Šta je sindrom kompjuterskog vida?

Sindrom kompjuterskog vida (screen fatigue ili digitalno naprezanje očiju) odnosi se na probleme koje možete imati ako koristite digitalne uređaje nekoliko sati bez pauze, kao što su računari, tableti, elektronski čitači i pametni telefoni.

Sati neprekidnog vremena provedenog ispred ekrana mogu da dovedu do iritacije očiju, zamućenog vida i glavobolje. Istraživanja pokazuju da korišćenje digitalnih uređaja noću može uticati i na san. Sindrom kompjuterskog vida nije ozbiljan medicinski problem, ali njegovi simptomi mogu biti toliko neprijatni da utiču na vaš rad ili dnevnu rutinu.

Simptomi i uzroci sindroma kompjuterskog vida

Simptomi sindroma kompjuterskog vida su problemi sa vidom:

• Suve i iritirane oči
• Crvenilo
• Zamućen i dvostruki vid
• Osetljivost na svetlost
• Naprezanje očiju da biste videli ekrane – što može da izazove bolove u očima ili da vam se učini da su vam vrat, ramena i leđa ukočeni ili da vas bole
• Glavobolja
• Nedostatak sna
• Gubitak fokusa nakon prekida rada na računaru odnosno korišćenje digitalnih uređaja

Vreme provedeno gledajući u digitalne uređaje uzrokuje sindrom kompjuterskog vida. Iako možete imati naprezanje očiju od čitanja na primer dnevne novine, ekrani dodaju još jedan sloj naprezanja zbog faktora kao što su:

• Stalno preusmeravanje fokusa – Pikseli čine otisak koji vidite na ekranima računara ili drugih digitalnih uređaja. Niste svesni toga, ali stalno fokusirate i preusmeravate oči da biste videli otisak. To kretanje napreže oči
• Nivoi kontrasta ekrana – Oči naporno rade da bi pročitale slova na ekranu. Razlog za to je što obično postoji nizak nivo kontrasta između slova koja vidite na ekranu i pozadine
• Manje trepćete – Trepćete tri do sedam puta u minuti kada gledate u ekran. To je otprilike trećinu ređe nego što je normalno. Možda nećete potpuno ni zatvoriti oči kada se fokusirate na ekran. Treptanje vlaži oči, a manje treptanja isušuje površinu vaših očiju. Ovo je verovatno najizlečiviji uzrok sindroma kompjuterskog vida

Najznačajniji faktor rizika je vreme provedeno koristeći računare i druge uređaje. Dva sata neprekidnog vremena provedenog ispred ekrana dnevno povećavaju šansu da razvijete sindrom računarskog vida. Možda ćete imati primetnije simptome ako imate suve oči ili očne probleme koji uzrokuju zamućen vid

Dijagnoza i lečenje

Ukoliko primetite neke od gore navedenih simptoma najvažnije je da se javite oftamologu, tj. da zakažete oftalmološki pregled. Specijalista za negu očiju će obaviti pregled i pitati vas o zdravlju vaših očiju, problemima, možda porodičnim bolestima ili problemima sa vidom, te dnevnoj rutini.

Kako se leči digitalno naprezanje očiju?

Lečenje obično uključuje „upravljanje” suvim očima i ispravljanje bilo kakvih problema sa vidom. Pod „upravljanje” se zapravo misli da svesno uložite napor da češće trepćete dok gledate u ekran. Treptanje podstiče suze koje vlaže vaše oči. Takođe lekar vam može preporučiti upotrebu kapi za oči koje se izdaju bez recepta ili na recept.

Simptomi mogu biti pogoršani ako imate refrakcionu grešku, odnosno refraktivnu anomaliju (optička nesavršenost oka koja onemogućava pravilno fokusiranje svetlosti na mrežnjači). Specijalista za negu očiju može preporučiti naočare ili kontaktna sočiva.

Promena radnog mesta i korišćenja računara je još jedan način za upravljanje sindromom računarskog vida. Evo nekoliko predloga: 

• Prilagodite ugao gledanja – Udobnije vam je kada gledate nadole u ​​ekran. Pokušajte da postavite ekran oko 10 do 12 centimetara ispod nivoa očiju. 
• Blokirajte odsjaj – Svetlost sa prozora ili lampi koja se reflektuje na ekranu može da vam napreže oči. Zatvaranje zavesa, spuštanje roletni, izbegavanje jakih plafonskih svetala i korišćenje sijalica male snage mogu da pomognu
• Preispitajte svoje radno mesto – Vodite računa o stolici na kojoj sedite, položaju tastature, miša, ekrana, kako biste smanjili mogućnost zamora očiju ili bolova u leđima i vratu
• Smanjite vreme provedeno ispred ekrana – Ako vam okolnosti to dozvoljavaju, pokušajte da koristite digitalne uređaje manje od četiri sata dnevno
• Pravite više pauza – Pravite češće pauze tokom radnog vremena. Pored toga, da biste odmorili oči od ekrana računara, isprobajte metod 20-20-20
• Podesite kontrast – Kontrast ekrana je razlika između najsvetlijih i najtamnijih delova stvari koje vidite na monitoru. Proverite podešavanja ekrana na svom uređaju. Podešavanje kontrasta ekrana između 60 i 70 odsto može da smanji naprezanje očiju
• Povećajte veličinu teksta – Uvećajte prikaz ako čitate sadržaj ekrana fontom koji nije najmanje 12. Prilagodite podešavanja tako da čitate tamni tekst na svetloj pozadini.
• Stavite vlažnu, toplu krpu preko zatvorenih očiju ili koristite veštačke suze da osvežite umorne, suve oči

Da li sindrom kompjuterskog vida nestaje?

Može, naročito ukoliko primenjujete svakodnevnu rutinu da biste smanjili rizik. Konsultujte se sa lekarima o upravljanju rizikom na duži rok ako imate posao koji zahteva rad na računaru. 

Sindrom ne nanosi trajnu štetu. Ali može da optereti vaše oči, vrat i ramena. Ne morate da se odreknete svojih digitalnih uređaja, na kraju krajeva živimo u 21. veku i gotovo sve se odvija onlajn. Samo pokušajte da u svoj raspored uvrstite redovne pauze ispred ekrana. Kada oči počnu da vas bole, gledajte na to kao na signal da se udaljite od ekrana.