Digitalni detoks koji podmlađuje mozak za deceniju: Šta se desi kada na dve nedelje isključimo internet?

Postoji zanimljiv paradoks savremenog života. Tehnologija nam štedi vreme više nego ikada ranije, ali imamo osećaj da ga imamo manje nego ikada. Pametni telefoni nam omogućavaju da za nekoliko sekundi pronađemo informaciju za koju su nekada bili potrebni sati, a ipak se sve češće žalimo na umor, rasejanost i manjak koncentracije.

Možda je problem u tome što naš mozak nikada ne dobija priliku da zaista odmori?

Upravo tim pitanjem bavili su se istraživači sa Univerziteta Džordžtaun u Sjedinjenim Američkim Državama. Njihova studija, istraživala je kako privremeno isključivanje mobilnog interneta utiče na pažnju, raspoloženje i opšte mentalno zdravlje.

Rezultati su bili toliko upečatljivi da su privukli pažnju naučnika širom sveta.

Kada telefon postane samo telefon

U eksperimentu je učestvovalo skoro 500 ljudi koji su svakodnevno provodili oko pet sati koristeći svoje pametne telefone. Njihov zadatak bio je jednostavan na papiru, ali izuzetno zahtevan u praksi. Tokom dve nedelje morali su da blokiraju pristup internetu na telefonu.

To nije značilo da ostaju bez komunikacije. Pozivi i SMS poruke bili su dozvoljeni. Ono što je nestalo bili su algoritmi, notifikacije, društvene mreže, video-platforme i svi oni mali digitalni sadržaji koji neprimetno gutaju sate.

Drugim rečima, moderni pametni telefoni privremeno su vraćeni na svoju prvobitnu funkciju.

Postali su obični telefoni. I upravo tada počelo je nešto zanimljivo.

Mnogi učesnici su u prvim danima opisivali osećaj nelagodnosti. Instinktivno su posezali za telefonom iako su znali da tamo nema ničega novog. Neki su prijavljivali osećaj sličan apstinenciji. Drugi su govorili da im je vreme odjednom postalo neobično dugo.

To možda zvuči čudno, ali nije iznenađujuće.

Naš mozak je tokom godina naučio da očekuje stalne dopaminske nagrade. Svaki lajk, poruka, video ili nova objava predstavlja potencijalni izvor zadovoljstva. Kada te nagrade nestanu, mozak prolazi kroz period prilagođavanja.

Šta se događa kada prestanemo da hranimo algoritme?

Najveće iznenađenje nije bilo to što su ljudi koristili telefon manje. Najveće iznenađenje bilo je ono što su počeli da rade umesto toga.

Istraživači su primetili da su učesnici više vremena provodili napolju, više razgovarali sa prijateljima i članovima porodice, češće se bavili hobijima i duže spavali.

Drugim rečima, nisu samo prestali da skroluju. Počeli su da žive drugačije.

Čak 91 odsto učesnika prijavilo je značajno poboljšanje u najmanje jednoj oblasti života. Neki su se osećali smirenije, drugi srećnije, a treći su prvi put posle dugo vremena imali osećaj da kontrolišu sopstvenu pažnju.

Posebno je zanimljivo što su učesnici u proseku dobijali oko 20 minuta dodatnog sna svake noći. Dvadeset minuta možda ne zvuči mnogo, ali na godišnjem nivou to predstavlja više od pet dodatnih dana kvalitetnog odmora.

Zašto nam internet toliko iscrpljuje mozak?

Mnogi ljudi veruju da odmaraju dok gledaju sadržaj na telefonu. Međutim, neurobiologija govori drugačije. Svaki video, naslov ili objava zahteva obradu informacija. Mozak procenjuje da li je sadržaj važan, zanimljiv, koristan ili zabavan. Taj proces se ponavlja stotinama puta dnevno.

Problem nije samo količina vremena provedena pred ekranom. Problem je količina pažnje koja se troši.

Naš nervni sistem evoluirao je u svetu u kojem je broj stimulansa bio ograničen. Danas za nekoliko minuta možemo dobiti više informacija nego što je prosečna osoba pre nekoliko vekova dobijala tokom mesec dana.

Mozak jednostavno nije dizajniran za takvu vrstu neprekidnog bombardovanja.

Podmlađivanje mozga za deset godina

Najzanimljiviji deo istraživanja odnosio se na pažnju.

Pre početka i nakon završetka eksperimenta učesnici su prolazili testove koji mere sposobnost održavanja fokusa tokom dužeg vremenskog perioda. Rezultati su pokazali da se njihova pažnja značajno poboljšala.

Poboljšanje je bilo toliko veliko da su istraživači procenili da odgovara poništavanju približno deset godina kognitivnog starenja.

Naravno, niko nije doslovno postao deset godina mlađi. Ali njihov mozak je počeo da funkcioniše kao mozak osobe sa znatno boljim kapacitetom za koncentraciju.

To je posebno važna vest za učenike, studente i sve koji imaju osećaj da više ne mogu da se fokusiraju na jednu stvar duže od nekoliko minuta.

Pažnja nije izgubljena. Mozak je samo preopterećen.

Kako da napravite digitalni detoks bez odlaska u ekstrem?

Dobra vest je da ne morate da živite bez interneta dve nedelje kako biste osetili prve koristi.

Male promene često daju iznenađujuće velike rezultate.

• Punite telefon van spavaće sobe. Tako ćete izbeći večernje i jutarnje skrolovanje koje mnogima određuje ritam dana.
• Uvedite zone bez ekrana. Trpezarijski sto, terasa ili dnevna soba mogu postati mesta rezervisana za razgovor i odmor.
• Pravite mini-detokse. Počnite sa jednim satom dnevno bez interneta. Zatim produžite na dva.
• Ne menjajte jednu aplikaciju drugom. Ako ugasite Instagram, a odmah otvorite YouTube, mozak nije dobio odmor.

I najvažnije – vratite dosadu u svoj život. Koliko god čudno zvučalo, dosada nije neprijatelj. Ona je prostor u kojem se rađaju kreativnost, mašta i duboko razmišljanje.

Vreme je da vratimo pažnju sebi

Digitalni detoks nije rat protiv tehnologije. Internet nam donosi ogromne koristi i nezamislivo olakšava svakodnevni život. Ali kao i sa svakim moćnim alatom, pitanje nije da li ga koristimo, već da li on koristi nas.

Studija sa Džordžtauna pokazala je nešto važno: naš mozak poseduje neverovatnu sposobnost oporavka. Potrebno mu je samo malo prostora, malo tišine i malo manje algoritama. 

Ponekad najnapredniji način da unapredimo svoj um nije nova aplikacija. Ponekad je dovoljno da pritisnemo „isključi“.

---