Mog-off ili nadlepšavanje među mladima: dečaci su danas pod istim pritiskom kao i devojčice
Šta je looksmaxxing, šta je mog-off, kako razvijamo nesigurnost kod dece i zašto je jedan poznati influenser kolabirao? Kako je estetika postala glavni parametar za sreću i uspeh? Kako da reagujemo kada nam deca to rade pred očima? I da li je poređenje zaista problem ili smo problem postali mi i primeri kojima ih okružujemo?
Kada je 2023. godine ugašen Omegle, platforma za nasumične video razgovore koja je godinama okupljala milione mladih, mnogi su pomislili da će sa njom nestati i problematični trendovi koji su je pratili.
To se nije dogodilo.
Omegle je ugašen nakon višegodišnjih kritika, tužbi i optužbi da nije uspeo da zaštiti maloletne korisnike od seksualnog uznemiravanja i drugih zloupotreba.
Ali potreba mladih da se upoznaju, upoređuju i budu viđeni nije nestala. Ili možda da kažemo njihova potreba za potvrđivanjem.
Njegovo mesto zauzele su nove platforme kao što su Ommoggle, OmeTV, Monkey i slične aplikacije za nasumične video razgovore, dok se sadržaji vezani za izgled i dalje masovno šire preko TikToka, Instagrama, YouTube Shorts-a i Discord zajednica. Naravno da se svi kriju i peru savest brojnim pravilima korisnika. Niko, međutim nije pričao o odgovornosti kada je dečije samopouzdanje u pitanju. To je ona tako krhka stvar o koju se porežu i najhrabriji ako se slomi.
Šta su looksmaxxing i mog-off?
U toj kulturi nastali su i pojmovi koji su donedavno bili poznati samo uskim internet zajednicama.
Looksmaxxing podrazumeva neprestano „optimizovanje“ izgleda – od treninga i nege do opsesivnog analiziranja vilice, nosa, visine i proporcija lica.
Mog-off je svojevrsno nadlepšavanje – direktno ili neformalno takmičenje u privlačnosti, u kome se mladi međusobno procenjuju i rangiraju.
Ako vam ovo zvuči kao dečiji izbor lepote, niste daleko od istine.
Da li su dečaci postali nove devojčice?
Godinama smo govorili o pritisku kojem su izložene devojčice. Danas, prvi put u istoriji, sličan teret sve češće nose i dečaci.
Savršena vilica.
Savršena kosa.
Savršeno telo.
Savršena visina.
Iza naizgled bezazlenih video-snimaka krije se ista poruka koju su generacije devojčica slušale decenijama:
„Bićeš srećan kada budeš dovoljno lep.“
Kako nastaju nesigurnosti?
Nijedno dete se ne rodi nezadovoljno svojim licem. Nesigurnosti se uče.
Uče se kroz poređenja.
Kroz komentare.
Kroz društvene mreže.
Kroz kulturu u kojoj je izgled postao valuta popularnosti.
A algoritmi su posebno dobri u tome da mladima stalno pokazuju nekoga ko izgleda lepše, uspešnije i poželjnije.
Da li je poređenje zaista problem?
Psiholozi smatraju da samo poređenje nije nužno loše. Ljudi su oduvek učili posmatrajući druge. Problem nastaje kada više ne upoređujemo vrednosti, karakter, trud i znanje, već samo spoljašnji izgled. Kada estetika postane važnija od identiteta. Jer za ovo drugo, potrebna je dubina i širina u percepciji.
Kada je lepota postala obećanje sreće?
Možda najveća zabluda našeg vremena jeste ideja da su lepota i sreća isto. U istom odnosu kao i novac i uspeh. Da će lepši ljudi biti voljeniji. Uspešniji. Prihvaćeniji.
A društvene mreže svakodnevno održavaju tu iluziju.
Zašto je kolabirao poznati influenser Clavicular?
Kada je influenser Braden Peters, poznatiji kao Clavicular, kolabirao tokom prenosa uživo, mnogi su se zapitali koliko daleko može da ode opsesija izgledom.
Njegov slučaj otvorio je pitanje da li kultura koja mladima poručuje da nikada nisu dovoljno dobri može imati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje.
Iako jedan trend sam po sebi ne izaziva bolest, stručnjaci upozoravaju da opsesivno bavljenje izgledom može doprineti anksioznosti, depresiji i telesnoj dismorfiji.
Šta da radimo kada to gledamo kod sopstvene dece?
Možda prvo treba da odustanemo od rečenice:
„Ma to su gluposti.“
Jer za njih nisu.
Za tinejdžera koji odrasta, prihvaćenost i izgled nisu površne teme. One su deo identiteta, odobravanja i ulaznice u društvo prihvaćenih. Zato je mnogo važnije da razgovaramo, a ne da osuđujemo. Da ih podsetimo da je lepota relativna, prolazna i nešto što niko od nas nije birao. Da ih podsetimo da vrednost čoveka nikada nije mogla da se izmeri vilicom, visinom ili brojem lajkova.
Da li smo od dečijih izbora lepote stigli do sveta u kojem se svi svakodnevno takmičimo?
Nekada su postojali Child Beauty Pageants. To su ona takmičenja u kojem učestvuju deca, a prijavljuju se uglavnom majke koje nisu ispunile svoje tinejdžerske snove. Deca stoje pred komisijom sa perikama i veštačkim zubima, pokazuju nekakve talente… a danas? Danas su pozornice mnogo veće. A publika je svuda. I možda se najveća promena nije dogodila u tome što se deca porede. Deca su to oduvek radila. Promenilo se to što su kriterijumi poređenja postali uži, a ogledala u koja gledaju beskrajna.
