Da li znaš šta znači…Sajber rečnik (za početnike)
Od A do Š, otkrij koje reči iz sajber rečnika su ti poznate, koliko su prisutne u tvom svakodnevnom govoru i, naravno...nauči neke nove :)
Avatar – ikonica, grafička slika, koja predstavlja određenu osobu u digitalnom okruženju. Avatari mogu da se koriste u video-igricama, forumima, društvenim mrežama.
Algoritam – skup pravila ili koraka koje je neophodno izvesti prilikom rešavanja nekog problema.
Aplikacija – računarski program dizajniran za rad na mobilnim telefonima, tabletima, pametnim satovima…
Asistivna tehnologija – odnosno pomoćna tehnologija, koja je prilagođena za starije osobe ili osobe sa invaliditetom, sa ciljem prevazilaženja njihovih funkcionalnih ograničenja i poboljšanja kvaliteta života.
Bag(ovanje) – greška u kodu koja remeti ili u potpunosti blokira pravilan rad softvera.
Bitkoin – najpoznatija kriptovaluta, vrsta digitalne valute, nastala 2009. godine.
Blog – publikacija na internetu koji sadrži tekstove u obrnutom vrementskom intervali (od najnovijim ka najstarijim). Predstavljaju vrstu internet dnevnika gde ljudi mogu da pišu o onome što im se dešava u privatnom životu. Prvi blogovi nastali su sredinom 90-ih, a Džastih Hol smatra se jednim od prvih blogera. Prvi blogovi u Srbiji pojavili su se 2003. godine.
Bot – predstavlja softverskog robota. Internet bot se integriše na veb lokacijama i ponaša se kao da je čovek.Najzastupljeniji su čet-botovi (oponaša čet partnera), spam-botovi (spadaju u kategoriju štetnih softvera) i igrački botovi (oponaša protivnika u igri). Kod nas ovaj izraz koristi se u prenesenom značenju za pripadnike internet timova političkih stranaka, koji na portalima i na društvenim mrežama ostavljaju komentare podrške stranci kojoj pripadaju. Mogu da se prepoznaju tako što koriste sličan rečnik i određene reči ili fraze.
Veb (World Wide Web) – međunarodna mreža računarskih baza podataka koje koriste internet i njegov poseban sistem za povezivanje informacija. U prevodu na srpski označava svetsku mrežu.
Vebinar – predavanje ili radionica koja se održava putem interneta. Može da se prati u uživo ili da se pogleda kasnije.
Veštačka inteligencija (artificial intelligence) – sposobnost računara ili kompjuterski kontrolisanog robota da se „ponašaja” na način svojstven inteligentnim bićima.
Virtuelna realnost (virtual reality) – računarski generisano okruženje dizajnirano sa ciljem da simulira fizičko prisustvo osobe u određenom okruženju koje se doživljava kao realno. Kroz VR naočare ili druge specijalne uređaje, korisnici mogu da utonu u digitalni svet i da se osećaju kao da su fizički u njemu.
Vlog (video blog) – sličan je blogu, samo što se umesto teksta objavljuju video-snimci. Ovakvi sadržaji najpopularniji su na Jutjubu.
Dark-veb (dark web) – tamni ili mračni internet, koji je pun šifrovanog onlajn sadržaja koji ne može da se pronađe putem konvencionalnih internet pretraživača. Dark veb deo je dubokog veba (deep web), koji služi za promociju ilegalnih aktivnosti, od prodaje droge do razmene pedofilskih sadržaja.
Debagovanje – proces pronalaženja i rešavanja bagova koji sprečavaju pravilan rad softvera ili sistema.
Dezinformacija – medijska manipulacija koja se zasniva na činjenicama, netačnim i poluproverenim informacijama. Predstavlja blaži oblik lažnih vesti.
Digitalna asistivna tehnologija – tehnologija koja ima pomoćnu funkciju, npr. prilagođene tastature, miševe, monitore, programe za prepoznavanje glasa, mogućnost povećanja slike na monitoru, prebacivanja teksta u govor i slično.
Digitalni marketing – marketinške aktivnosti koje se obavljaju putem interneta.
Digitalni identitet – identitet osobe u digitalnom okruženju, u kojem drugi kreiraju sliku o nama na osnovu sadržaja naših profila na društvenim mrežama i sadržaja koji na njima ostavljamo.
Digitalni imigranti – generacije rođene pre pojave digitalnih tehnologija i interneta.
