Anja Gretić: Nije svet protiv lepote, već mu se ista ne nudi dovoljno

„Zaljubljena” u ovaj istorijski period studentkinja istorije Anja Gretić Greta, dala je sebi ime na TikToku „Viktorijansko dete”, želeći da sa drugima podeli svoja znanja i ljubav o različitim istorijskim ličnostima i događajima.

Na svojim profilima victorian__child i _victorian.child_ pažnju posvećuje (zaboravljenim) ženama u istoriji, naročito Britankama koje su pomagale srpskom narodu za vreme Prvog svetskog rata.

Anja je i najmlađa članica Kola srpskih sestara i ima objavljenu zbirku poezije „Pesme ljubavi i smrti” (2021).

Sa Gretom smo razgovarali o TikToku, istoriji, viktorijanskom dobu, digitalnom nasilju, ali i kako da (p)ostanemo BoljiOnline…

Prva istoričarka u Srbiji koja je istoriju donela na TikTok – kako si odlučila da uđeš u tu priču? 

Od malih nogu sam znala da želim da se bavim istorijom. Zavolela sam je jer sam volela (i volim!) priče. U školama, vrlo često je baš istorija etiketirana kao jedan od najdosadnijih predmeta jer profesori od dece zahtevaju samo reprodukovanje napamet naučenih suvoparnih podataka koji tako izvađeni iz konteksta ni nemaju smisla. Istorija su procesi i priče, a svetu priče udahnjuju dušu. Moja ideja je bila da razbijem predrasude o istoriji i pokažem da ne mora biti dosadna ako joj se pristupi na drugačiji, rekla bih i prirodniji način. Ako se nadahnuto i prijemčivo ispriča, svaka priča može postati dobra priča (čak i ako se odvijala pre hiljadu godina).

Sećaš li se svog prvog videa? Kakve su bile reakcije?

Vrlo dobro se sećam svog prvog videa i grča koji mi je zahvatio celo telo kada sam ga objavila- bio je o gladijatorima, a komentari su postali… pa… gladijatorska borba, kao što sam se i plašila. 

Prvi komentar koji sam dobila bila je uvreda na račun fizičkog izgleda, pa još jedan i još jedan… Iako me je to u početku veoma pogađalo, 36 ljudi je lajkovalo nešto što sam ja ispričala, na svoj način, a onda su usledili i neki lepi komentari – što o temi videa, što o načinu na koji sam je izložila. Tada sam shvatila da dokle god makar i jedna osoba na mom profilu nauči nešto novo, nasmeje se ili pronađe ohrabrenje, ono što radim ima smisla. Nisam odustala, bez obzira na to što me platforma nije baš najbolje dočekala.

Takođe, tog dana sam znala da želim intenzivnije da se posvetim aktivizmu, jer nisam želela da iko oseti ono što sam ja osetila kada su me bezrazložno dočekale ovako nepristojne osobe u komantarima. I nisam se pokajala, jer danas oko sebe imam predivnu zajednicu koju smo moji divni pratioci i ja izgradili ili, što mi oni često kažu na live prenosima, napravili smo safe space.

Ništa ne može da se meri sa činjenicom da ste nekoga ohrabrili, inspirisali ili utešili! To smatram svojim najvećim uspehom na društvenim mrežama, a smatram da isto važi i izvan istih.

Gde praviš granicu između naučne ozbiljnosti i prilagođavanja sadržaja kako bi bio zanimljiv mlađim generacijama, koje su i najviše na platformi?

Tik-tok je, pre svega, društvena mreža, a ne naučna konferencija; dobar naučnik zna da prilagodi svoje znanje prilici koja je pred njim. Naravno, to je veština koja se stiče kao i svaka druga. Ne bežim od trendova i volim da se zabavljam! Takođe, smatram da je veoma važno pokazati i prikazati da su i ljudi u nauci ljudi kao svi drugi – vole zabavu, smeh i imaju hobije; mislim da se na ovaj način ljudima pokazuje da je nauka za sve nas! 

Recimo, ja često volim da aktuelne trendove prilagodim svom sadržaju. Praćenje trendova može uticati na viralnost, te će tako nešto zanimljivo stići do ljudi koji možda nikada samostalno ne bi pretražili neku sličnu temu.

Jedino što ne volim i aktivno osuđujem jesu neukus, nekultura i nasilje, tu povlačim crtu i pokušavam da upozorim i skrenem pažnju, što je, usudiću se da kažem, u današnje vreme dužnost svake odgovorne osobe koja se javno eksponira.

