruže video zapisi o bezbednosti i privatnosti. Međutim, da bismo odgovorili na ovo pitanje moramo prvo jasno razumeti šta  kompanije poput Mete percipiraju kao privatnu poruku.

Poruke koje razmenjujemo sa drugim korisnicima su uglavnom end-to-end, odnosno one su enkriptovane, šifrovane i njima ne može pristupiri ni provajder servisa, kao ni neka treća strana. Takva je situacija na primer sa WhatsApp aplikacijom, pa to znači da naše poruke prijateljima ostaju privatne i bez obzira na AI alate unutar te aplikacije.

Međutim, poruke koje razmenjujemo  sa AI asistentom, kao što je ChatGPT, Gemini ili Meta AI (u okviru Facebook-a, Instagrama ili Whatsapp-a), uglavnom se ne smatraju privatnom porukom. Te poruke kompanije mogu da čuvaju i analiziraju za unapređenje modela. Iako su iz Mete naveli da se korišćenje AI poruka neće koristit za targetirano oglašavanje, mnogi korisnici nisu uvereni u to. 

I dok kod nekih AI modela postoji mogućnost da obrišemo istoriju ili samo pojedine četove, kao i da isključimo opciju za treniranje AI modela, kod Mete to nije opcija – možemo da podnsemo prigovor kroz podešavanja i postavke privatnosti, ali nema garancije da će to kompanija uvažiti. 

Podrška, ali bez obaveze poštovanja privatnosti

Sve veći broj ljudi danas koristi AI alate kao prostor za razgovor o ličnim, emotivnim i osetljicim temama – od anksioznosti i usamljenosti, do porodičnih problema i dilema koje često ne bi podelili ni sa prijateljima. I upravo tu nastaje ključni problem – razgovor sa AI četbotom može delovati intimno, ali se pravno i tehnički ne smatra privatnim, kao što je to slučaj sa razgovorom koji obavljamo sa stručnjacima – odnosno doktorima, psiholozima, psihoterapeutima – koji je zaštićen profesionalnom tajnom. 

AI chatbotovi ne podležu medicinskim ili psihološkim etičkim standardima, već pravilima privatnih kompanija koje stoje iza njih, odnosno njihovim politikama privatnosti. Te politike privatnosti moraju biti usklađene sa određenim zakonima, ali ti zakoni ne sprečavaju internu analizu podataka ako je ona obuhvaćena politikom privatnosti i korisničkom saglasnošću. Drugim rečima, ovi zakoni regulišu kako se ovi podaci prikupljaju, obađuju i čuvaju – odnosno da se ne koriste van jasno navedene svrhe, da se ne dele sa trećim stranama i ne iznose javno. Dakle, odluka kompanije Meta da analizira razgovore sa svojim AI chetbotom je zakonski ispravna, jer su korisnici o tome obavešteni i, to su prihvatili samim tim što su pod tim uslovima nastavili da koriste njihove aplikacije.  

Komunikacija sa AI chatbotom se tretira kao interakcija sa digitalnom uslugom, a ne kao poverljiv razgovor. To ne znači da je razgovor negde javno objavljen, jer nije, ali nije ni stavljen u neki “sef”. Ti podaci zapravo postaju deo šire slike na osnovu koje AI uči kako da komunicira sa ljudima u budućnosti, ali i kako da prepozna problematične obrasce ponašanja.

Da li je vreme za paniku?

Nije – ali je pravo vreme da budemo informisani i kritički promišljamo. Razgovor sa veštačkom inteligencijom nije opasan sam po sebi i on može biti koristan za organizaciju, brže obavljanje zadataka ili dobijanje informacija. 

Problem nastaje onda kada AI alate počnemo da doživljavamo kao zamenu za stručnu pomoć, jer oni nemaju profesionalnu odgovornost, nisu pod etičkom obavezom čuvanja poverljivosti, niti imaju sposobnost da procene ozbiljnost problema i reaguju pravilno u datim okolnostima. Zato je važno da znamo: AI nam može biti dobar sagovornik za opšte teme, samorefleksiju i informisanje, ali ne i za rešavanje dubljih problema – tu su stručnjaci i dalje nezamenljivi.

Ne treba paničiti, ali moramo znati šta delimo, sa kim delimo, pod kojim uslovima i u koje svrhe se ti podaci mogu iskoristiti. Tek kada to sve znamo možemo da budemo odgovorni i prema sebi, ali i prema drugima.