Digitalni jaz – razlika između onih koji imaju i onih koji nemaju pristup digitalnoj tehnologiji. Digitalni jaz može biti podeljen u tri nivoa: 1. razlike u pristupu digitalnoj tehnologiji; 2. razlike u digitalnim veštinama i 3. razlike u korišćenju digitalne tehnologije za rešavanje realnih životnih problema.
Digitalna pismenost – niz znanja, veština i stavova koji su neophodni za kritičko, bezbedno i kreativno korišćenje digitalnih tehnologija.
Digitalni tragovi (digital footprints) – tragovi koje ostavljamo za sobom prilikom korišćenja interneta. Njima oblikujemo sopstvenu digitalnu reputaciju i način na koji nas drugi ljudi vide. Mogu biti pasivni i aktivni. Pasivne korisnici ne ostavljaju namerno i svesno, već se čuvaju bez njihovog znanja, kao što je IP adresa uređaja sa kog se pristupa na internet. Aktivni su oni koji korisnici ostavljaju na internetu prilikom deljenja informacija (poput ličnih podataka) na sajtovima ili društvenim mrežama.
Digitalni urođenici – generacije koje su rođene nakon pojave digitalnih tehnologija i interneta.
Distraktori – ometajući faktori. Predstavljaju nepotrebne i nepoželjne sadržaji na internetu, npr. reklame. Pojeidni pretraživači imaju alate koji ih blokiraju.
Društvena mreža – vrsta internet servisa koji povezuje ljude širom sveta, putem kojih mogu da se povezuju sa različitim ljudima, komuniciraju, dele tekstualne, video i foto sadržaje… Uglavnom su besplatne i to je jedan od razloga zašto privlače mnogo korisnika. Prva društvena mreža Six Degress pojavila se 1997. godine.
Embedovanje – umetanje/ubacivanje foto, video ili audio sadržaja u tekst.
Emotikon ili emodži – grafički prikaz ljudskog lica kojim se izražavaju različita osećanja. Izraz je nastao spajanjem reči emocija (emotion) i ikonica (icon). Najpoznatiji emotikon je tzv. smajli.
Enkripcija – šifrovanje, proces tokom kojeg se podaci prebacuju u nečitljivu formu za osobe koje ne poseduju „ključ”. Da da bi mogli da se koriste i razumeju, podaci moraju se dekodiraju kroz tzv. proces dekripcije.
Zlonamerni softver ili marvel – program koji se koristi za namerno ometanje ili vršenje uticaja na računarski sistem, putem kojeg se neovlašćeno prikupljaju podaci ili se pristupa privatnim fajlovima bez znanja ili odobrenja vlasnika.
Igrački bot – koristi se u računarskim igrama da gde oponaša protivnikovu igru, npr. u strategijskim i kartaškim igricama ili šahu.
Internet – globalni sistem umreženih računarskih mreža. Naziva se i „mreža svih mreža“, koja korisnicima omogućava pristup i razmenu informacija na globalnom nivou, bez obzira na to gde i u kom trenutku se nalaze.
Internet igračaka – igračka povezana na internet. Bežično povezivanje igračaka sa drugim igračkama i uređajima kojima je omogućen prenos podataka. Na taj način dete može da bude u interakciji sa igračnom. Prva interaktivna lutka sa kojom je dete moglo da komunicira bila je barbika Hello Barbie, koja se pojavila 2015. godine.
Internet predator – osoba koja koristi internet kako bi uspostavila kontakt sa (najčešće) decom i mladima u cilju njihove zloupotrebe ili seksualnog iskorišćavanja.
Influenser – osoba koja ima moć da utiče na veliki broj ljudi posredstvom tradicionalnih medija ili društvenih mreža. Iako mogu da se podele u dve kategorije – one koji su poznati na osnovu svog zanimanja (sportisti, glumci, pevači, modeli…) i na one koji su popularnost stekli na društvenim mrežama – influensere najčešće vezujemo za ljude koji su postali poznati putem interneta.
Informaciona pismenost – skup znanja i veština koji su neophodnih za pronalaženje, čuvanje, organizovanje i kritičko procenjivanje informacija.
IP adresa ili adresa internet protokola (internet protocol address) – jedinstvena numerička oznaka koja se dodeljuje svakom uređaju koji je povezan sa internetom. Služi da bi se računari identifikovali i razlikovali.
Kapča (CAPTCHA) – sigurnosna provera kojom se utvrđuje da li je korisnik uređaja čovek ili mašina (bot). Prilikom provere od korisnika se zahteva da uneke određene karaktere, reši prostu matematičku operaciju, pronađe određene objekte na fotografijama…
Kju-ar kod (QR code iliti Quick Response) – u bukvalnom prevodu znači brzi odgovor. To je link koji vodi ka nekoj stranici na internetu ili društvenoj mreži. Nalazi se i na pakovanjima različitih proizvoda. Da bi se očitao kod neophodno je da se poseduje pametni telefon.