Šta vidiš kao prednost TikToka u odnosu na druge mreže kada je edukacija u pitanju?

Svaki trend, pa tako i popularnost društvene mreže poput TikToka se može iskoristiti za stvaranje kvalitetnog sadržaja, zato bih volela da moje kolege, svih struka, prestanu da beže od resursa i zapravo ih iskoriste! Nauku moraju popularizovati ljudi koji se bave njome. Nauka mora ići u korak s vremenom. Konkretno TikTok, koji je trenutno najpopularnija društvena mreža na svetu, pruža mogućnost relativno lakog postizanja viralnosti, a format je jednostavan i kratak, što su sve sjajne predispozicije za približavanje nauke svima, naročito mladima, na brz i zanimljiv način. 

Koja je najveća razlika između istorije kakvu učimo u školama i one koju nam prikazuješ na TikToku?

U školama se istorija veoma često svede na nabrajanje bitaka, godina i nekih osnovnih podataka, što zbog nedovoljnog broja časova, što zbog školskog programa koji neretko ostavlja malo prostora za manevrisanje među lekcijama… Moja želja je da ljudima približim priče iz prošlosti kako bi bolje razumeli svet kome sada žive. Trudim se da ispričam zanimljivo i neispričano, znimljivo i bizarno, u nadi da će to podstaći ljude da i sami istražuju i razmišljaju.

 

Imaš li utisak da to što radiš menja način na koji mladi gledaju na istoriju?

Kada razgovaram sa njima, odgovor je potvrdan; možda jedan od najčešćih komentara na mojim profilima jeste: ,,Da si mi ti profesorka istorije, zapravo bi mi istorija bila zanimljiva!” Često mi pišu da se pohvale da su dobili petice nakon gledanja mojih videa. Možda bih kao najlepši gest svojih mladih pratilaca izdvojila predavanja koja sam održala u dve gimnazije u Beogradu, na njihov poziv- oba su bila veoma posećena, svi su imali pitanja i zaista su mi dokazali da nove generacije žele da napreduju i uče, samo im znanje moramo ponuditi na pravi način!

Kako reaguje TikTok algoritam na istorijski sadržaj – da li ga gura ili sputava? I da li si imala probleme sa cenzurom ili uklanjanjem sadržaja od strane platforme?

Algoritam i edukativni sadržaj su često u svađi, ali upornošću, može se doći i do viralnog videa koji se bavi nečim ozbiljnijim. Neretko se dešava da priču o određenim istorijskim događajima algoritam smatra promocijom nečeg lošeg, a ne edukacijom, pa je ipak potrebno cenzurisati neke priče, poput onih o Drugom svetkskom ratu. Sadržaj mi jeste bio uklanjan, ali sam vremenom naučila da baratam platformom.

Koliko često odgovaraš na „opasne“ i pogrešne interpretacije istorije na mrežama? 

Veoma se ponosim što sam od mlađe generacije kolega među prvima, od samog početka svog delovanja na društvenim mrežama, stala u prve redove borbe protiv pseudonauke. Već duže vreme je anti-intelektualizam u zenitu. Neodgovorno je ignorisati razne priče koje se u ovom vremenu još lakše nego ranije plasiraju zbog postojanja društvenih mreža.

2023. godina će mi zauvek ostati u sećanju kao jedna od najstresnijih u životu, jer sam se zbog demantovanja netačnih činjenica našla na nišanu nasilnika koji su mi pretili smrću, objavljivali adresu i slali na desetine pretnji na dnevnom nivou. Međutim, nauka je pobedila; kada bih imala mogućnost da nešto promenim, nikada ne bih. Moj posao je odbrana nauke, a to je odgovoran, stresan i težak zadatak, ali mislim da se na kraju rizik ipak isplatio, jer je poruka stigla do ogromnog broja ljudi.

Svako ko te prati zna da najviše voliš kraljicu Viktoriju i Viktorijansko doba. Zbog čega te privlači ta istorijska era, odnosno kraljica Viktorija?

Viktorijanska era je vreme munjevitih i korenitih promena, kako za Veliku Britaniju, tako i za čitav svet: struja, fotografija, drugačiji način života… Sve se to odvilo u objektivno kratkom vremenskom periodu. Viktorijanci su, po mom mišljenju, najslikovitiji prikaz promene i procesa nastajanja i nestajanja, slika protoka vremena. Da budem iskrena, ima i toga da je na našim prostorima ovaj period poprilično zapostavljen.

