Nauka kaže da pamtimo manje kada fotografišemo više

Koncert, izložba, savršen zalazak sunca, žurka sa prijateljima, izlazak, idealno osvetljenje u teretani, fenomenalna indijska klopa, nova haljina, zanimljiv grafit na ulici – i sve to, mislimo, treba zabeležiti, pohraniti negde, sačuvati od zaborava. Zato svakodnevno, gotovo po automatizmu i bez svesti, kao omamljeni, posežemo za svojim telefonima i škljocamo, škljocamo, škljocamo. Jednom, dva puta, tri puta, sto puta! 

U ovom današnjem, digitalnom, svetu palčevi rade, da bi se mozak odmorio – oni beleže  sve što je pred nama. Onda te momente delimo na mrežama, pa ponovo upošljavamo naše palčeve – da neprestano skrolaju kroz lajkove, preglede i komentare ili tuđ sadržaj. Palčevi škljocaju, da bi pohranili sve uspomene. I, jesmo ih zabeležili – ali ih ne pamtimo. Ispostavilo se da telefoni pamte, dok se mi borimo da se prisetimo onoga što smo doživeli. Da, naučnici kažu da preterano fotografisanje može ozbiljno narušiti naše pamćenje. 

Šta je Efekat propadanja prilikom fotografisanja?

Photo Taking Impairment Effect iliti Efekat propadanja prilikom fotografisanja  je termin koji je 2013. godine uvela psihološkinja Linda Henkel, sa Ferfild univeziteta u Konetikatu (Fairfield, Connecticut). Ona je, usled sve veće upotrebe pametnih telefona, želela da istraži kako neprestano fotografisanje utiče na naše pamćenje. Sprovela je eksperiment u muzeju, a posetioce je podelila u dve grupe – od jednih je zatraženo da posmatraju umetnička dela, a od drugih da ih prilikom obilaska muzeja fotografišu. Rezltati su pokazali da su se oni koji su fotografisali kasnije slabije sećali i umetničkih dela i njihovih detalja. Henkel je zaključila da čin fotografisanja može “spustiti gard” našeg pamćenja – kao da naš mozak u stvari govori: “Ne moram da pamtim, kamera to radi umesto mene!”.

Fotografisanje i pamćenje – šta kažu druga istraživanja

Pogađate – kasnija istraživanja potvrdila su zaključke do kojih je došla Henkel sa svojim timom istraživača. Sores i Storm (Soares & Storm, Forget in a Flash: A Further Investigation of the Photo-Taking-Impairment Effect; Journal of Applied Research in Memory and Cognition; 2018) u svojoj studiji pokazali su da fotografisanje može smanjiti detaljno prisećanje – čak i kada su fotografije kasnije dostupne u galeriji telefona i čak i kada se fotografiše više puta. Iz čega se izvodi zaključak da je problem u samoj aktivnosti, odnosno prekomernom fotografisanju. 

Neki psiholozi ovo su povezali i sa pojmom cognitive offloading – odnosno oslobađanjem kognitivnog kapaciteta. To bi značilo da informacije zapravo “predajemo” spoljnim uređajima, poput kamera i telefona. Umesto da uživamo u trenutku, da izoštrimo fokus i koristimo sva čula, mi se oslanjamo na tehnologiju i skladištenje informacija, dok jurimo da “vidimo i saznamo” više.

Kako konstantno fotografisanje utiče na naše uspomene

Postoji nekoliko psiholoških razloga zašto se pamćenje “kvari” kada fotografišemo:

• Cognitive offloading – fotografisanjem mi zapravo “odlažemo” informacije na uređaj, dok našem mozgu poručujemo: “Nemoj da se umaraš, telefon to radi umesto tebe”. Na taj način mi zapravo umanjujemo našu motivaciju da te informacije sami zadržimo i pohranimo u našem mozgu
• Podeljena pažnja – Kada fotografišemo mi se fokusiramo na kadar, osvetljenje, pozu, na tehničke detalje – a ne na sam trenutak.
• Smanjen senzorni angažman – Umesto da osetimo mirise, zvuke, da uživamo u pogledu i osetimo emocije mi se fokusiramo na to kako će fotografija ispasti.

