Kako su boje postale marketing?
Otkrivanje pola deteta prilikom redovne lekarske kontrole za pojedine roditelje znači i dan kada otpočinje i nabavka garderobe i ostale prateće opreme. Već godinama unazad roze je tradicionalno „boja za devojčice”, a „plava za dečake”.
Podela na boje prema polovima ne vezuje se samo za odeću, već se ogleda i u igračkama – sekcije u prodavnicama igračaka označena su „njihovom” bojom – čestitkama, ukrasnim papirima, knjigama – te tako imamo i knjige bajki za dečake i devojčice. Ipak, nije uvek bilo tako. Nekada davno plavo je bila boja namenjena devojčicama, a roze je bila boja za dečake. Čak se smatralo da je roze „muževnija”, a plava „ženstvenija”.
Boje zapravo nekada nisu bile povezane sa polom, kao što se to danas radi. Ranije su novorođenčad nosila uglavnom belo – tačnije bele haljinice. Razlog za to krije u praktičnosti. Naime bela tkanina se lako održava korišćenjem izbeljivača. Tek u uzrastu od šest ili sedam godina deca su počinjala da nose odeću u bojama, kao i komade garderobe koji su „otkrivali” njihov pol poput pantalona, košulja i suknji.
O ovome svedoči i fotografija 32. predsednika SAD Frenklina Delano Ruzvelta, koji je kao dečak nosio haljine i imao dugu kosu. Tada se praktikovalo da se dečaci ne šišaju do šeste godine.
Kako je sve počelo?
Povezivanje određenih boja sa polom počelo je sredinom 19. veka. Odeća za decu počela je da se pravi u svetlijim tonovima, a deceniju kasnije pomenute dve boje počeli su da vezuju za dečake, odnosno devojčice. Plavo su uglavnom nosile devojčice, dok su roze nosili dečaci.
Kao dokaz su časopisi sa početka prošlog veka, u kojima se navodilo da je plava delikatna i nežna boja, prikladnija za devojčice, roze je odlučnija, jača, i više odgovara dečacima.
Kada se to promenilo?
Situacija je počela da se menja tridesetih godina 20. veka, kada modne kuće reklamiraju pink kao boju „idealnu” za žene, dok je plava „preko noći” postala „muška boja”. Do početka Drugog svetskog rata, 1939, “rodne uloge” ove dve boje su potpuno zamenjene i tako je ostalo do danas. Godinama boje su se širile na celokuman asortiman prateće bejbi opreme, igračke, školski pribor, knjige…
Danas postoje stručnjaci koji se bave analizom boja, pronalaženjem idealne palete boja koja ide uz vaš ten, a u društvu je usađeno da boje imaju značenja – koje može da se razlikuje od kulture do kulture za određenu boju (na primer bela je u zapadnim kulturama simbol čistote, iskrenosti, dok u istočnim kulturama simbolizuje tugu).
Iako iskorenjivanja stereotipa koji su duboko usađeni u društvo nije lako, teže je odupreti se konzumerizmu odnosno pronaći stvari koje odgovaraju dečacima i devojčicama koje nisu u „pripiranoj” boji. Ti stereotipi mogu biti srušeni jer živimo u vremenu kada se o pravima, slobodama i rodnim identitetima govori više nego ikada pre, te tako može i da se odbaci podela na boje na osnovu polova – jer boje nemaju pol. Ono što živimo je marketing, a izbor boja treba da bude slobodan izbor.
Na kraju krajeva i kralj rokenrola Elvis Prisli vozio je roze kadilak, a muškarci su prvi radili stvari koje se danas smatraju „ženskim” poput šminkanja i nosenja visokih potpetica.
