Gig ekonomija – sve zastupljeniji vid poslovanja
Poslednjih nekoliko godina gig ekonomija sve je popularnija na ovim prostorima. Termin „gig” označava nastup ili tezgu, te je najviše korišćen kada su u pitanju zakazivanja svirki i turneja. Gig ekonomija je zapravo ekonomija honorarnih poslova i predstavlja novi vid rada koji je baziran na kratkoročnim ugovorima i frilens (freelance) radu. Prve godine kada se govorilo o gig ekonomiji, pojam se vezivao za kompaniju Uber.
Rezultati Onlajn idenksa rada (Online labour index) Oksfordskog internet insituta pokazuju da je Srbija 2018. bila 11. u svetu i četvrta u Evropi po broju aktivne digitalne radne snage – gledajući proporcionalno odnos broj stanovnika i broj frilensera. Gig poslovima se bave programeni, veb dizajneri, stručnjaci za digitalni marketing, prevodioci, dostavljači, vozači, kopirajteri…Honorarci, odnosno platformski radnici kako ih još nazivaju, pripadaju različitim slojevima društva, a najviše ih ima među studentima.
Studija američke multinacionalne konsultantske firme Mekinsi (McKinsey & Company) iz 2016. godine pokazala je da se nezavisnim i samostalnim radom u Evropi i Americi bavi 162 miliona ljudi. Procene su da onlajn, na nivou EU, posluje 28 miliona ljudi i da će do 2025. broj porasti na 43 miliona.
Doprinos razvoju ovog načina poslovanja donele su onlajn platforme, koje pomažu povezivanju poslodavaca i zaposlenih, čemu je dodatno doprinela pandemija Kovida-19. Umrežavanje sa potencijalnim klijentima moguće je i putem zajednice na LinkedIn-u.
Poslove je lako naći putem sajtova za frilensere, poput Upwork ili Fiverr. Opcija za poslove ima mnogo. Nije potrebna formalna papirologije, niti završen fakultet, već je važno da se posao obavi kvalitetno, na vreme i unutar planiranog budžeta.
Prednosti gig poslovanja je rad od kuće i na više projekata, ili pak u različitim oblastima, kao i kombinaciju sa stalnim ili part-time poslovima. Ovaj vid poslovanja obuhvata da se za kraće vreme, od uobičajenih osam radnih časova, može zaraditi veći novac i da ostane više slobodnog vremena za druge aktivnosti. Za one koji više vole da rade noću, daje im mogućnosti da rade za klijente sa „druge strane sveta” i priliku da više zarade. Takođe, gig poslovi mogu biti sjajan način za učenje novih veština, učeći od profesionalaca i na odabranim projektima.
Mane gig zanimanja su to što radni staž nije zaveden, nema penzionog i zdravstvenog osiguranja, ukoliko ne postanete paušalac i počnete da plaćate dodatne poreze, te što uslovi rada nisu transparentni. I pored mogućnosti da bavljenje određenim poslovima može da donese i mnogo veće zarade nego regularni osmočasovni poslovi, na nepovoljan položaj platformskih radnika ukazuju i podaci o njihovim primanjima – da 55 odsto njih zarađuje manje od neto minimalne satnice u zemlji u kojoj rade i da je 41 odsto vremena neplaćeno, pokazuju podaci Youth foruma.
Kada govorimo o polovima, položaj i broj platformskih radnika nije jednak – npr. u SAD više od 50 odsto žena se bavi gig poslovima, dok je u Indiji taj procenat manji od 30 procenta. Istraživanje „Rodni jaz u onlajn platama gig ekonomije i rodne razlike u preferencijama posla” (Gender wage gap in online gig economy and gender differences in job preferences, 2018) pokazuje i da žene zarađuju manje od muškaraca, čak i kada se bave platformskim poslovima.