Kada je reč o kraljici Viktoriji, ona je jednostavno bila drugačija, u svakom pogledu: bila je moćna žena u ,,muškom svetu” kršila je pravila i uprkos pritiscima, ostala ono što jeste- žena koja mljacka, plaća astrologa i jede džem i hleb za doručak. Bila je moćna žena u svetu koji je, naročito u početku, pokušavao da joj slomi volju. Preživela je od prilike sedam atentata (i jednom prilikom pretukla atentatora kišobranom!) i nije znala za strah. Za mene, kraljica Viktorija je simbol hrabrosti i unikatnosti, što je sjajan motivator za opstanak, čak i u savremenom društvu.

Da sada možeš da sedneš sa nekom istorijskom ličnošću, da popiješ kafu i da razgovarate, ko bi to bio i zašto (a da nije kraljica Viktorija 😁)?

Tema kojom se profesionalno bavim godinama jeste zaboravljena priča iz Prvog svetskog rata, a reč je o priči o ,,Našim Britankama’’ ženama koje su dobrovoljno žrtvovale svoje živote kako bi pomogle Srbiji koja je bila slomljena ratom i bolešću. Mnoge od njih mi padaju na pamet, ali, ako baš samo jednu moram da odaberem, to bi bila ledi Lejla Pedžet, supruga ambasadora ser Ralfa Pedžeta. Zahvaljujući diplomatskoj karijeri svog supruga, ledi Lejla je već 1910. godine otkrila Srbiju, koju je toliko zavolela da je ostala uz srpski narod kroz oba balkanska i oba svetksa rata.

Odabrala sam baš nju jer me zadivljuju njena erudicija i svestranost, ali i skromnost, uprkos aristokratskom poreklu, kao i njena hrabrost, nežnost i posvećenost… Bila je neverovatna žena, dokaz i prikaz krhke moći. Za mene, ona je dokaz da se hrabrost i dobrota zaista cene i da je najveća hraborst otvoriti srce, uprkos svim preprekama… Mislim da sam se na neki način vezala za nju jer smo senzibilitetom slične, a mislim da bih u razgovoru sa njom postala bolja, hrabrija i posvećenija osoba (ljudi koji su je poznavali, kažu da je umela da prenese neobičnu nadu ljudima sa kojima je razgovarala).

Inače, kada sam bila u Velikoj Britaniji, posetila sam njen nekadašnji dom, koji je sada luksuzni hotel, i da – popile smo kafu tamo!

Kako se nosiš/boriš sa negativnim komentarima? Da li si doživela (digitalno) nasilje – kako si reagovala?

Mislim da je svako ko je bilo šta, makar jednom, objavio na društvenim mrežama bio suočen sa negativnim komentarima. U početku, ovakvi komentari su mi izazivali anksioznost, činili su da se preispitujem, osećam loše u svojoj koži… I sada se ti osećaji javljaju, što je prirodno, samo, sada brže prolaze, jer sam postala svesna da ljudi koji ovakve stvari pišu većinski ni ne razmišljaju o tome kakav uticaj njihove reči imaju na druge. To ne bi tebalo da bude nešto na šta bi trebalo da se navikavamo, ali nažalost, još uvek nema adekvatnih posledica za ovakva ponašanja. Ovo je velika tema koja se tiče svih profesija i svih slojeva društva. Nadam se da će društvo ozbiljnije shvatiti aktivnosti u online-svetu, jer je taj svet, naizbežno, postao deo naše svakodnevice.

Šta je najvažnija lekcija koju si naučila (o sebi, ljudima…) otkako si na TikToku?

Kada se javno eksponiramo, neminovno je da ćemo bolje upoznati sebe, ali i društvo u kome živimo. Najvažnija lekcija koju sam naučila, a koju bih volela i da prenesem na druge, jeste da nije nemoguće u današnjem društvu predstaviti nešto poučno i lepo. Koliko god govorili da u današnjem društvu nema mesta za nadahnjujuće priče, na sopstvenom, ali i mnogim drugim primerima na društvenim mrežama, shvatila sam da društvo ima potencijal i želju da uči i prigrli lepotu(u najširem mogućem smislu!) Zato – dajmo društvu šansu! Nije svet protiv lepote, već mu se ista ne nudi dovoljno, ako je ponudimo i prenesemo, verujem da za društvo ima leka, nade i potencijala.

Kako da (p)ostanemo #BoljiOnline?

Online svet je deo naše svakodnevice, čini mi se da ekrani prestaju da budu barijere. Zato, da bismo bili bolji online, moramo biti bolji i offline, a to ćemo postići empatijom, znanjem i lepotom.

---