Kako bi izgledala vaša verzija iz osamdesetih?
Jedna fotografija, jedan prompt i odjednom imate frizuru iz 1985, farmerke visokog struka i fotografiju koja izgleda kao da je godinama stajala u porodičnom albumu. Zašto nam je toliko zanimljivo da vidimo svoju „prošlost“ koju nikada nismo imali?
Upravo to ovih dana rade hiljade ljudi uz pomoć ChatGPT-ja. U trendu koji se širi društvenim mrežama, korisnici postavljaju svoju današnju fotografiju i traže od veštačke inteligencije da ih zamisli kao da su fotografisani tokom osamdesetih. Za nekoliko trenutaka dobijaju ono što izgleda kao izgubljena uspomena: frizuru sa volumenom, široka ramena, džins visokog struka, velike minđuše, retro enterijer i onu pomalo nesavršenu estetiku fotografija iz porodičnih albuma.
Trend je toliko brzo počeo da se širi da su mu se pridružile i javne ličnosti, a zanimljivo je da su neki od njih odgovorili na AI fotografije pravim fotografijama iz osamdesetih. Kao da je internet na trenutak dobio priliku da bira između veštački napravljene nostalgije i stvarne uspomene. Ali zašto nas toliko privlači ideja da vidimo sebe u vremenu u kojem nikada nismo živeli?
Nije stvar samo u frizuri
Na prvi pogled, ovo je još jedan zabavan internet trend. Kao kada smo pravili verzije sebe kao crtane likove, menjali boju kose ili generisali kako bismo izgledali sa 70 godina. Ipak, osamdesete imaju nešto posebno. Za generacije koje ih nisu lično doživele, one postoje kroz fotografije roditelja, stare filmove, muziku, televizijske serije, porodične priče i predmete koji su nekada bili potpuno obični, a danas izgledaju gotovo egzotično: kasete, fiksni telefoni, fotoaparati sa filmom, videorekorderi, nameštaj koji danas ponovo izgleda kul.
Kada AI napravi našu fotografiju iz tog perioda, ne dobijamo samo novu frizuru i drugačiju odeću. Dobijamo mogućnost da na trenutak zamislimo drugačiju verziju sopstvenog života. Kako bismo izgledali da smo odrasli tada? Da li bismo nosili ovakve frizure? Kakav bismo stil imali? Kako bi izgledala porodična fotografija? I možda najzanimljivije pitanje: da li bismo se prepoznali?
Nostalgija za vremenom koje nije naše
Psiholozi imaju termin za ovu pojavu: anemoia – nostalgija za vremenom koje nismo lično iskusili. Za vremenom koje znamo samo kroz stare fotografije, filmove, muziku i priče. Iako termin nije klasična klinička dijagnoza, dobro opisuje osećaj koji mnogi ljudi imaju kada gledaju stare fotografije, slušaju muziku iz perioda pre svog rođenja ili zamišljaju kako bi izgledao život u nekoj drugoj epohi.
Nostalgija nam inače pomaže da povežemo prošlost sa sopstvenim identitetom. Ona može da pojača osećaj kontinuiteta i pripadanja, pa čak i da učini da se osećamo povezanije sa drugim ljudima. Kada je prošlost naša, to je sećanje. Kada nije, možemo je doživeti kao neku vrstu zamišljenog sećanja. AI upravo tu dobija zanimljivu ulogu. Do sada smo tuđe osamdesete gledali na starim fotografijama, a sada u njih možemo ubaciti sebe.
Ono što dobijamo nije autentična fotografija iz 1985. godine. To je savremena generisana slika koja koristi vizuelne znakove koje povezujemo sa tim vremenom. Model zna da su osamdesete velike frizure, određene vrste odeće, specifična rasveta, studijski portreti, analogni film i pomalo izbledele boje. Kada mu sve to zatražimo zajedno sa našom fotografijom, on od tih elemenata pravi uverljivu vizuelnu priču. Zato najbolji rezultati ne izgledaju kao običan filter preko postojeće fotografije. Cilj je da slika deluje kao da je zaista mogla da nastane tada.
Ako želite da probate
Dovoljna je fotografija sa dobrim osvetljenjem i licem okrenutim prema kameri. Zatim je možete ubaciti u ChatGPT i kopirati prompt ispod:
„Prikaži ovu fotografiju kao autentičan studijski portret iz osamdesetih godina. Zadrži moj identitet, crte lica, boju kože i oblik lica potpuno prepoznatljivim i nepromenjenim. Promeni samo frizuru, odeću, modne dodatke i ambijent tako da odgovaraju sredini osamdesetih. Dodaj frizuru i odeću karakteristične za to vreme. Koristi direktan blic fotoaparata, suptilno zrno analognog filma, blago izbledele tople tonove i nežnu teksturu vintage fotografije. Dodaj klasičnu studijsku pozadinu karakterističnu za osamdesete. Neka rezultat izgleda kao prava fotografija snimljena 1985. godine i sačuvana u porodičnom albumu, a ne kao savremena fotografija na koju je samo primenjen vintage filter.“
Zašto nam je ovo toliko zabavno?
Možda zato što trend zapravo nije samo o osamdesetim. On je o nama. Ljudi ne žele samo da vide kako je izgledala neka epoha. Žele da vide kakvi bi oni bili u njoj. To je jedna od najzanimljivijih stvari koje veštačka inteligencija danas omogućava: ne menja samo fotografiju, već nam dozvoljava da eksperimentišemo sa sopstvenim identitetom. Možemo da zavirimo u različite verzije sebe: mlađe, starije, iz drugog vremena, drugog stila ili potpuno drugačijeg života. I sve to uz pomoć jedne fotografije. Upravo zato ovaj trend toliko brzo osvaja društvene mreže. U vremenu u kojem svakodnevno gledamo savršeno producirane slike drugih ljudi, prijatno je napraviti jednu koja govori nešto sasvim drugačije. Veštačka inteligencija nas vraća u prošlost koju nikada nismo živeli, a onda nas, sasvim neočekivano, podseti da je prošlost naših roditelja nekada bila njihova sadašnjost. I da neke od najzanimljivijih priča o tom vremenu ipak ne moramo da generišemo.
