Saveti za roditelje: kako ispričati priču u digitalnom vremenu?
Srž pričanja priče oduvek je ista i čine je emocije, ali digitalno doba otvorilo je nove mogućnosti za kreativno izražavanje.
Šta je digitalno pričanje priče?
Možda deluje neobično, ali digitalno pričanje priče znači samo da uobičajenom pripovedanju dodajemo digitalne elemente, poput fotografije, zvuka, videa ili posebih vizuelnih oblika teksta. Roditelji zabrinuti zbog negativnih uticaja tehnologije i aplikacija na decu mogu da odahnu, jer ovaj način kreiranja priče decu ne čini samo pasivnim posmatračima nego ih podstiče da istražuju svet oko njih, na primer, ako snimaju video ili fotografišu nešto što kasnije žele da iskoriste u priči.
Koliko ovaj vid izražavanja može da ohrabri decu?
Deca koja su stidljiva mogu da se osete opuštenije ako imaju opciju da nešto snime, a zatim podele sa okolinom, pored toga, svako osmišljavanje i prenošenje priče je kreativan proces koji je sam po sebi inspirativan. Dok traže elemente onoga što žele da ispričaju, poput savršene fotografije ili zvuka, deca uklapaju, menjaju, brišu, prosuđuju, donose odluke i na kraju posmatraju rezultat svog kreativnog i intelektualnog rada.
Kakva je uloga roditelja u digitalnom pripovedanju?
Roditelji su istraživači koji prvi koračaju nepoznatim teritorijama, i ohrabruju decu da čine isto, ili ih puštaju da sama istražuju mogućnosti, ali su u blizini da ih ohrabre. Tako je u životu, a vrlo je slično i u digitalnom prostoru priče, gde mame i tate istražuju mogućnosti i pomažu deci da ispolje svoje kreativne sposobnosti. Zato je važno da su roditelji uvek otvoreni za novine, da se ne boje mogućnosti aplikacija, i interneta uopšte nego da su spremni da deci pomognu u razumevanju alata koji su im dostupni i da ih ohrabruju u otkrivanju i primenjivanju novih digitalnih opcija. Roditelji mogu da budu ti koji kreiraju priču sami, vodeći dete kroz digitalnu avanturu i pretvarajući to iskustvo u iznenađenje, ali i smišljati sve to zajedno sa decom i uživajući u beskrajnom prostoru digitalnog koje obogaćuje naš svet. Glas roditelja koji priča priču ostaje jedan od najdražih zvukova koje dete može da čuje, i u pričanju priče uvek treba staviti akcenat na to.
Kako roditelji i deca mogu zajedno da osmisle digitalnu priču?
U smišljajnju priče nema ograničenja, pa i roditelji i deca mogu da uživaju u mašti, a evo nekih predloga koji digitalni elementi u tome mogu da pomognu: Fotografije: i roditelji i deca mogu da naprave fotografije, a onda o njima izmišljaju priče i stavljaju ih u neke drugačije kontekste. Takođe cela porodica može nacrtati crteže na papiru ili u digitalnom formatu, a onda o njima pričati priču.Aplikacije: one mogu fotografije, tekst i zvuk da pretvore u prave male filmove u čijem nastanku može da učestvuje cela porodica, a neke od njih su Toon Tolkit, Shadow Puppet ili Little Bird Tales. Naravno, svaki roditelj i dete trebalo bi da pronađu aplikaciju koja njima najviše odgovara. Bitno je i da ne zaboravimo da digitalno ne znači kraj pričanja priče kakvu poznajemo, nego je samo menja i obogaćuje na neočekivane načine. Prihvatanjem digitalnih mogućnosti u pripovedanju kreiramo dodatan prostor bliskosti i razumevanja jer sa decom delimo ono do čega im je stalo, a i sami neprestano učimo. U svemu tome najvažnije je da se dobro zabavimo, dodatno zbližimo sa članovima porodice, i iskoristimo nove načine da decu, ali i odrasle iznova učimo ili podsetimo koliko su važne tolerancija, ljubav, hrabrost i podrška.