Klikbejt (clickbait) – senzacionalistički naslov, koji pogrešno predstavlja tekst ili video-zapis, a čija je svrha da privuče čitaoce/gledaoce da kliknu na njega. Klikbejt naslovi obećavajući sadržaj koji zapravo ne postoji. Pojam je nastao spajanjem reči klik (click) i mamac (bait), što bi u bukvalnom prevodu značilo „mamac za klikove“. Najčešće ih koriste tabloidi, kada je reč o poznatim ličnostima ili vestima iz hronike.
Kodiranje – pisanje niza instrukcija koje omogućavaju računaru da izvršava različite zadatke, rešava probleme, bude u interakciji sa korisnikom. Koristi se kao sinonim za računarsko programiranje.
Kolačići (cookies) – mali tekstualni fajlovi koji se čuvaju u internet pretraživaču korisnika kada pregleda neki sajt sa ciljem da se prikupe informacije o korisniku i njegovim interesovanjima.
Korisnički oblikovan sadržaj (user-generated content) – odnosi se na komentare, odnosno reakcije i povratne informacije publike na objavljene sadržaje na portalima. Neretko se dešava da ti komentari budu govor mržnje, koji je neophodno zaustaviti. Iz tog razloga pojedini mediji ukidanju komentarisanja određenih ili svih sadržaja koje objavljuju, kada procene da bi ti sadržaji izazvali uvredljive komentare, poziv na nasilje i mržnju.
Kriptovaluta (crypto currency) – vrsta digitalne valute, zasnovana na kriptografiji (šifrovanju), što je čini teškom za falsifikovanje. U mnogim zemljama kriptovalute nisu pravno regulisane, tj. ne postoji zakon kojim se reguliše trgovina virtuelnim novcem. Bitkoin je prva digitalna valuta.
Lažne vesti (fake news) – netačne ili obmanjujuće vesti, plasirane u medijima ili na društvenim mrežama kako bi se izmanipulisalo čitaocima/gledaocima. Mogu da utiču na smanjeni uticaj istinitih vesti i poverenje u profesionalno medijsko izveštavanje.
Medij – reč je nastala od latinskog izrada medium, što znači nešto što se nalazi u sredini, tj. nešto što predstavlja sredinu. Predstavlja komuniciranje sa ljudima putem različitih medijskih vrsta, kao što su: novine, televizija, radio, internet…
Nomofobija – osećaj straha od gubitka mobilnog telefona.
Otvoreni podaci – podaci koji su dostupni korisnicima za besplatnu i ponovnu upotrebu, uz naravno poštovanje autorskih prava.
Podešavanja privatnosti – kontrola korisnika nad ličnim podacima i ograničavanje količine informacija koje su dostupne drugima.
Politika privatnosti (privacy policy) – pravila koja se odnose na način korišćenja ličnih podataka korisnika, npr. koje informacije se prikupljaju i u koje svrhe, i uslovi na koje korisnik pristaje prilikom registrovanja na neki servis na internetu.
Portal – veb stranica koja pruža različite medijske sadržaje i žanrove na internetu, a koji su klasifikovani na rubrike. Takvi saržaji prilagođavaju se različitim vrstama uređaja – kompjuterima, mobilnim telefonima, tabletima… Sadržaji na portalima mogu da budu potpuno besplatni, delimično besplatni ili zaključano, odnosno da je neophodno platiti pretplatu kako bi se istom pristupilo.
Pravo na zaborav – pravo korisnika da traži brisanje ličnih podataka sa interneta ukoliko proceni da mu je ugrožena privatnost.
Provera činjenica (fact checking) – proveravanje svakog podatka koji je napisan/izgovoren u određenoj tvrdnji. Za proveru se koriste javno dostupni podaci, arhive, društvene mreže… Proveravanje činjenica je osnov profesionalnog novinarstva. Osobe koje se bave proveravanjem činjenica nazivaju se fektčekeri.
Proširena realnost – stvaran svet proširen računarski generisanim podacima i objektima. Najbolji primer proširene realnosti je igrica Pokemon GO.
Roditeljska kontrola – tehničke mere zaštite koje omogućavaju odraslima da zaštite decu tokom korišćenja interneta. Roditelj mogu da ograniče vreme koje će dete provesti na internetu ili da ograniči pristup sadržajima.
