Mladi će trećinu svog života provesti na telefonu i internetu
Znate li vaš screentime? Ako je to više od 5 sati, imamo vesti za vas - provešćete oko 25 godina svog života na telefonu, odnosno skrolujući po internetu.
Kada bi nam neko danas ponudio da narednih 25 godina provedemo radeći isti posao, iste zadatke, u istoj firmi, verovatno bismo se zgrozili. Ipak, kada kažemo da ćemo 25 godina svog života provesti na telefonu, uglavnom sležemo ramenima uz rečenicu: “Pa šta sad, bez telefona se ne može, to je 21. vek”. Možda bismo još i dodali da ova dva primera nisu za poređenje, jer telefon je danas nužna stvar, čime god da se bavili, te da svaki dan u tom telefonu nalazimo nešto novo, dok isti posao posle dve decenije život pretvara u jednu monotonu kolotečinu. Međutim, da li je zaista tako ili nam ovaj primer pokazuje kako u različitim okolnostima drugačije doživljavamo vreme? Da li telefone zaista koristimo pametno i odgovorno, znamo li šta to zaista znači ili smo se saživeli sa tehnologijom toliko da je podrazumevamo čak i onda kada nam može doneti više štete nego koristi? Jesmo li zavisni od ekrana i da li je tu zavisnost moguće i, u današnjim okolnostima, uopšte potrebno lečiti? Lažemo li druge ili sebe kada kažemo da je neophodno da nam telefon stalno bude pri ruci? Da li previše dramimo oko screentime-a, treba li to jednostavno samo da prihvatimo?
Odgovore na neka od ovih pitanja ponudila je studija koju je sprovela aplikacija Fluid Focus, zajedno sa doktorom Paulom Redmondom, stručnjakom za generacijske teorije. U istraživanju je učestvovalo skoro 3000 učenika i studenata iz 18 obrazovnih ustanova u Americi, a podaci su prikupljeni kroz upitnike, praćenje navika i samoprocenu fokusa.
Prosečno vreme iznosilo je5,5 sati dnevno na telefonu. To je oko 2000 sati godišnje, a ukoliko se takav tempo zadrži, dolazi se do procene da mladi mogu provesti i do 25 godina života gledajući u ekran, što je gotovo trećina života prosečnog čoveka. Ova cifra nije tu da šokira već da ukaže na to koliko se naizgled mali, svakodnevni trenuci skrolovanja na telefonu, pretvaraju u ozbiljan deo našeg života. Studija je pokušala da sagleda širu sliku i odgovori na pitanje: šta se dešava sa pažnjom, učenjem i mentalnim opterećenjem kada je telefon stalno prisutan?
Svesni smo problema, ali ne reagujemo
Problematiku sada već poznaju i mladi. Čak 76% mladih, prema podacima iz ovog ispitivanja, smatra da je nezdravo toliko vremena provoditi na telefonu, dok 70% njih veruje da to štetno utiče na njihovo obrazovanje i razvoj.
Pojedini čitaoci bi mogli reći: “Da, ali to se dešava tamo negde, u Americi”. Ipak, ne smemo se zavaravati – statistike pokazuju da mladi u Srbiji provode u proseku oko 4 sata dnevno na telefonu, dok su brojke slične i u Evropi. OECD podaci pokazuju da polovina tinejdžera u mnogim evropskim zemljama provodi i više od 30 sati nedeljno na digitalnim uređajima, što je oko 5 sati dnevno, dok druga istraživanja navode da čak čak 88% mladih svakodnevno aktivno učestvuje na društvenim mrežama. Ovi podaci pokazuju koliko je upotreba telefona i interneta intenzivna, ali i važna za mlade.
I, došli smo do ključnog – zašto ne menjamo navike? Odgovor bi mogao da glasi: zato što telefon danas ne doživljavamo kao jednu aktivnost, već kao podrazumevani alat koji se nalazi u pozadini svega što radimo. Digitalni uređaji su tu dok učimo, dok se odmaramo, dok čekamo autobus, pričamo sa prijateljima, radimo, kuvamo, dok šetamo – i, upravo zbog toga ne deluju kao pretnja. Osim toga, aplikacije su dizajnirane tako da budu privlačne – notifikacije, beskonačan broj objava, dobar dizajn. Onda, tu su i algoritmi koji nas stalno upućuju na ono što nas baš interesuje, pa se tu onda često javlja i FOMO (strah od propuštanja). Tako nastaje paradoks savremenog života – svesni smo da nešto ne funkcioniše, ali nam je teško da izađemo iz obrasca koji je postao automatski, gotovo refleksan.
Srž problema – fokus i mentalni zamor
Ova studija je pokazala da većina ispitanika proverava telefon tokom učenja ili predavanja, često i bez jasnog razloga. Naučna istraživanja iz oblasti kognitivne psihologije dodatno potvrđuju da je nakon prekida pažnje – čak i kratkog pogleda na ekran – mozgu potrebno i do 20 minuta da se ponovo u potpunosti fokusira na zadatak. Pojedine studije ukazuju na to da česta digitalna ometanja smanjuju sposobnost učenja, povećavaju osećaj mentalnog umora i ostavljaju utisak zauzetosti, bez prave produktivnosti.
Dr. Paul Redmond zato poručuje da je ključni izazov za nove generacije upravo savladavanje pažnje: “Oni koji nauče da je savladaju napredovaće, a oni koji ne nauče, biće progutani digitalnim svetom”.
Zašto zabrane ne funkcionišu
Zabrane gotovo nikada nisu dugoročno rešenje – potvrdila je to i ova studija. Deo studenata instalirao je čak i aplikacije koje blokiraju druge aplikacije i notifikacije kako bi bolje upravljali svojim vremenom. Ipak, za mnoge se to završilo tako što su pribegli drugim ekranima ili aplikacijama. Dakle, bilo da sami sebi namećemo stroga pravila, ili da nam ih nameću drugi – to kod većine nas ne funkcioniše bez jasnog razumevanja problema. Ono što je mnogo bolja metoda jeste – kritičko ramišljanje, odnosno analiziranje problema. Kada sebi postavimo pitanja, sagledamo širu sliku i zađemo zaista u srž – iz te svesti mogu da nastanu zdrave, ali pre svega održive promene.