Dakle, sve ovo nam govori samo jedno – prisutni smo fizički, ali ne i mentalno. 

Zašto imamo potrebu da neprestano škljocamo?

Danas sve češće pokušavamo da prevarimo vreme – odnosno, usled velikog broja informacija i ubrzanog načina života mi pokušavamo da postignemo više sa manje – vremena i angažmana. Stalno negde žurimo i stalno pokušavamo da dobijemo što više – pažnje, novca, vremena, informacija. To je začarani krug u kojem se vrtimo, a stručnjaci su kod ovog efekta izdvojili ključne razoge zbog kojih neprestano pritiskamo palcem po ekranu naših pametnih telefona:

• Društvene mreže – Navika da sve dokumentujemo za Instagram, TikTok, Facebook, Snapchat i druge platforme tera nas da zabeležimo i najmanju sitnicu, često ne zbog nas samih, već zbog publike
• FOMO (Strah od propuštanja) – Strah da ćemo propustiti neku informaciju, situaciju, ili taj čuveni “savršen trenutak” vodi nas ka prekomernom škljocanju
• Digitalni identitet – Fotografije danas nisu samo uspomene. One su deo naših identiteta na mreži. Jer, ako nema fotke da posluži kao dokaz – da li se to zaista dogodilo?
• Jednostavna i instant tehnologija – ne, više ne razvijamo filmove, niti je potrebno da memorijsku karticu ubacimo u naš laptop kako bismo preuzeli fotografije. Od svega nas deli samo jedan klik.

Da li je svako fotografisanje štetno?

Možda ste pomislili da je potrebno da bacite telefon ili u najmanju ruku onesposobite svoju kameru, no to ipak nije slučaj. Telefoni su danas nužni, a ni memorisanje uspomena nije loša stvar.

Ipak, treba praviti razliku između svesnog i kompulsivnog fotografisanja. Svesno fotografisanje podrazumeva da zastanemo i zabeležimo trenutak koji nam je zaista važan, dok podjednako u njemu i uživamo. Ako smo emocionalno prisutni i fotografisanje može biti deo doživljaja, jer naš mozak aktivnije može kodirati tu uspomenu.

S druge strane, ako neprekidno škljocamo, iz navike ili samo sa ciljem kako bismo dobili dobru Instagram fotografiju, to nas može odvesti u pasivno doživljavanje stvarnosti. U tom slučaju telefon postaje barijera između nas i sveta koji nas okružuje. 

Kako sačuvati uspomene i uživati u trenutku?

Ključ je u balansu i svesnosti:

• Manje fotografija, više promišljanja – Umesto 30 istih, napravite jednu, svesno uz uživanje u trenutku
• Isključivanje telefona na važnim događajima – Budite prisutni – telesno i moždano. Uživajte u koncertu, skačite uz omiljene pesme, radujte se venčanju svojih prijatelja, posmatrajte detalje na zgradama u inostranstvu…
• Analogni aparati su zanimljivi i mogu biti od pomoći – jer postoji ograničen broj fotografija, pa je potrebno dobro razmisliti pri svakom kliku. Sem toga, imaćete kul uspomene!
• Vođenje dnevnika – Beleženje uspomena rečima može pomoći da ih jače urežemo u sećanje
• Fotografisanje umom ili očima – Čak i da nešto ostane nezabeleženo, čak i da to nešto zaboravimo – zar je to toliko strašno? Važnije je uživanje sa porodicom i prijateljima i prisutnost u trenutku i aktivno učestvovanje u razgovoru. Tako stvaramo uspomene, otkrivamo nove svetove, nova interesovanja – i možda se nećemo sećati šta smo tačno nosili, ni ko je sve bio prisutan, ali ćemo sa sobom poneti nešto važnije od toga – emocije i nova iskustva. 
• Trenuci bez kamera – Neka to bude dogovor sa prijateljima – provedite deo večeri, izlaska, šetnje, druženja bez telefona i fotografisanja.