Roditeljska saglasnost – saglasnost roditelja/staratelja za detetovo korišćenje servisa na internetu.
Sajber ili internet kriminal – kriminal koji se izvršava u sajber prostoru.
Sajberbuling (cyberbullying) ili zlostavljanje na internetu – predstavlja ponašanje koje se ponavlja s ciljem da zastraši i/ili osramoti određenu osobu. Pod time se ubraja: širenje lažnih vesti, objavljivanje fotografija, uvredljive poruke, pretnje putem interneta, lažno predstavljanje i slanje neprijatnih poruka…
Seksting (sexting) – slanje ili primanje seksualno eksplicitnih ili seksualno sugestivnih poruka, fotografija ili videa. Odvija se putem SMS-a, društvenih mreža, mejla…
Skem (scam) – pokušaj prevare korisnika.
Spam – masivno slanje neželjenih ili zlonamernih poruka na adrese velikog broja primalaca.
Spam-bot – spada u kategoriju štetnih softvera, a neretko služi i da reklamira određeni sajt, proizvod ili da naudi odreženoj internet stranici i korisnicima. Kao vid zaštite koristi se kapča (CAPTCHA), kojom korisnik interneta na određenom sajtu, npr. pri kreiranju mejla, potvrđuje da nije robot, odnosno bot.
Spin – medijski izveštaj kojim se skreće pažnja javnosti sa vesti o kojima se u tom trenutku izveštava u medijima (a koji je nepovoljan po nekoga, uglavnom političku stranku ili njenog aktera), na neki drugi sadržaj.
Spinovanje – oblik propagande, manipulacija i obmanjivanje zarad ostvarivanja cilja. Na primer da se javnost ubedi protiv ili u korist neke organizacije ili javne ličnosti. Najčešće se političari služe ovim oblikom propagande.
Spufing (spoofing) – internet prevara putem lažiranja podataka.
Srebrni surferi – osobe starije životne dobi koje koriste informacione-komunikacione tehnologije. Zbog nedovoljnog znanja kako funkcioniše internet i društvene mreže, ta populacija najčešće širi lažne vesti.
Teorija zavere – medijski sadržaj koji daje neistinit ili neproverljiv opis neke pojave, događaja ili osobe, predstavljajući ih kao deo ili rezultat skrivenog plana. Poznati su primeri influensera koji snimaju serijale o teorijama zavere o npr. smrtima javnih ličnosti, iznoseći niz tvrdnji, bez nuđenja bilo kakvih relevantnih dokaza. Neretko su teorije zavere plasirane i u žutoj štamni.
Trolovanje (trolling) – izraz nastao od imenice trol. Trol u internet terminologiji predstavlja osobu koja voli da bocka i podbada, provocira kako bi izazvala reakciju i namerno ometala komunikaciju na internetu. U trolovanje spada namerno iznošenje netačnih, neproverenih ili preuveličanih informacija.
Uslovi korišćenja (terms of use) – uslovi pod kojima servisi na internetu nude svoje usluge.
Fabing (phubbing) – situacija u kojima su dve osobe fizički pristutne, ali jedna ignorište drugu gledajući u telefon. Reč je nastala spajanjem reči telefon (phone) i ignorisanje (snubbing). Osoba koja fabinguje naziva se faber.
Filtriranje – onemogućavanje ili ograničavanje pristupa određenim sadržajima ili uslugama.
Fišing (phishing) – internet prevara koja korisnika navodi na otkrivanje korisničkog imena i lozinke i upisivanje u lažnu stanicu na internetu.
Haker – osoba koja koristi propuste u računarskom sistemu ili mreži, te naovlašćeno pristupa tuđim podacima.
Hakovanje – nelegalno ulaženje u tuđe sigurnosne i lične operativne sisteme, protivzakonito korišćenje tuđih informacija.
Hiperlink ili hiperveza – veza ka drugom hipertekstualnom dokumentu ili tačno određenom mestu u istom dokumentu, ka slici, video ili audio fajlu.
Hipertekst – tekst koji sadrži hiperlinkove.
Čet-bot – oponaša čet partnera. Mogu biti dobronamerni i zlonamerni. Dobronamerni se koriste kao tehnička podrška za određeni sajt, kako bi korisniku olakšali pristup informacijama koje želi. Npr. neke banke imaju čet-botove na svojim sajtovima.
Šerenting (sharenting) – deljenje ličnih informacija i fotografija dece na internetu (uglavnom na društvenim mrežama) od strane njihovih roditelja/staratelja.
