Kako veštačka inteligencija može da radi u korist građana
Kada danas pomenemo veštačku inteligenciju, većina nas verovatno pomisli na fotografiju koju je AI pretvorio u filmski kadar, tekst koji je napisao umesto nas ili beskrajno dopisivanje sa chatbotom. Uz to uglavnom idu i strahovi: šta će biti sa poslovima, privatnošću, decom, školom i našim podacima.
A postoji i jedna druga, mnogo korisnija strana priče o veštačkoj inteligenciji o kojoj se mnogo manje govori. AI može da bude dobar sluga, a ne samo loš gospodar. Njegova najveća vrednost možda uopšte nije u tome da napravi lepšu fotografiju ili napiše sastav za nekoliko sekundi, već da pomogne ljudima tamo gde čovek teško može sam da obradi ogromnu količinu podataka.
To već nije neka daleka budućnost. Neki od takvih sistema postoje i u Srbiji.
Šta nam je pokazala pandemija?
Jedan od najzanimljivijih primera stigao je iz vremena pandemije, kada su naučnici počeli ozbiljnije da koriste otpadne vode za praćenje širenja virusa.
Ideja je bila jednostavna, ali veoma moćna. Umesto da se prati samo broj ljudi koji su se testirali, iz kanalizacionog sistema uzimali su se uzorci otpadnih voda i u njima tražio genetski materijal virusa SARS-CoV-2. Ako se koncentracija virusne RNK u otpadnim vodama povećava, to može da bude signal da se povećava i cirkulacija virusa među ljudima koji žive na tom području.
To nije značilo da se iz jednog uzorka moglo izračunati koliko tačno ljudi ima COVID-19. Količina virusa koju zaražena osoba izlučuje razlikuje se od čoveka do čoveka, a na rezultat utiču i količina vode, vremenski uslovi i karakteristike kanalizacionog sistema. Ali trend je mogao da bude veoma koristan.
Srbija je takođe učestvovala u istraživanjima ove vrste. Tokom pandemije praćeno je prisustvo SARS-CoV-2 u vodama na području Beograda, a istraživači su pokazali da analiza otpadnih voda može da pruži informacije korisne za epidemiološki nadzor.
Ovo je dobar primer jedne važne stvari: tehnologija ne mora uvek da bude vidljiva građaninu da bi mu koristila. Nekada radi u pozadini, a rezultat je informacija koja zdravstvenim službama daje više vremena za reakciju.
AI na eUpravi: manje vremena na šalterima i sajtovima
Jedan mnogo primer već je dostupan građanima. Na portalu eUprava postoji AI asistent kojem se pitanje može postaviti običnim jezikom.
To je važno jer većina ljudi ne zna tačan naziv državne usluge koju traži. Znamo šta želimo da završimo, ali ne znamo da li se to zove zahtev, elektronska usluga, postupak, potvrda ili nešto peto.
Umesto pretraživanja velikog broja stranica, građanin može da postavi pitanje, a asistent ga usmerava prema odgovarajućoj usluzi. Prema podacima Kancelarije za IT i eUpravu, do avgusta 2026. ostvareno je više od 357.000 razgovora sa ovim asistentom. Pitanja se odnose na pasoše, lične karte, saobraćajne prekršaje, poreske usluge, vozačke dozvole, eVrtić, eBolovanje i druge postupke.
To je možda mnogo korisnija upotreba AI-ja od većine onoga što svakodnevno gledamo na društvenim mrežama. Ako tehnologija može da nam skrati pola sata traženja informacije na nekoliko minuta, ona već radi nešto konkretno za građanina.
Sledeći korak bio bi još značajniji – da AI ne daje samo informacije, već da može da pomogne i u obavljanju pojedinih postupaka, poput zakazivanja termina ili popunjavanja obrazaca.
Kako AI pomaže lekaru?
Zdravstvo je još jedna oblast u kojoj se potencijal veštačke inteligencije teško može zanemariti.
Lekar svakodnevno radi sa ogromnom količinom informacija: simptomima, laboratorijskim rezultatima, snimcima, istorijom bolesti i podacima iz prethodnih pregleda. AI može da pomogne u prepoznavanju obrazaca i ukaže na ono što bi čoveku moglo da promakne.
