Kako roditelji mogu da upravljaju ekranima svoje dece
Roditelji se prvi put osećaju zbunjeno, uznemireno i ocenjeno kada je u pitanju upravljanje vremenom ekrana svoje male dece, prema istraživanju sa Univerziteta Idit Kauan (ECU). Studija objavljena u „Journal of children and media”, koju je vodila Stefani Milford, otkrila je da roditelji kreću kroz poplavu konfliktnih saveta, od strogih vremenskih ograničenja do fleksibilnijih pristupa telefonu, uz nedostatak jasnih smernica o tome šta funkcioniše u svakodnevnom životu.
Oslanjajući se na intervjue i fokus grupe sa australijskim roditeljima dece od četiri godine, istraživanje pokazuje da trenutni saveti često ne odražavaju stvarnost brige o maloj deci. Mnogi roditelji se vraćaju na zastarela pravila zato što se smatraju da su ona „jasnija i lakša”.
Dr Milford rekla je da problem nije nedostatak informacija, već način na koji se komunicira.
„Roditelji pokušavaju da urade pravu stvar, ali dobijaju mešovite poruke. Ta kontradikcija stvara veliku neizvesnost”.
Studija je otkrila da poruke zasnovane na strahu oko upotrebe ekrana za decu podstiču krivicu i anksioznost, ostavljajući roditelje da se osećaju kao da propadaju.
„Taj strah može da dovede do toga da roditelji sumnjaju u svoje odluke, čak i kada donose promišljene izbore”, rekla je Milford.
Umesto krutih ograničenja, većina roditelja prilagođava upotrebu ekrana tako da odgovara svakodnevnom životu. Istraživanje sugeriše da je ova fleksibilnost i uobičajena i neophodna i da je treba bolje plasirati i predstavljati pri savetovanju.
„Umesto da kažemo roditeljima da izbegavaju ekrane, trebalo bi da im pomognemo da ih koriste na načine koji podržavaju učenje i povezivanje”, rekla je doktorka.
Iako zabrinutost zbog prekomerne upotrebe ekrana ostaje aktuelna, studija naglašava kako se istraživanje često previše pojednostavljuje u opšta pravila koja ne uzimaju u obzir roditeljstvo u stvarnom životu. Rezultati istraživanja ukazuju na neophodnost prelaska na jasnije, praktičnije smernice koje grade poverenje roditelja.
„Ono što roditeljima treba su uravnoteženi saveti koji odražavaju stvarnost podizanja male dece, suprotstavlja se ‘tehnopanskoj’ i daje prioritet obrazovanju u odnosu na propisane smernice”.
Preporuke za bebe i malu decu (do pet godina)
Biti aktivan je važno da bebe i malu decu, kako bi postali zdravi i postavili dobre životne navike. Zbog toga je neophodno da se mala deca svakodnevno podstiču na različite aktivnosti, na svakodnevan rad, odnosno da imaju ograničavajuće vreme sedenja i gledanja u ekran i istovremeno dovoljno da spavaju.
Sve bebe i mala deca imaju koristi od mešavine fizičke aktivnosti, neaktivnosti i spavanja u periodu od 24 časa, odnosno jednog dana. Fizička aktivnost za malu decu uglavnom se dešava kroz nestrukturiranu, aktivnu igru. U tom uzrastu, deca vole da se kreću i istražuju svoj svet. Što su aktivniji, to bolje, jer pomaže da se postigne i održava zdrava težina, izgrade jake kosti i mišići, poboljša ravnoteža, kretanje i koordinacija, promoviše mentalno, emocionalno i socijalno blagostanje, smanje povrede, podstiče na razmišljanje i utiče na koncentraciju, tj. bolje učenje.
Važno je da roditelji ili negovatelji podrže i podstiču decu da budu aktivna, da im pomognu da budu zdraviji, srećniji, pametniji i jači. Kako mala deca rastu i razvijaju se, treba da se podstiče na više vremena u aktivnoj igri, manje vremena koje će provesti sedeći gledajući u ekran i da dobijaju dovoljno sna.
Dajte svojoj deci slobodu da kreiraju sopstvenu igru i rade stvari koje podstiču nezavisnost i odgovarajuće preuzimanje rizika dok ih nadgledate. Ovo bi npr. moglo da bude hodanje po niskom zidu, izgradnja kućice od grana ili penjanje na nisko drvo.
Roditelji i staratelji takođe mogu biti veliki uzori za svoju decu, tako što će biti aktivni sami.
Za bebe (do 12 meseci) preporučuje se da čak i pre nego što im date mobilni u ruke, bebe treba da budu fizički aktivne nekoliko puta dnevno i to na različite načine, na primer kroz interaktivnu igru na podu (što više, to bolje), najmanje da 30 minuta tokom dana kada su budne da pomeraju noge i ruke, i dosezanje i hvatanje za objekte.
Deca (do dve godine) vole da trče okolo, i to je potpuno u redu. Što su više aktivniji, to je bolje. Deca bi trebalo da dobiju najmanje tri sata različitih fizičkih aktivnosti svakog dana, uključujući energičnu igru. Ovo bi moglo biti kroz: trčanje, igranje u parku, igre sa loptom, preskakanje prepreka (ili vijače), ples…
Već kada deca krenu u vrtić (deca od tri do pet godina) imaće vršnjake za igru. Kao i kod prethodne kategorije, mališani treba da budu aktivni najmanje tri sata svakog dana. Način na koji ovo mogu da urade isti je kao i za decu do dve godine.
