Kako zaštiti lične podatke na internetu?

Lični podaci u eri društvenih mreža imaju visoku cenu. Različite kompanije, kada na primer instaliramo određene aplikacije ili kreiramo profile na društvenim mrežama, nude svoje „besplatne” usluge. Iako je bez prihvatanja smernica i pravila kompanije ne biste mogli da je koristite, mnogi, ni ne čitajući šta u njima piše, klikće na dugme „prihvatam” i na taj način „besplatnu” uslugu plaća svojim ličnim podacima. A naš narod bi rekao „ni kod babe nema džabe”.

Šta spada u lične podatke na internetu?

Lični podaci predstavljaju podatke koji se odnose na pojedince, a na osnovu kojih se svaka osoba može identifikovati. Na taj način može da se ugrozi i njena privatnost.

U lične podatke spadaju:

• Ime i prezime
• Adresa stanovanja
• Imejl
• Fotografija
• IP adresa
• Lokacija

Evropska Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti (The EU General Data Protection Regulation) koja se  primenjuje od 25. maja 2018. godine u zemljama Evropske unije, odnosi se na lične podatke i novi je standard zaštite podataka o ličnosti i privatnosti građana. Uredba akcenat stavlja na zaštitu ličnih podataka: rasne, nacionalne i religijske pripadnosti, seksualne orijentacije, podatke o zdravstvenom stanju pojedinaca, biometrijske podatke (fotografija lica, otisci prstiju…)…

Kako lične podatke ostavljamo na internetu?

Podaci o korisnicima, njihovim aktivnostima na internetu, pristup kontaktima, galeriji… samo su neke od stvari koju dajemo za korišćenje određenih aplikacija i platformi, poput Instagram, Fejsbuka, Snepčeta, TikToka. Sve to koristi se za analizu i kreiranje ličnih socijalno-psiholoških profila, kako bi se plasirale reklame prilagođene individualnim karakteristikama i potrebama korisnika, kao i analizirao profil korisnika – radna sposobnost, ekonomsko stanje, lična interesovanja, kretanje, potrošačke navike…  Onlajn ponašanje osobe, tj. podaci se prikupljaju posredstvom kolačića.

Lični podaci na internetu mogu podeliti u tri grupe:

1. Aktivni digitalni tragovi – svi oni podaci koji korisnici svesno ostavljaju prilikom korišćenja interneta (npr. prilikom kreiranja profila na društvenoj mreži)
2. Pasivni digitalni tragovi – podaci koje korisnici nesvesno ostavljaju na internetu prilikom njegovog korišćenja (npr. podaci o lokaciji, korišćenje pametnih stvari i pametnih igračaka)
3. Podaci dobijeni analizom aktivnih i pasivnih digitalnih tragova, pomoću algoritama

Takođe, lični podaci mogu da budu sakriveni u fotografijama ili video-zapisima koje objavljujemo na internetu, poput datuma rođenja, škole, firme… Mnogi lični podaci se mogu i otkriti u razgovoru putem četova ili mejla.   

Pojedini sajtovi traže prilikom otvaranja profila da navedu uzrast, jer na tim serverima postoji starosna granica za njihovo korišćenje. Razlog za to su što većina tih servera prikuplja i čuva podatke o korisnicima određenog uzrasta (najčešće 18+), ali ne i deci.

Prema američkom Zakonu o zaštiti privatnosti dece na internetu (The Children’s Online Privacy Protection Act), nijedna organizacija niti osoba koja koristi usluge na internetu ne sme da prikuplja lične podatke osoba mlađih od 13 godina bez odobrenja njihovih roditelja/staratelja. Da bi se taj korak izbegao, servisi pribegavaju starosnom ograničenju, koje je jasno navedeno u Uslovima korišćenja (koji moraju da budu prihvaćeni pre korišćenja određene platforme). S druge strane u obavezi su da obrišu profile koje naprave osobe mlađe od 13 godina.

Ipak, istraživanja pokazuju da je veliki procenat dece mlađih od 13 godina na društvenim mrežama, jer su prilikom kreiranja profila „prevarili sistem” upisivanjem pogrešnog uzrasta. Kada to dete uradi može da bude izloženo sadržaju koji nije namenjen njegovom uzrastu (nasilan ili eksplicitni, na primer), da izgubi dodatnu zaštitu i postavke privatnosti koje se odnose na uzrast mlađi od navedenog, te da njegovi profili budu obrisani i čak da mu bude onemogućeno da kasnije, kada postigne određenu starosnu granicu, kreira novi profil.

Informacije se pored kreiranja naloga mogu deliti i putem internet kupovine, učestvovanjem u anketi, preuzimanjem besplatnih softvera, pretraživanjem na internetu….

Šta roditelji mogu da urade?

Ukoliko je potrebno posedovanje profila na određenim platformama, roditelji mogu da pomognu detetu da otvori svoj profil tako što će koristiti porodičnu imejl adresu, jaku šifru, neće stavljati puno ime i prezime deteta već nadimak (ne lažno ime), mogu da posavetuju dete da dodaje kao prijatelje samo one osobe koje je upoznalo izvan interneta, da ne objavljuje svoje fotografije/snimke i da ne deli lične podatke, da im pomognu da promene automatski podešene postavke kako bi zaštitili privatnost i lične podatke…

Pored toga, važno je i da roditelji vode računa o svojoj decu – neretko objavljuju lične podatke dece na internetu. O tome se sve češće govori pod nazivom šerenting, o čemu smo već pisali.

Kako da zaštiti lične podatke i privatnost na internetu?

Prvo što nikako ne smete da zaboravite je da su podaci na internetu javno dostupni. Kako ne biste podelili lične podatke sa strancima na ulici, tako nemojte ni na internetu. Ukoliko delite lične informacije neka to bude samo sa bliskim osobama, koje poznajete van interneta, ali i tu budite oprezni šta delite.

Upoznajte se sa Uslovima korišćenja i Politikom privatnosti pre nego što kreirate profil na nekoj platformi. 

Poštujte starosna ograničenja.

Razmislite pre nego što nešto objavite, jer na taj način predstavljate sebe i kreirate svoj digitalni identitet.

Roditelji posebno treba da vode računa o privatnosti svoje dece, ali sa njima bi trebalo da razgovaraju o deljenju i zaštiti priivatnosti i ličnih podataka na internetu. 

Želite li da naučite više i proverite svoje veštine? Posetite tab Učionica, gde smo pripremili lekcije i testove o bezbednosti na internetu.

Reši kviz