U Srbiji je, na primer, pokrenut pilot-projekat primene veštačke inteligencije u ranoj dijagnostici retkih bolesti, u saradnji Instituta za veštačku inteligenciju Srbije i zdravstvenih ustanova, među kojima su UKCS, Tiršova i KBC Zemun. Cilj je da se put do dijagnoze skrati, što je kod retkih bolesti posebno značajno jer pacijenti često godinama prolaze kroz različite preglede pre nego što dobiju odgovor.
Važno je naglasiti da AI ovde ne treba posmatrati kao zamenu za lekara. Njegova korisnost je upravo u tome da lekaru pruži još jedan alat za analizu i da mu pomogne da ranije obrati pažnju na određene obrasce.
Može li AI da pomogne da imamo stabilnije snabdevanje strujom?
Još jedan primer koji građani uglavnom ne vide jeste energetika.
EPS koristi mašinsko učenje za prognoziranje potražnje za električnom energijom. Sistem obrađuje podatke i pokušava da predvidi koliko će energije biti potrebno, što je važno za planiranje rada elektroenergetskog sistema.
Nama kao korisnicima struje nije važno koji algoritam radi u pozadini. Važno nam je da sistem može što bolje da planira proizvodnju i potrošnju.
To je zapravo dobra ilustracija onoga što bi trebalo da bude jedna od glavnih uloga AI-ja u javnom sektoru: da građaninu olakša život, a da on često ni ne mora da zna da je tehnologija bila uključena.
Gde još postoji prostor?
I tu dolazimo do pitanja koje je možda važnije od nabrajanja postojećih projekata: zašto se ovakva tehnologija ne koristi još mnogo više?
AI bi mogao da pomogne gradovima da bolje predviđaju saobraćajne gužve i kvarove na infrastrukturi, zdravstvenim službama da ranije uočavaju određene trendove, javnim službama da brže odgovaraju na pitanja građana, a sistemima zaštite životne sredine da obrađuju velike količine podataka o vazduhu, vodi i drugim rizicima.
Naravno, za sve to potrebni su kvalitetni podaci, stručni ljudi i jasna pravila. Nije dovoljno kupiti softver i očekivati da će problem nestati.
Posebno je važno pitanje privatnosti. Ako država koristi velike količine podataka građana, mora da bude jasno koje podatke prikuplja, zašto ih koristi, ko im pristupa i kako se štite. Građanin takođe mora da zna kada u nekoj odluci učestvuje automatizovani sistem i kome može da se obrati ako smatra da je rezultat pogrešan.
Zato nije dovoljno samo da se pitamo koliko je AI pametan. Treba pitati i koliko je transparentan, koliko je bezbedan i ko odgovara kada pogreši.
Srbija je počela, ali građanin treba da oseti veću korist
Srbija je napravila prve korake. Postoje AI asistent na eUpravi, projekti u zdravstvu, primena mašinskog učenja u energetici i istraživanja u drugim oblastima. Postoji i Nacionalna platforma za veštačku inteligenciju, kao i državni programi kojima se podstiče njena primena u javnom sektoru.
Ali nekoliko dobrih projekata nije dovoljno da bismo rekli da je AI zaista postao deo javnih usluga.
Pravi test biće mnogo jednostavniji: da li će građanin zbog njega brže završiti posao, lakše dobiti informaciju, ranije dobiti zdravstvenu pomoć, imati pouzdaniju javnu uslugu ili biti bolje zaštićen od rizika?
Ako je odgovor da, onda AI ima smisla.
Ako samo pravimo još jednu tehnologiju koju treba da naučimo da koristimo, a ona ne rešava nijedan stvarni problem, onda smo promašili suštinu.
Veštačka inteligencija zato ne mora da bude ni čudo ni pretnja. Može da bude veoma običan, ali veoma koristan alat. Može da radi tamo gde čovek nema dovoljno vremena da obradi milione podataka, da primeti obrazac koji je teško uočiti, da predvidi potrebe sistema ili da građaninu pronađe informaciju za kojom bi inače dugo tragao.
I možda je upravo to ona strana AI-ja o kojoj bi trebalo više da govorimo. Ne o tome koliko lepo može da nam napravi fotografiju, već koliko dobro može da nam pomogne da rešimo stvarni problem.
Jer dobra tehnologija nije ona zbog koje imamo više razloga da budemo zadivljeni.
Dobra tehnologija je ona zbog koje nam je život makar malo lakši, bezbedniji i uređeniji.