Da biste pomogli svojoj deci da se zdravo razvijaju i razvijaju dobre navike za život potrebno je da ograničite vreme koje će provoditi ležeći ili sedeći, odnosno da rade aktivnosti ispred ekrana. Kako bi zabavili decu roditelji ili staratelji mogu i sami da se uključe u ove aktivnosti, kao što je čitanje, pripovedanje, zagonetke, društvene igre ili druge aktivnosti koje podstiču njihov razvoj.
Vreme ispred ekrana tokom ranog detinjstva može da ima dugoročne uticaje na razvoj deteta. Ne preporučuje se da deca mlađa od dve godine gledaju u ekran i da deca do pet godina ne provode više od sat vremena dnevno ispred ekrana.
Dugoročno gledanje u ekran može da dovede do toga da kasnije progovore od svojih vršnjaka koji ne korist etelefone, imaju smanjenu pažnju, teže uče i čitanu, odnosno prate nastavu, donose lošije odluke. S druge strane ukoliko vreme koje provode ispred ekrane bude edukativno (gledanje sadržaja zajedno sa detetom i kasnije razgovor o tome) može da pomogne detetu da razume svet oko sebe.
Za bebe (do 12 meseci) se preporučuje ne više od sat vremena dnevno ili uopšte vreme ispred ekrana, odabir aktivnosti dok su neaktivni – čitanje, pričanje priče, pevanje… Za decu od godinu dana do pet godina preporeke su da ne provode više od sat vremena dnevno ispred ekrana, da imaju ograničeno vreme u sedećem ili ležećem pomožaju i da se izbegava sedentarno vreme ekrana. Takođe, kada nisu aktivni preporeke su da čitaju, pričaju priče, pevaju, crtaju, slažu puzle…
Spavanje je od suštinskog značaja za zdravo dete – dobro odmorno dete je aktivno, a aktivno dete je dobro odmorno dete.
Počnite da razvijate dobro vreme za spavanje i navike spavanja rano, dok su deca još mala. Ovo uključuje da imaju određenu rutinu spavanja, da imaju određeno vreme za spavanje i buđenje, da ne gledaju u ekran pre spavanja i da ekrani nisu u sobi u kojoj dete spava.
Za bebe (do tri meseca) preporučuje se da spavaju od 14 do 17 sati dnevno, dok za bebe do 11 meseci preporuke su da to bude od 12 do 16 sati, uz naravno popodnevne dremke. Za decu od godinu do dve potrebno je od 11 do 14 sati kvalitetnog sna svakog dana, uključujući i dremke, sa doslednim vremenom spavanja i buđenja. Deci od tri do pet godina potrebno je od 10 do 13 sati kvalitetnog sna svakog dana, uz dosledno vreme spavanja i buđenja. Nekoj deci u ovom uzrastu je i dalje potrebna popodnevna dremka.
Preporuke za decu i tinejdžere (od pet do 17 godina)
Biti aktivan je važno zadecu kada krenu u predškolsko i školu, kako bi (p)ostali zdravi i postavili dobre životne navike.
Za decu i mlade, aktivnost svakog dana ima mnoge društvene, emocionalne, intelektualne i zdravstvene koristi, uključujući: priliku da se zabave sa drugarima i porodicom, smanje antisocijalno ponašanje, jačaju saradnju i veštine timskog rada, jačaju samopoštovanje i samopouzdanje, smanje stres i anksiounost, imaju zdravi rast i razvoj, jačaju mišići i kosti, imaju bolju kondiciju, koordinaciju i veštine kretanja, manji rizik od bolesti, i manji rizik od nezdravog povećanja telesne težine.
Neophodo je da dobiju pravu kombinaciju fizičke aktivnosti, neaktivnosti i spavanja svakog dana.
Preporučuje se najmanje 60 minuta svakog dana umerene do snažne fizičke aktivnosti zbog koje srce brže kuca. Više je bolje. Ne mora biti punih sat vremena odjednom, može i nekoliko kraćih sesija tokom dana.
Najmanje tri dana u nedelji, deca i tinejdžeri treba da uključe snažne aktivnosti i aktivnosti koje jačaju mišiće i kosti, takođe sat vremena. Ove aktivnosti mogu da uključuju neki sport poput fudbala, košarke ili odbojke, vožnju biciklom ili rolerima, plivanje, ples… Kao deo dnevnih aktivnosti, preporučuju su i trčanje, penjanje, sklekovi, joga, dizanje tegova…
Deca i tinejdžerimi takođe treba da rade nekoliko sati različitih lakih fizičkih aktivnosti svakog dana. To mogu da budu hodanje do škole, šetnja psa, igranje ili šetnja u parku sa drugovima, pomaganje u kućnim obavezama.
Ograničavanje vremena provedenog u sedenju ili ležanju (sedentarno ponašanje) – posebno ispred ekrana – pomaže deci da rastu i razvijaju dobre životne navike. Dugi periodi sedenja mogu smanjiti prednosti fizičke aktivnosti.
Već smo pomenuli da vreme ispred ekrana tokom detinjstva može da ima dugoročne uticaje na razvoj deteta. Za decu i tinejdžere, ne preporučuje se više od dva sata sedentarnog rekreativnog vremena ipsred ekrana u toku dana. Ovo ne uključuje vreme koje je potrebno kako bi završili školske obaveze na računaru.
Dovoljno kvalitetnog sna je od suštinskog značaja za zdrav rast. Preporučuje se da svake noći deca uzrasta od pet do 13 godina imaju od devet do 11 sati neprekidnog sna, a tinejdžeri od 14 do 17 godina najmanje osam do 10 sati. Da bi uspostavili i održali zdrave obrasce spavanja potrebno je da imaju određeno vreme kada idu na spavanje, odnosno kada ustaju, da ne gledaju u ekran najmanje sat vremena pre spavanja i da u spavaćoj sobi nemaju ekrane.
