Studenti i đaci su nas svojim postupcima vratili na pravi put

Nina Dimitrijević, učiteljica u Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin” u Novom Sadu, tog dana poručila je da oni ne drže nastavu, ali da drže „ugledni čas” i podučavaju učenje po modelu. Želja prosvetnih radnika bila je da đaci shvate i nauče kako se brani profesija, a imali su i šta da nauče.

U svoje obrazovanje i stručno usavršavanje ova učiteljica uložila je mnogo i dobitnica je nekoliko nagrada, uključujući i prvu nagradu za inovativnost Za zelenije i čistije škole Vojvodine 2009/10.

Upravo sa Dimitrijević za #BoljiOnline razgovarali smo o upotrebi veštačke inteligencije u školama, fokusu učenika, učenju, promenama u obrazovnom sistemu. Učiteljica nam je otkrila i čime je sve đaci uče i kako (p)ostati Bolji onlajn.

Prvog januara počela je generacija Beta, generacija veštačke inteligencije koja postaje sve zastupljenija u različitim zanimanjima. Koliko bi prostora veštačka inteligencija trebalo da bude zastupljena u školama i kako je iskoristiti na najbolji način?

Kao učitelj koji ima 23 godine radnog staža u školi i neko ko prati savremene tokove u obrazovanju smatram da je korišćenje veštačke inteligencije naša neminovost. Kao i svaka inovacija i prema ovoj moramo pristupiti oprezno, pre svega trebalo bi da razmišljamo o njenoj svrsishodnost. Prednosti upotrebe veštačke inteligencije mogu da sagledajavu iz ugla učitelja i đaka.

Iz ugla učitelja mislim da može pomoći u poboljšanju metoda učenja, pisanju i prilagođavanju nastavnih planova, kreiranje kvizova, udruživanje sa drugim učiteljima… Đacima se upotrebom alata za učenje veštačke inteligencije kao što su igre, simulacije, aplikacije, učenjem na daljinu obezbeđuje individualna podrška, a time oni postaju zainteresovaniji za učenje. Ono što je važno je da se ne zaboravi da su čovek i znanje nezamenljivi veštačkom inteligencijom, ona definitivno može da nam bude samo pomoć u radu i učenju.

Neka od istraživanja govore da naša pažnja sve više opada zbog (preteranog) gledanja u ekrane. Kako uspevate da učenicima održavate pažnju tokom časova?

Ovo je instant vreme! Kako odrasli tako i deca vrlo brzo gube fokus sa onoga što čitaju, slušaju, gledaju. Mislim da je aktivna nastava rešenje za to. Ta nastava se zasniva na savremenim pristupima u učenju, učenju putem otkrića, problemskoj nastavi, eksperimentima, projektnoj nastavi i drugim modelima nastave.

Takođe je važno istaći da decu treba vratiti knjizi. Čitanje je odličan metod vežbanja pažnje. Evo odmah jedan predloga za đake za čitanje, to su knjige „O dugmetu i sreći” Jasminke Petrović i „Ja sam Akiko” pisca Stefana Tićmija.

Šta biste promenili u obrazovnom sistemu?

Dugo godina je obrazovni sistem urušavan i na žalost sada smo tu gde smo sada, bez poštovanja. Kako bi se to promenilo, pre svega smatram da stranačkoj politici nije mesto u obrazovanju. Njime treba da se bave stručni, kompetentni, obrazovani ljudi iz naše struke.

Drugo, društvo mora da prepozna značaj obrazovanja i ulaže u njega. Ne znam da li ste znali da ove godine nije bilo selekcije prilikom upisa na Učiteljskom fakutetu, njega je mogao da upiše svako ko je želeo. To ne može tako, jer je ovo poziv koji treba da upisuju ljudi koji moraju pre svega da ga vole i da imaju talenat za njega.

Ministarstvo finansija bi trebalo da izdvoji mnogo veća novčana sredstva kako bi privuklo mlade i pametne ljude našoj profesiji, ali i sredstva da opremi ustanove u kojima se uči. Sledeći koraci u reformi bi bili revidiranje planova i programa, kao i smanjenje brojeva učenika po razredima. Iskreno se nadam da je došlo vreme za ove promene, u suprotnom ne vidim perspektivu za našu zemlju.

