Milenijalci, kriza srednjih godina danas počinje sa 30
Zagazili ste u tridesetu, a san koji su vam prodali još 90ih, preko holivudskih rom-com filmova i pop princeze Britni Spirs, i dalje se nije ostvario? Frustrirani ste, jer imate osećaj da se sve više trudite, a sve manje dobijate? Osećate se izgubljeno, ne znate da li da krenete levo ili desno, a sve to prikrivate uz sarkastični humor poput Čendlera Binga? Da, tako izgleda kriza koja se sve češće pojavljuje kod milenijalaca, na pragu četvrte decenije života.
Srednje doba pre srednjih godina
Tradicionalno, kriza srednjih godina pojavljuje se oko 45 godine u paketu sa sportskim autom, razvodom, drastičnom promenom karijere i imidža, uz po koji estetski zahvat. Srednje doba života za mnoge je vreme preispitivanja sopstvenih odluka i želja, a to se uglavnom ispoljava kroz bunt i proživljavanje “nove mladosti”. Ipak, danas, usled raznih okolnosti, ona nastupa znatno ranije i to, kako kažu statistike, uz račune i pregorevanje na poslu.
Ovde se u stvari radi o sindromu “quarter-life”, odnosno o krizi koja se pojavljuje uglavnom u srednjim dvadesetim, ranim tridesetim. Ona donosi egzistencijalna previranja – preispitivanje izbora karijere, veze, finansija, života. Iako je u oba slučaja prisutno preispitivanje, ono dolazi iz drugih pobuda. Razlika je u tome što se u prvom slučaju radi o suočavanju sa propuštenim prilikama, a u drugom o pritiscima da se tek izgrade temelji života, koje je vrlo često i nemoguće postaviti, jer postoji nedostatak – vremena, novca, pravca, smisla. I baš zbog količine briga sa kojima se susreću mladi se osećaju starije nego što jesu, pa ovu pojavu zbog toga i zovu nova kriza srednjih godina”.
Šta nam kažu statistike?
Svetska istraživanja pokazuju da se čak 20% ljudi između 20-35 godina oseća kao da već i jesu u srednjim godinama, a blizu 50% njih smatra da se oseća “zarobljeno”, dok većina smatra da nisu postigli sve što su očekivali, kao i da ne mogu da priušte sebi da budu u krizi. Statistike pokazuju da 62% milenijalaca odlaže velike životne korake (venčanje, preseljenje, kupovinu nekretnine) zbog finansijske situacije, dok 30% njih to radi zbog psihičkog stanja, odnosno usled premorenosti koja nastaje zbog posla, strahova od neuspeha, opterećenosti situacijom u svetu.
U Srbiji statistike nisu bajne, jer je skoro 10% nezaposlenih, dok svake godine sve više mladih, visokokvalifikovanih, napušta zemlju u potrazi za boljim životom. Socijalni uslovi direktno utiču na kvalitet života, pa tako mnogi mladi nisu u mogućnosti da započnu samostalni život pre 30 godine.
Milenijalci na udaru, Genzeri bolji plivači
Odrastajući u tranzicionim godinama, usled velikih ekonomskih i društvenih previranja, milenijalce su formirali događaji poput 9/11, “Velike recesija” iz 2008. i uspon nesigurnih “gig” poslova. Oni rođeni u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije susreli su se i sa ratovima, sankcijama, hiperinflacijom, bombardovanjem i haotičnom privatizacijom. Učeni su da će snove ostvariti uz trud i rad, ali umesto bajke dočekao ih je triler sa elementima misterije, odnosno tržište bez pravila i sigurnosti. Tako se ideal stabilnosti koji im je obećan rasuo u sitne komade, jer se film završio i pre nego što je počeo. Generacija Z, gradila se početkom novog milenijuma, uz nove tehnologije i veću fleksibilnost. Oni znaju da stabilnost nije garantovana dobrim poslom, automobilom i porodičnom kućom. Dok su jedni navikli da sve rade po pravilima, drugi su naučili kako da u okviru istih pronađu “rupu”. Dok prvi sve rade postepeno, drugi trčećim korakom idu kroz život.
Ipak, ni Genzerima nije lako – u toj grupi se često primećuju simptomi poput FOMO-a. Dodatno, izraženije je i poređenje sa drugima, usled prisutnosti na društvenim mrežama. Međutim, za razliku od starijih, mlađe generacije su svesnije važnosti mentalnog zdravlja, te su slobodnije da potraže pomoć. Očekuje se da će generacija Alpha, rođena u potpuno digitalnom svetu, biti još spremnija da se menja, jer i odrasta u svetu u kojem se sve dešava i konzumira brzo.
Poziv na promenu
Kriza nije znak slabosti – već poziv na promenu. Stručnjaci navode da je u ovim situacijama ključno normalizovati osećaj izgubljenosti, kao i da je važno razgovarati sa drugima i zatražiti pomoć. Ono najbitnije jeste i prepoznavanje onoga što je autentično važno, a ne nametnuto. Kriza sa 30 ne znači da ste zakasnili da ostvarite ono što ste naumili, niti znači da ste prebrzo ostarili – možda je samo znak da ste svoje istinske želje zanemarili i da živite po tuđim šablonima. Ovu krizu ne treba gledati kao poraz, već kao novi početak.
