Tanka je linija – Sloboda govora vs. nasilje
Učite klince da slobodno kažu šta misle, ali ponekad je to mač sa dve oštrice. Najbolji savet je da budete lični primer, ali ako vam je teško da im objasnite granicu između garantovane slobode da se javno izrazi mišljenje i ugrožvanja sigurnosti nekog lica, konsultovali smo stručnjake da vam taj posao olakšaju.
Prema Konvenciji UN, dete ima pravo na slobodu izražavanja, što uključuje slobodu traženja, primanja i prenošenja informacija i ideja svih vrsta, bez obzira na granice, bilo usmeno, pisano ili štampano, u obliku umetnosti ili putem bilo kog drugog medija po izboru deteta. U svetu u kom živimo, važnije je nego ikada da deci damo prave i tačne informacije i da ih naučimo da se slobodno izraze i iznesu svoj stav.
Takođe, kada ih naučimo bazičnim vrednostima slobode govora i mišljenja, mi ih spremamo za odraslo doba u kom će biti tolerant prema drugačijem mišljenju i neće se plašiti da iskažu svoje. Klinci danas žive u jednoj vrsti javnog “balona”, u digitalnom svemiru koji im je dostupan koliko i najbliži smartfon, tablet ili laptop. Zahvaljujući popularnosti društvenih medija, misli koje su nekada bile privatne ili su se šaputale među prijateljima, sada su dostupne svetu, često u 140 karaktera ili manje.
Sloboda govora involvirana je u društvene mreže, a odrasli se suočavaju sa velikom nesigurnošću dok pokušavaju da sustignu, presretnu i odgovore na (loše) ponašanje deteta. “Percepcija je da ljudi imaju pravo da kažu šta god žele i [oni] pomeraju granice, u nekim slučajevima prelazeći granicu bez ikakve odgovornosti” – kaže Džastin Pačin, profesor Univerziteta u Viskonsinu i ko-direktor Centra za istraživački rad sa sajber nasiljem.
Ali, zašto se deca osećaju slobodnom da na mreži kažu šta misle, kada to ne bi učinili licem u lice? Kada razgovarate sa nekim lično, manja je verovatnoća da ćete biti grubi ili agresivni jer možete videti lice i reakcije osobe kojoj se obraćate. Kada ste u digitalnom okruženju, nedostaju vam te “kočnice”, pa je verovatno da ćete biti krajnji u svojim reakcijama, objašnjavaju psiholozi. Umesto da se fokusiramo na društvene mreže, fokus treba da usredsredimo na sadržaj koji deca postavljaju i način na koji komentarišu i reaguju na (negativne) komentare.
Kada decu naučimo osnovnim kvalitetima, pripremamo ih za aplikacije koje koriste danas i za one koje će se pojaviti sutra. Naučite decu da, kada vide nešto što nije u redu, što nije fer, da ne ćute. Gde god da se nađu, neka govore, izgovore, neka nađu način da tome stanu na put. Za početak, neka se odmah obrate roditeljima, nastavnicima, prijateljima, bilo kojoj odrasloj osobi od poverenja. Najsvežiji primer kako sloboda govora pozitivno utiče na ponašanje dece na mrežama je pokret Black Lives Matter koji je pokrenuo osmogodišnji dečak iz Sent Luisa, okupivši stotine ljudi u maršu protiv rasne nepravde.
Istog meseca, u Njujorku, deca su marširala ispred javne biblioteke Bruklin u znak protesta protiv sistemskog rasizma držeći govore, obavezujući se da će zaustaviti nasilje nad afro – američkom decom. Glasovi i postupci dece i mladih mogu promeniti svet. U vreme rizika i straha, mladi ljudi prepoznaju trenutak, a mreže su njihov prozor u svet. Zrno nade je posađeno u svako dete nadahnuto da postane aktivan, obrazovan i angažovan građanin koji učestvuje u slobodnom, demokratskom društvu da bi doneo pozitivne promene.