Screen-time po uzrastima
„Duh je već pušten iz lampe“, što bi se reklo. Ekrani su svuda oko nas. Neminovno je da će deca odrastati uz njih, a kasnije ih koristiti kao obavezan alat u poslu, komunikaciji, privatnom i društvenom životu. Mnoga istraživanja širom sveta bavila su se pitanjem kako pametno i postepeno uvesti decu u ovaj segment savremenog života.
Ako pitamo nekog pedagoga ili dečijeg psihologa da izdvoji najvažnije veštine kojima bi trebalo da naučimo decu tokom odrastanja, jedna od njih sigurno bi bila sposobnost da se sama umire, zabave i uteše. Ako roditelji tokom odrastanja ne neguju ovu sposobnost, već je zanemaruju dajući detetu ekran svaki put kada mu je dosadno, jedino što mogu očekivati jeste da će ta deca sutra biti ljudi koji brzo odustaju, burno reaguju i zavise od tuđe pažnje jer nisu naučili da iznutra izdrže nelagodu.
Preporuke po uzrastima
Preporuke se odnose na rekreativno vreme pred ekranom, ne na školske obaveze.
0–18 meseci
Preporuka je bez ekrana. U ovom periodu mozak se najintenzivnije razvija kroz pokret, dodir, kontakt očima i živu interakciju. Ekran ne može da zameni dvosmernu komunikaciju koja gradi govor i emocionalnu sigurnost. Izuzetak može biti povremeni video poziv sa bliskim osobama, jer je tada komunikacija živa i uzajamna.
18-24 meseca
Vrlo ograničeno i isključivo uz prisustvo roditelja. Ako se ekran koristi, sadržaj treba da bude spor, jednostavan i prilagođen uzrastu, uz aktivno objašnjavanje onoga što dete gleda. U ovom periodu dete još uvek ne razume razliku između stvarnog i digitalnog sveta.
2-5 godina
Do jedan sat dnevno. Deci ovog uzrasta potrebna je igra, kretanje i maštovita interakcija više nego pasivno gledanje. Važno je da odrasli znaju šta dete gleda i da razgovaraju sa njim o sadržaju, kako bi ekran bio alat, a ne zamena za odnos.
6-9 godina
Do jedan do jedan i po sat dnevno. Deca sada već koriste tehnologiju i za zabavu i za učenje, ali im je i dalje potrebna jasna struktura. Ekrane je važno isključiti najmanje sat vremena pre spavanja i ne dozvoliti da postanu nagrada ili kazna.
10-12 godina
Do jedan i po do dva sata dnevno. U ovom uzrastu počinje intenzivnije korišćenje društvenih mreža i igara. Fokus više nije samo na vremenskom ograničenju, već i na učenju samokontrole, digitalne pismenosti i razgovoru o onome što dete doživljava na internetu.
13-15 godina
Oko dva sata dnevno rekreativno kao orijentir. Adolescencija nosi snažnu potrebu za pripadanjem i online komunikacijom, ali je važno postaviti granice, posebno kada je reč o noćnom korišćenju telefona. Telefon ne bi trebalo da bude u spavaćoj sobi tokom noći.
16-17 godina
Do dva sata rekreativno kao smernica, ali je naglasak sve više na balansu i odgovornosti. U ovom uzrastu cilj nije stroga kontrola minuta, već razvijena sposobnost da mlada osoba sama prepozna kada joj ekran oduzima vreme, san ili koncentraciju, uz poseban naglasak na negovanje digitalne pismenosti.
Predlozi za screen-time kontrolu
Po nekim preporukama stručnjaka, starijim uzrastima može se dozvoliti nešto više vremena pred ekranom tokom vikenda. Ipak, to otvara pitanje da li time samo popunjavamo slobodno vreme dece kao izolovanih članova porodice. Vikend je prilika da se porodica poveže, da vreme ispuni zajedničkim aktivnostima, a ne dodatnim satima pred ekranom. Evo nekoliko korisnih i lako primenjivih predloga.
Sistem dodatnih minuta
Iako su kućne obaveze zadatak svakog člana porodice, decu možemo motivisati dodatnim minutima na internetu kroz dogovorene bonuse. Na primer, ako pospreme igračke odmah nakon igre, mogu dobiti 10 minuta više. Ako nameste krevet bez podsećanja, još nekoliko minuta. Čitanje knjige može se vrednovati u odnosu 2:1 u korist vremena bez ekrana.
Zone bez ekrana
Trpezarija
Vreme obroka neka za sve članove porodice, pa i goste, bude vreme bez ekrana. To je prostor za razgovor, šalu, planove i razmenu doživljaja. Lako se dogodi da sedimo zajedno, a da zapravo nismo zajedno.
Spavaća soba
Ekrani pred spavanje ometaju lučenje melatonina zbog plavog svetla, pa deca teže zaspe i imaju plići, nekvalitetniji san. Pored toga, sadržaj koji izaziva uzbuđenje ili emotivnu reakciju dodatno aktivira mozak, pa telo leži, ali um ostaje budan. Dosada pred spavanje može biti polje za kreativnost. Um koji luta ne poznaje granice, a mašta je često pokretač najlepših ideja.
Borba mora biti neprestana
Ako mislite da će detetu biti dovoljno samo jednom objasniti da nešto što mu prija ne znači i da je dobro, onda stanite u red iza onih razočaranih roditelja. Granice se ne postavljaju jednom, već dosledno i strpljivo. Izbor je da li ćemo energiju ulagati u njihovo postavljanje ili kasnije u popravljanje posledica njihovog nepostavljanja.
