Koje lozinke nikako ne bi trebalo da koristite i kako da se zaštitite
Znate li da preko tri miliona ljudi širom sveta koristi lozinku “123456” za svoje naloge na društvenim mrežama i aplikacijama? Ako i vi spadate u tu grupu bilo bi dobro da pročitate ovaj tekst.
Ključ – to je ono što u današnjem, digitalnom, svetu predstavlja lozinka. Ona otvara sve naše online svetove – od društvenih mreža do finansijskih servisa. Baš zbog toga stručnjaci konstantno upozoravaju na važnost odabira tih nekoliko karaktera, dok se velike tech kompanije konstantno trude da unaprede svoje platforme i servise, dodavanjem novih modela zaštite. Uprkos tome, većina korisnika i dalje koristi očigledne i često kompromitovane lozinke, čineći sebe i svoje naloge lakom metom sajber napada. Zašto? Razlozi su mnogobrojni, no jedan od najčešćih je želja da se lozinka lako zapamti.
Koje su najčešće lozinke?
Prema podacima NordPass-a za 2023/24 godinu, sledeće kombinacije su se pokazale kao najučestalije:
Istraživanje Cybernews iz 2025. ukazuje da čak 94% lozinki nije jedinstveno, dok 42% ima dužinu samo 8-10 karaktera, što je ispod preporuka sigurnosti. Ovako jednostavne i česte lozinke hakeri mogu srušiti za manje od sekunde i to uz automatizovane napade. Dakle – ukoliko ste ovde pronašli svoju lozinku znajte da ste hakerima bukvalno otvorili vrata.
Zašto je važno imati jaku lozinku
- Zaštita ličnih podataka
Slaba lozinka, poput ovih koje smo naveli, otvara pristup vašem mejlu, nalozima na društvenim mrežama, bankovnim aplikacijama, cloud dokumentima, fotografijama, zdravstvenim podacima i sl. Kada haker jednom provali vašu lozinku on dobija pristup celokupnom vašem identitetu, ali i vašem novčaniku.
Ukoliko koristite slabe lozinke može doći do tzv. brzog probijanja – odnosno otkrivanjem lozinke algoritamskom proverom i to za manje od sekunde.
- Zaštita tuđih podataka
Ukoliko radite u firmi, koristite poslovne alate i pristupate podacima klijenata, slaba lozinka može dovesti do ozbiljnog curenja informacija. Zbog takvog nemara može trpeti ceo tim ili kompanija.
- Sprečavanje krađe identiteta
Hakere retko kad zanimaju vaše poruke na Instagramu. Cilj su im podaci koje mogu prodati ili iskoristiti – od ličnih dokumenata do kreditnik kartica. Možda niste svesni, ali jedan upad u mejl može otvoriti pristup čitavom digitalnom životu korisnika.
Kako se zaštititi? Evo par praktičnih saveta
- Koristite jake i jedinstvene lozinke
Dobra lozinka sadrži minimum 12 karaktera, kombinuje velika i mala slova, brojeve i simbole.
Primera radi:
Slaba lozinka: marija123
Jaka lozinka: M@r!j@_91&NBg
- Uključite dvofaktorsku autentifikaciju (2FA)
Ovo je odličan sloj zaštite – a funkcioniše dosta jednostavno. Nakon unosa lozinke obično se traži potvrda putem SMS-a, mejla ili putem određene aplikacije. U ovom slučaju čak i prilikom krađe lozinke haker neće moći da se uloguje bez dodatnog koda.
- Menjajte lozinke redovno
Preporučuje se da lozinke menjate na svakih šest do 12 meseci. Posebno je važno da ih promenite nakon bilo kakve sumnjive aktivnosti.
- Nemojte koristiti iste lozinke više puta, niti za više različitih naloga
Prosečan korisnik ima preko 100 lozinki, od kojih su mnoge zaboravljene, obzirom da se koriste samo prilikom logovanja, a da za većinu društvenih mreža imamo aplikacije, te da smo stalno prijavljeni. Ipak, važno je da ne ponavljate lozinke, niti da koristite jednu istu za sve naloge.
- Koristite password manager
Alati kao što su NordPass, 1Password, Bitwarden i slični omogućavaju da imate kompleksne lozinke za svaki nalog – ali da zapamtite samo jednu glavnu
- Nikad ne delite lozinke preko poruka ili mejlova
Ukoliko je potrebno da nekome date pristup za vaše naloge, koristite alate za bezbedno deljenje lozinke (npr. LastPass shared valuts). Slanje lozinki putem poruke ili mejla otvara vrata presretanju podataka – dok takođe ostavljate mogućnost da vas prevaranti pronađu i usled hakovanja tuđeg telefona.
- Nikada ne zapisujte lozinke
Nemojte zapisivati lozinke u rokovnike, jer rokovnik možete izgubiti lako. Ukoliko lozinke zapisujete u telefon, gledajte da to bude u sigurnim aplikacijama koje su namenjene za to, a kojima se pristupa uz šifru ili prepoznavanje lica.
U budućnost možda i bez lozinki
Već sada se prilikom logovanja koristi biometrija – otisak prsta, prepoznavanje lica ili skeniranje zenice. Tech stručnjaci su saglasni u tome da su ove metode sigurnije, te da bi ovo mogla biti naša budućnost – obzirom da takav način omogućava korisniku da se identifikuje bez potrebe da pamti i unosi lozinku.