Kako najbolje organizovati svoje vreme za učenje?

Deca pre svega treba da shvate da učenje nije moranje, već da mu pristupaju sa željom da steknu znanje i veštine koje će im koristiti da bi imali kvalitetniji život. Danas su deca preopterećena vannastavnim aktivnostim i nemaju dovoljno slobodnog vremena za odmor i igru, što smatram da nije dobro.

Moja preporuka je uvek da se te vannastavne aktivnosti svedu na dve, a da jedna od njih bude sport, jer se kroz sport vežba i disciplina i poboljšavaju motoričke i kognitivne sposobnosti. Kada deca imaju ove veštine onda lakše organizuju i proces učenja.

Kako roditelji mogu da pomognu deci ako ne razumeju gradivo?

U procesu učenja roditelji su nam važni saradnici. Kada kažem učenje ne mislim samo na savladavanje nastavnih sadržaja, već i sticanje različitih veština. Za roditelje je važno da redovno budu u kontaktu sa učiteljem kako bi bili upoznati sa napredovanjem deteta. Na tim individualnim razgovorima roditelji dobijaju preciznija uputstva kako mogu da pomognu detetu.

Greška koju roditelji prave je prezaštićivanje i posmatranje deteta „ružičastim naočarima”. Uvek kažem da je za rešavanje problema bitno dijagnostikovati ga i prihvatiti ga.

Glavna uloga svih nas, i roditelja i učitelja, je da podržimo đake u tome da ojačaju kako bi mogli da pravilno reaguju u problemskim situacijama. Roditelji bi trebalo da budu tu kao podrška, savetodavac, nikako ne kao neko ko rešava probleme umesto njih ili uči sanjima.

Čime učite decu izvan gradiva, a čime ona uče Vas?

Uvek govorim da je naša učionica učionica bez zidova, jer deca treba da shvate da učionica nije samo prostor u okviru školske zgrade već i svet koji nas okružuje.

Drugo, mislim da je jako važno da sam učitelj bude model od koga učenici uče. U mojoj praksi nastavne sadržaje povezujem sa svakodnevim životom, uključujem debatu i razgovor kao metode rada, tako ih učim pravilnoj komunikaciji, razvijanju kritičkog mišljenja.

Sa đacima idem u šetnje, posećujemo parkove, muzeje, bioskope. Tako učenici imaju priliku da imaju očiglednu nastavu i lakše usvajaju nastavne sadržaje. Naša profesija je blagoslovena, jer je poces učenja obostran.

Od dece ima mnogo toga da se nauči. Oni su pre svega pravični, solidarni, empatični, čistog srca…Oni su, takođe, eksperti i za korišćenje digitalnih tehnologija, pa se često posavetujem sa njima i o tome. Pre svega oni su moja velika motivacija. Kada uđem u našu učionicu i pogledam ta bistra oka i znatiželjne poglede osetim nemerljivu sreću što imam šansu da učimo jedni od
drugih.

Koliko je važno biti podrška mladima da istraju u svojim ciljevima i željama?

Današnji đaci i studenti su pokazali ogromnu zrelost, jedinstvo. Svojim postupcima punim ljubavi su nas vratili na pravi put – put istine, čestitosti, empatije, solidarnosti…Ponosna sam na njih i imaju duboki naklon do poda od mene!

Jako je važno da mi odrasli prepoznamo kada je važno da stanemo uz njih. Ovaj današnji trenutak je upravo taj momenat.

Kako (p)ostati Bolji onlajn?

Bolji onlajn je imerativ za sve nas. On uljkučuje dve stvari – prva je mi kao kretori sadržaja koje onlajn plasiramo i drugo nas koji selektujemo sadržaj koji konzumiramo. Iza jednog i drugog je lepo ponašanje, pamet, mudrost.

Bezbednost na internetu je, takođe, jako važna tema o kojoj stalno treba pričati na časovima. Učitelji treba da shvate važnost ove teme, jer uz Bolji onlajne imamo zdraviju, zreliju i odgovorniju decu.