Znate li šta je greenwashing i kako da ga prepoznate?

Šta je greenwashing?

Greenwashing je marketinška strategija koja ima za cilj stvaranje iluzije održivosti, kako bi se privukli ekološki osvešćeni potrošači – kojih je (upravo zbog gore navedenih podataka) svakim danom sve više. Kako to zapravo izgleda u praksi? Kompanije kroz brending ambalaže, slogane i druge poruke, kao i raznorazne sertifikate ili društveno odgovorne akcije prikazuju svoje usluge ili proizvode kao ekološki prihvatljive. Zapravo, sve to su samo “kozmetičke” promene, jer se suštinski njihov način poslovanja, odnosno proizvodnje ne menja. I dok spolja sve izgleda lepo, čisto i zdravo, kompanija i dalje nastavlja da zagađuje okolinu. 

Neki od primera greenwashinga

• Valkswagen – Pre deset godina poznati brend automobila, Valkswagen, uhvaćen je u skandalu koji je danas poznat kao  – Dieselgate. Naime, prilikom testiranja novih modela automobila, u kompaniji su koristili softver za manipulaciju emisijama štetnih gasova. Na taj način nove modele su prikazali kao ekološki prihvatljive, dok su u stvarnosti oni emitovali znatno više zagađenja.
• Coca-Cola – Znate li da se samo 9% ukupnog platičnog otpada reciklira, dok ostatak završi na deponijama, u morima i okeanima? A, Coca-Cola je i dalje jedan od najvećih proizvođača plastičnnog otpada na svetu. Prema mnogim statistikama, najveći broj platičnih flaša koji završi u morima i okeanima pripada upravo ovoj kompaniji.
• H&M – Ovaj modni gigant, lansirao je kolekciju “Conscious” (Svesni), pod tvrdnjom da se radi o potpuno održivim modnim komadima. Međutim, razna istraživanja su pokazala da su te tvrdnje neosnovane. Dodatno, u jednom istraživanju iz 2021. godine otkriveno je da je čak 60% tvrdnji modnih brendova neistinito – dok H&M prednjači, sa čak 96% lažnih tvrdnji. Ono što je posebno zabrinjavajuće kod tekstilnog otpada jesu hemikalije koje služe za bojenje odeće, a koje najčešće završavaju u vodotokovima, ugrožavajući tako loklane ekosisteme. 
• Rayanair – 2020. godine tvrdili su da su oni avio kompanija sa najnižim emsijima štetnih gasova – što se naravno pokazalo kao potpuna laž, a sve njihove reklame sa ovim porukama su ubrzo zabranjene
• Nestle – Tvrdili su da njihova flaširana voda “Pure Life” potiče iz netaknutih izvora i da je naravno ekološki prihvatljiva. Istraživanja su pokazala da je ta voda zapravo iz područja koja su pogođena sušom, a njihove aktivnosti su stvorile dodatni negativni uticaj na lokalne ekosisteme i zajednice
• British Petroleum – Može li naftna industrija biti održiva i ekološki prihvatljiva? Logičan odgovor je – NE. Ipak, početkom 2000-ih ova kompanija je pokušala sebe da rebrendira, tako što je isticala da ulaže u obnovljive izvore energije. U stvarnosti samo su nastavili da ulažu još više sredstava u istraživanje i proizvodnju nafte i gasa. 

Kako nas brendovi obmanjuju na društvenim mrežama?

Kompanije najčešće koriste ove tri metode:

• Sertifikati i oznake – Sigurno ste na raznim proizvodima videli gomilu sertifikata, ali da li ste se zapitali šta oni zaista znače? Ili ste možda postavili još bolje pitanje – ko te sertifikate dodeljuje? Upravo to pitanje postavila je i Evropska unija, koja je najavila uvođenje regulativa po ovom pitanju, kako bi se sprečile manipulacije.
• Influenseri – Mnogi od popularnih influensera ne istražuju dovoljno proizvode koje promovišu kao “zelene”, pa time šire dezinformacije i učestvuju u obmanjivanju javnosti. Kompanijama to odgovara – jer danas su influenseri oni koji prodaju proizvod.
• Preuveličavanje ekoloških benefita i prikrianje štetnih aspekata proivodnje – Kompanije često naglašavaju jednu pozitivnu ekološku karakteristiku (npr. reciklirani materijal), dok zanemaruju mnogo veće probleme poput velike količine štetnih gasova u proivodnji ili eksploatacije resursa (radne snage, prirodnih dobara i sl.).

Kako prepoznati greenwashing?

Svakako, može biti teško, jer su kompanije postale sve obazrivije i snalažljivije. Zato treba obratiti pažnju na:

• Neosnovane tvrdnje – Korišćenje izraza poput “prirodno”, “ekološki”, ili “zeleno” – a da za to nema nikakvih konkretnih dokaza
• Skriveni podaci – Nedostatak transparentnosti o tačnom sastavu proizvoda ili o samom procesu proizvodnje
• Nepotvrđeni sertifikati – Ukoliko na nekoj ambalaži vidite mnoštvo sertifikata, verovatno je u pitanju greenwashing
• Brending i retorika – Lepe boje, fotografije prirode i dobri slogani mogu da nas zavaraju, pa  je ključno promisliti pre kupovine nekog proizvoda

Šta mi možemo da uradimo?

Svi mi, kao građani sveta, ali i aktivni korisnici digitalnih platformi imamo moć da utičemo na promene. Važno je:

• Informisati se – Pre nego što kupimo proizvod važno je da istražimo što više o njemu, čak i ukoliko nam ga preporuči naš/a omiljeni/a influenser/ka
• Smanjiti potrošnju – Pre svake kupovine dobro razmislite da li se radi samo o trendu ili vam je taj proizvod zaista potreban. Stalnom kupovinom novih proizvoda podržavamo masovnu proizvodnju, a time direktno utičemo na zagađenje okoline
• Reciklirati i donirati – Umesto da bacimo staru odeću, možemo je reciklirati ili donirati. Tako smanjujemo količinu otpada, ali i pomažemo drugima
• Menjati navike – Možda mislite da se korišćenjem cegera, korišćenjem staklene boce za vodu i pakovanjem hrane u staklene posude ne postiže mnogo, ali varate se – prema najnovijim podacima domaćinstva u značajnom procentu zagađuju okolinu. To je samo dokaz kako upravo svako od nas može i mora pokrenuti promene. Ne samo rečima, već i delima
• Aktivno ukazivati na probleme – Nemojte se libiti da društvene mreže koristite za podizanje svesti o ovim problemima. Delite informacije, učestvujte u diskusijama, podržite lokalne inicijative i male proizvođače.